U maju Srbija ulazi u jedinstvenu evro-platnu zonu, što olakšava bezgotovinska plaćanja i smanjuje troškove transfera

Srpska privreda proširuje mogućnosti finansiranja, jer je Srbija u martu postala 41. član SEPA (Single Euro Payments Area), a operativno će se priključiti jedinstvenoj evro-platnoj zoni u maju ove godine. Ova promena omogućiće povoljnije i standardizovane uslove za bezgotovinska plaćanja u evrima, čime će se ubrzati transferi novca i smanjiti troškovi transakcija iz Srbije ka inostranstvu i obrnuto.

Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija i predsednik Nadzornog odbora Beogradske berze, ističe da su banke u Srbiji stabilne, ali da za privredu moraju da postoje alternativni izvori finansiranja na svim nivoima, od startapa do regionalnih firmi. „Banke jednostavno nisu prava adresa ni za preduzetnike, ni za kompanije koje su velike globalne ili regionalne”, izjavio je Popović na panelu „Finansije i digitalna ekonomija” tokom predstavljanja trećeg izdanja NALED-ove publikacije „Siva knjiga inovacija”.

Prema njegovim rečima, nakon konsolidacije bankarskog sektora, banke su postale dominantni izvor finansiranja u Srbiji, ali to ne bi trebalo da bude slučaj. Popović je najavio da je Ministarstvo finansija uputilo predlog izmena Zakona o deviznom poslovanju na konsultacije Narodnoj banci Srbije, a u najskorije vreme očekuje se javna rasprava i o Zakonu o tržištu kapitala, Zakonu o otvorenim investicionim fondovima i Zakonu o računovodstvu i reviziji, u okviru usklađivanja sa regulativom Evropske unije.

Popović je naglasio da priključenje SEPA zoni predstavlja važan korak za građane Srbije i srpske državljane koji rade i žive u EU, jer omogućava jednostavnije, brže i jeftinije bezgotovinsko plaćanje u evrima. „To će značajno da olakša poslovanje”, ocenio je Popović.

Ove regulatorne promene otvaraju prostor za dodatno razvijanje alternativnih finansijskih instrumenata i jačanje tržišta kapitala u Srbiji, što je važno za konkurentnost domaće privrede i njenu integraciju sa evropskim finansijskim tokovima.

Kompanija proširila saradnju sa vodećim brendovima i najavila ubrzanu digitalizaciju poslovanja u regionu

Nelt Grupa je tokom prve godine sprovođenja strategije „Ascend 2030“ uložila više od 15 miliona evra u razvoj logističke infrastrukture, proširila portfolijo kroz nova partnerstva i ojačala tržišnu poziciju, saopšteno je iz kompanije na konferenciji na Jahorini kojoj su prisustvovali direktori i menadžeri svih članica grupe. U okviru ove strategije ostvarena je saradnja sa principalima kao što su Chips Way i Waltz u Bosni i Hercegovini, JTI i Alka Group (Elephant Brand) u Albaniji, Bambi u Severnoj Makedoniji, Mondelez, Nestle, Colgate, Beiersdorf i Perfetti u Africi, kao i Revlon, Vitamin Horgoš i Jaffa u Srbiji. Istovremeno, sa kompanijom Coca-Cola HBC na srpskom tržištu proširena je logistička saradnja, dok su logističke usluge i farmaceutsko poslovanje zabeležili rast i širenje partnerstava.

Marko Cilić, izvršni finansijski direktor i v.d. generalnog direktora Nelt Grupe, izjavio je da kompanija ostaje posvećena viziji kreiranja efikasnog i održivog ekosistema koji povezuje ljude i brendove kroz izvrsnost u distribuciji, pouzdanost u logistici i ekspertizu u upravljanju brendovima. „Ulazimo u narednu fazu implementacije strategije sa jasnim fokusom na disciplinu u poslovanju, razvoj infrastrukture i snažna partnerstva. Nastavljamo sa našim usponom ka održivom i ubrzanom rastu, uz istovremeno ulaganje u ljude, organizaciju i razvoj sopstvenih brendova“, istakao je Cilić.

U složenom regionalnom i globalnom geopolitičkom okruženju, Nelt Grupa je investirala više od 15 miliona evra u logističku infrastrukturu, uključujući novi distributivni centar u Tirani i proširenje kapaciteta u Bijeljini. Farmaceutski segment dodatno je pozicioniran kao ključni stub rasta u regionu. Brendovi Neoplanta, Baby Food Factory, Chips Way i Candy Factory Angola prepoznati su kao lideri u svojim kategorijama i nastavljaju da ulažu u inovacije i globalno pozicioniranje.

