Direktor JUTA savetuje konsultacije sa lekarom i posedovanje potvrde pre putovanja, kontrola moguća na granici

U poslednje vreme u Srbiji se među trudnicama pojavila nedoumica da li mogu biti vraćene sa granice ukoliko su na trudničkom bolovanju, posebno sa uvođenjem elektronskog bolovanja. Prema podacima sa zvaničnog sajta Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), ne postoji pravilo koje automatski zabranjuje putovanja trudnicama koje su na bolovanju.

Propisi definišu bolovanje kao privremenu sprečenost za rad na osnovu zdravstvenog stanja i procene lekara, ali ne kao zabranu kretanja. Ključnu ulogu u odluci o putovanju ima procena izabranog lekara, koji u dokumentaciji određuje da li je putovanje dozvoljeno ili postoje ograničenja koje pacijent mora da poštuje.

Sa pojavom e-bolovanja, nadležni organi na granici mogu proveriti da li je osoba na bolovanju i tražiti dodatnu potvrdu lekara. Ukoliko trudnica nema odgovarajuću dokumentaciju, može doći do zadržavanja ili vraćanja sa granice, iako to nije zakonska zabrana već mera kontrole.

Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (JUTA), Aleksandar Seničić, istakao je da je važno da trudnice na bolovanju pre puta konsultuju izabranog lekara i pribave potvrdu da putovanje ne ugrožava njihovo zdravlje. Preporučuje se da ovu dokumentaciju imaju kod sebe prilikom prelaska granice kako bi izbegle moguće neprijatnosti.

“Putovanje trudnicama na bolovanju nije zabranjeno, ali je neophodno imati potvrdu lekara radi izbegavanja problema na granici”, izjavio je Aleksandar Seničić.

Prema aktuelnim propisima i dostupnim informacijama, ne postoji opšta zabrana putovanja za trudnice na bolovanju, ali se zbog sistema kontrole savetuje konsultacija sa lekarom i posedovanje potrebne dokumentacije.

Putarske firme iz Užica i Valjeva izvode radove, planirana sveobuhvatna sanacija i proširenje kritičnih deonica

Rekonstrukcija puta na deonici od Rogačice do Debelog brda, dugoj 24 kilometra, zvanično je započeta, čime se olakšava veza između Bajine Bašte, Valjeva i Beograda, saopštili su nadležni. Radovi su intenzivirani nakon nedavne posete predsednika Srbije ovom regionu, a izvođači su putarske firme iz Užica i Valjeva.

Ova trasa, izgrađena 1975. godine, izuzetno je frekventna i od posebnog značaja za lokalno stanovništvo i turiste koji putuju ka Tari, Zlatiboru, Višegradu i Republici Srpskoj. Predsednik opštine Bajina Bašta, Milenko Ordagić, izjavio je da je ovaj put najkraća veza sa Beogradom i da je njegova obnova od velikog značaja za region.

Radovi obuhvataju ne samo postavljanje novog asfalta, već i rešavanje problema odvodnjavanja, sanaciju kosina i proširenje najkritičnijih delova trase. Trenutno se izvode radovi na profilisanju kolovoza glodalicom, postavljanju armirano-betonskih cevi za odvodnju, uređenju kosina, ugradnji ivičnjaka i mašinskoj ugradnji prvog sloja agregata.

“Trenutno izvodimo radove na profilisanju kolovoza glodalicom, postavljanju armirano-betonskih cevi za odvodnju, uređenju kosina radi proširenja, ugradnji ivičnjaka, kao i na mašinskoj ugradnji prvog sloja agregata”, izjavio je šef gradilišta u PZP Valjevo Jovan Vasiljević.

Republički seizmološki zavod prati situaciju, nema izveštaja o materijalnoj šteti nakon najnovijeg potresa

Još jedan zemljotres registrovan je jutros u mestu Bezdan kod Sombora, na samoj granici Srbije sa Hrvatskom, saopštio je Republički seizmološki zavod. Potres magnitude 1,5 stepeni Rihterove skale zabeležen je u 4.28 časova, a hipocentar se nalazio na dubini od 2 kilometra.

Prema navodima seizmologa, zbog veoma slabog intenziteta potresa, mala je verovatnoća da je došlo do bilo kakve materijalne štete. “Zemljotresi ovog intenziteta retko izazivaju oštećenja na objektima”, navodi se u saopštenju Republičkog seizmološkog zavoda.

Ovo je četvrti zemljotres koji je pogodio isto područje u poslednja dva dana. Juče su se na toj lokaciji dogodila tri uzastopna potresa različitog intenziteta. Prvi, najjači zemljotres, zabeležen je sa magnitudom 4,1 jedinica Rihterove skale, dok su naknadni potresi imali jačinu od 2,5 i 1,6 stepeni.

Najjači zemljotres osetio se i u drugim delovima Srbije, kao i u susednim državama Hrvatskoj, Mađarskoj i na severu Bosne i Hercegovine. Građani su izvestili o podrhtavanju tla, ali prema dostupnim informacijama, nije bilo ozbiljnijih posledica.

Republički seizmološki zavod nastavlja da prati seizmičku aktivnost u regionu i apeluje na građane da prate zvanična saopštenja.