Ekipe hitne pomoći izvele vanbolnički porođaj, majka i novorođenče prebačeni u bolnicu

Na auto-putu kod izlaza Niš-istok juče oko 14 časova obavljen je vanbolnički porođaj u vozilu hitne pomoći, saopšteno je iz službe hitne medicinske pomoći. Porodilja je putovala iz Aleksinca, a ekipa hitne pomoći je dočekala vozilo na dogovorenoj lokaciji.

Prema rečima doktorke Maje Stojanović, sve se odigralo brzo, a beba devojčica je rođena u roku od dvadesetak minuta. “Mama je krenula iz Aleksinca i stigli su auto-putem do izlaza Niš-istok. Tu su se našli sa našom ekipom. Sve se odigralo vrlo brzo, u roku od dvadesetak minuta rođena je jedna devojčica, zdrava i prava”, izjavila je Stojanović.

Zaposleni u hitnoj pomoći čestitali su roditeljima i medicinskoj ekipi na uspešno obavljenom porođaju. “Živimo u teškim vremenima. Svako dete je dar od Boga, dar nama i mnogo sam srećna zbog toga. Neka nam se deca što više rađaju”, dodala je Stojanović.

Majka i novorođenče su po završetku porođaja prebačeni na Kliniku za ginekologiju i akušerstvo u Univerzitetskom kliničkom centru Niš radi daljeg medicinskog nadzora. Stanje oba pacijenta ocenjuje se kao stabilno.

Institut za javno zdravlje Srbije saopštio je da je u prvoj nedelji marta zabeležen pad broja slučajeva oboljenja sličnih gripu i akutnih respiratornih infekcija

Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” saopštio je da je u periodu od 2. do 8. marta 2024. godine u Srbiji došlo do pada broja obolelih od virusa sličnih gripu i akutnih respiratornih infekcija. Prema zvaničnim podacima, registrovano je ukupno 6.759 slučajeva oboljenja sličnih gripu, sa incidencijom od 101,42 na 100.000 stanovnika, što je nešto niže u poređenju sa prethodnom nedeljom.

Epidemiološki pokazatelji ukazuju na regionalnu geografsku raširenost oboljenja, dok je nivo kliničke aktivnosti gripa ocenjen kao osnovni, uz opadajući trend incidencije. Najveći broj obolelih zabeležen je u uzrasnim grupama od 0 do četiri godine i od pet do 14 godina.

Laboratorijski su potvrđeni slučajevi infekcije virusom gripa tip A (H1) pdm09 i A netipizirani, sa teritorije grada Beograda i Zaječarskog okruga. Takođe, u istom periodu zabeležen je pad broja obolelih od akutnih respiratornih infekcija, sa ukupno 10.610 slučajeva i stopom incidencije od 862 na 100.000 stanovnika.

U vezi sa epidemiološkom situacijom u zemljama Evropske unije, prema zvaničnim informacijama, stope oboljenja sličnih gripu i akutnih respiratornih infekcija i dalje su povišene u 12 od 34 zemlje koje su izveštavale.

“Trenutni trend incidencije je opadajući, a nivo kliničke aktivnosti gripa ostaje na osnovnom nivou”, navedeno je u saopštenju Instituta za javno zdravlje Srbije.

Stručnjaci analiziraju klimatske modele, očekuje se intenzivan uticaj svetskog fenomena El Ninjo u narednim godinama

Klimatski naučnici upozorili su da bi tokom narednih godina, uključujući 2027, mogao da se razvije izuzetno snažan fenomen El Ninjo, sa potencijalom da značajno utiče na klimatske uslove u Srbiji i širom sveta. Prema najnovijim podacima evropskih meteoroloških modela, postoji mogućnost da ovaj El Ninjo bude jedan od najintenzivnijih u poslednjim decenijama.

El Ninjo je periodičan klimatski fenomen koji se javlja na području Tihog okeana, ali njegov uticaj oseća se globalno, uključujući i evropski kontinent. U normalnim okolnostima, tople morske struje na Pacifiku teku od istoka ka zapadu, što stvara temperaturne razlike koje određuju pritisak i vremenske uslove. U godinama kada se razvije El Ninjo, dolazi do poremećaja u temperaturi vode i prenosa toplote, što uzrokuje da toplija voda ide ka zapadnim obalama Južne Amerike, a zapadni Pacifik postaje hladniji.

Ove promene dovode do obilnih padavina i oluja u Južnoj i Centralnoj Americi, dok na suprotnoj strani sveta, u Aziji i Australiji, nastupaju velike suše i izostaju monsunske kiše. El Ninjo takođe može povećati broj tropskih oluja na Pacifiku, ali smanjuje aktivnost uragana na Atlantiku, što ima posledice i na evropske klimatske prilike, uključujući hladnije zime.

Kako je objašnjeno, El Ninjo se u proseku javlja na svakih sedam godina, ali njegov intenzitet varira. Najjači zabeleženi El Ninjo dogodio se 1997-1998. godine i imao je ozbiljan uticaj na globalni ekosistem, uključujući nestanak 16% koralnih grebena na planeti. Stručnjaci ističu da i manja promena temperature okeana može imati dalekosežne posledice, uključujući i povećanje ekstremnih vremenskih događaja kao što su toplotni talasi, suše i oluje.

Meteorolozi naglašavaju da je važno pratiti razvoj El Ninja u narednim godinama, jer bi intenzivan fenomen mogao doprineti rekordno visokim temperaturama i u Srbiji. S obzirom na globalni karakter ovog klimatskog poremećaja, preporučuje se pažljivo praćenje zvaničnih prognoza i priprema na moguće posledice promena vremena.