Nebojša Šaponjić, osnivač i suvlasnik Nelt Grupe, izjavio je: „Tokom 33 godine postojanja, Nelt Grupa je izrasla u lidera distribucije, logistike i proizvodnje sopstvenih brendova. Naš rast zasniva se na kontinuiranoj investiciji u ljude, inovacije i prilagođavanje tržištima. Imamo zdrave temelje za dugoročno održiv uspeh.” On je dodao da ciljevi strategije „Ascend 2030“ ostaju ubrzani rast prihoda na više od 2 milijarde evra kroz investicije, akvizicije, nova partnerstva i inovacije u brendovima.

Kompanija je najavila dalji fokus na ubrzanu digitalizaciju kroz implementaciju SAP S/4HANA, standardizaciju procesa, ESG projekte, integraciju regionalnih tržišta i ulaganje u infrastrukturu i poslovanje u Africi, kao i razvoj zaposlenih.

Na jubilarnom takmičenju učestvovalo 29 timova iz 17 škola, pobednici dobili Mejkers lab i novčane nagrade

Na desetom Galaksija kupu, najvećem nacionalnom takmičenju elektrotehničkih srednjih škola u Srbiji, održanom u Zaječaru, nagradni fond premašio je 25.000 evra, a nagrade su dodeljene najboljim timovima iz Novog Sada, Niša i Čačka. U izuzetno jakoj konkurenciji 29 timova iz 17 škola, prva tri mesta i šest specijalnih priznanja dodeljena su za inovativna tehnološka rešenja sa značajnim potencijalom primene.

Prvo mesto osvojio je projekat „VERBO ASSISTANT – Versatile Embedded Realtime Biofeedback Operator“, digitalni prenosni logopedski uređaj, koji su razvili učenici Elektrotehničke škole „Mihajlo Pupin“ iz Novog Sada, Robert Frič i Matej Fejdi, uz podršku nastavnika Novice Gutovića i mentora Milivoja Bulajića iz kompanije Bosch Srbija. Ovaj uređaj omogućava deci sa govornim poteškoćama redovno i pravilno vežbanje kod kuće, uz podršku veštačke inteligencije. Nagradu je dodelila Svetana Bunčić, direktorka Identiteta i komunikacija UniCredit Bank.

Drugo mesto pripalo je timu iz Niša iz Elektrotehničke škole „Mija Stanimirović“, koji su činili Petar Kostić, Mihajlo Dinić i Aleksandar Đorđević, za projekat „NeoRov – Zaroni u skrivene dubine bez rizika“. Višenamenski podvodni dron razvijen je uz podršku nastavnice Ivane Blagojević i mentora Igora Erića iz Nordeusa, a nagradu je uručila Aleksandra Savić iz Bosch Srbija.

Treće mesto zauzeo je tim Tehničke škole iz Čačka: Dušan Đukić, Matija Dragić i Lazar Minić, sa projektom „InvaDrive“, pametnim električnim invalidskim kolicima sa IoT kontrolom, senzorima bezbednosti i mobilnom aplikacijom. Njihov rad podržali su nastavnik Nikola Bošković i mentor Mladen Dulanović iz Nordeusa, a nagradu je uručila Ivana Radan iz CWP Europe.

Pobednički tim iz Novog Sada osvojio je Mejkers lab, učionicu budućnosti, i Galaksija računare, dok su svi nagrađeni dobili vredne novčane nagrade za škole i pojedince, kao i dvodnevnu posetu Beogradu sa obilaskom sedišta kompanija UniCredit Bank, Bosch Srbija i Nordeus. Svi finalisti nagrađeni su vaučerima za tehnološku opremu, čime je obezbeđeno ulaganje u škole i nastavnike za naredni ciklus takmičenja. Ukupna vrednost nagrada i ulaganja prevazilazi 25.000 evra.

Matej Fejdi iz pobedničkog tima izjavio je: „Veoma smo uzbuđeni i srećni. Iščekivanje odluke bilo je intenzivno, a s obzirom na to da nam je ovo prvo učešće na Galaksija kupu, nismo imali velika očekivanja, zbog čega nas je ova pobeda dodatno prijatno iznenadila.“ Njegov kolega Robert Frič poručio je budućim učesnicima da ne treba da osećaju strah, jer je organizacija na izuzetno visokom nivou.

Petar Kostić iz drugoplasiranog tima iz Niša naglasio je značaj kontinuiteta: „Ovo mi je treće učešće i druga nagrada za drugo mesto, što potvrđuje koliko je ovo takmičenje važno za naš razvoj. Galaksija kup nije obično takmičenje, već mesto gde mladi ljudi mogu da se razvijaju i stvaraju nova poznanstva i rastu zajedno sa Galaksija kupom.”

Matija Dragić iz trećeplasiranog tima iz Čačka istakao je: „Uložili smo mnogo truda i rada, tako da ne možemo reći da nas je plasman iznenadio. Ciljali smo najviši rezultat, ali smo ujedno bili svesni koliko je ovogodišnja konkurencija bila jaka.“

Ove nagrade i priznanja predstavljaju značajan podsticaj za dalji razvoj inovacija među mladima i jačanje veze između obrazovanja i privrede, sa ukupnim ulaganjem koje prevazilazi 25.000 evra.