Turistička organizacija Srbije istakla značaj EXPO 2027 na međunarodnom sajmu, uz poseban fokus na kineske turiste

Turistička organizacija Srbije predstavila je turističku ponudu na međunarodnom sajmu turizma “ITB China 2026” u Šangaju, koji je otvoren danas i trajaće do 28. maja. Srbija nastupa u okviru zajedničkog štanda Evrope, namenjenog promociji evropskih destinacija na kineskom tržištu.

Tokom prvog dana sajma održana je prezentacija za predstavnike medija i organizatore putovanja iz Kine, sa ciljem dodatnog približavanja Srbije kineskim turistima i jačanja saradnje sa partnerima iz turističke industrije. Poseban akcenat stavljen je na promociju izložbe “EXPO 2027” Beograd, s obzirom na to da se sajam održava u prostoru gde je 2010. godine održan svetski “EXPO” u Šangaju.

Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović izjavila je da su međunarodne manifestacije od izuzetnog značaja za promociju destinacije i jačanje globalne prepoznatljivosti Srbije. “Kina je jedno od najznačajnijih emitivnih tržišta za Srbiju i veoma nam je važno da budemo prisutni na događajima poput sajma ITB China. Posebno nam je važno što imamo priliku da predstavimo ‘EXPO 2027’ Beograd, koji će dodatno pozicionirati Srbiju na globalnoj turističkoj mapi”, navela je Labović.

Prema zvaničnim podacima, kineski turisti se nalaze među pet najbrojnijih stranih gostiju u Srbiji, a interesovanju doprinose direktne avio-linije, bezvizni režim i intenzivna saradnja dve zemlje u različitim oblastima. Sajam “ITB China” okuplja brojne turističke organizacije, kompanije i profesionalce iz oblasti turizma i predstavlja jednu od najznačajnijih platformi za povezivanje sa kineskim tržištem putovanja.

Američka administracija napušta dosadašnju strategiju, prioritet ekonomska i bezbednosna saradnja u regionu

Sjedinjene Američke Države zvanično su promenile svoj strateški pristup prema zemljama Zapadnog Balkana, najavljujući kraj dugogodišnje politike izgradnje institucija i prelazak na pragmatičnu doktrinu zasnovanu na ekonomskim interesima i bezbednosnom partnerstvu, navodi se u izveštaju Stejt Dipartmenta podnetom američkom Kongresu. Prema ovom dokumentu, SAD više neće imati ulogu stalnog supervizora procesa u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i na Kosovu, već očekuju da ove zemlje preuzmu veću odgovornost za rešavanje unutrašnjih pitanja.

Novi američki pristup regionu posebno naglašava zaštitu od uticaja Rusije i Kine, koje se u izveštaju ocenjuju kao štetne po regionalnu stabilnost i američke interese. Glavno polje geopolitičkog nadmetanja vodi se kroz energetsku infrastrukturu, gde SAD planiraju da neutrališu zavisnost regiona od ruskih energenata uvođenjem sopstvenih rešenja. To uključuje podršku izgradnji gasovoda, hidroenergetskih projekata i uvođenje američke nuklearne tehnologije u region.

Osim energetike, američka administracija postavlja regulatorne prepreke za kineske investicije, navodeći da su dosadašnji kineski infrastrukturni projekti često bili praćeni netransparentnim finansiranjem i visokim troškovima. Ministarstvo trgovine SAD sarađuje sa vladama regiona na uspostavljanju strožih mehanizama za proveru stranih investicija, kako bi američke kompanije mogle ravnopravno da učestvuju na tenderima za izgradnju ključnih saobraćajnih i digitalnih mreža.

Na bezbednosnom planu, SAD zahtevaju od svojih saveznika u regionu veću podelu odgovornosti i modernizaciju vojnih kapaciteta, posebno od članica NATO-a – Albanije, Crne Gore i Severne Makedonije. Očekuje se povećanje izdvajanja za odbranu na pet procenata BDP-a i aktivno učešće u međunarodnim misijama. Prvi rezultati ovih promena već su vidljivi kroz saradnju Albanije, Kosova i Bosne i Hercegovine u slanju snaga u međunarodne stabilizacione trupe u Gazi, dok SAD nastavljaju učešće u misiji KFOR na Kosovu.

Izveštaj takođe upozorava na vezu između organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu i bezbednosti SAD. Otkrivene su mreže saradnje između balkanskih kriminalnih grupa i latinoameričkih narko-kartela, koje se dovode u vezu sa krijumčarenjem droge i ilegalnom imigracijom ka američkoj granici. Kao odgovor, američki fondovi biće preusmereni sa izgradnje pravosudnih institucija na operacije razbijanja kriminalnih mreža i jačanja granične bezbednosti. “SAD će sredstva usmeravati isključivo na aktivnosti koje donose brze i merljive rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala u regionu”, navodi se u izveštaju.

Ministarstvo za rad završava prikupljanje mišljenja, predlog zakona predviđa mesečnu naknadu i institucionalizovanje statusa roditelja-negovatelja

Nacrt zakona o roditelju-negovatelju mogao bi uskoro da se nađe na dnevnom redu Narodne skupštine, a njegova primena planirana je od 1. oktobra ove godine, saopštila je ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski. Ministarstvo je trenutno u završnoj fazi pribavljanja mišljenja drugih institucija i ministarstava, a očekuje se da će ovaj proces biti okončan tokom nedelje.

Đurđević Stamenkovski je navela da je najveći deo relevantnih organa već dostavio mišljenje na nacrt zakona, a nakon završetka ovog procesa, predlog će biti prosleđen Vladi Srbije i potom upućen Narodnoj skupštini. Po proceduri, nacrt zakona će biti razmatran 15 dana pre nego što dođe pred poslanike, što se očekuje tokom redovnog prolećnog zasedanja Skupštine Srbije.

“Verujem da svi prepoznaju koliko je značajan ovaj zakon i ne vidim razloga da bude odložen”, izjavila je ministarka i naglasila da će ovim zakonom prvi put biti definisan i institucionalizovan status roditelja-negovatelja.

Novi zakon predviđa da roditelji-negovatelji imaju pravo na mesečnu naknadu od 65.000 dinara, koja će se usklađivati sa prosečnom zaradom. Osim toga, roditeljima-negovateljima će biti uplaćivani porezi i doprinosi, što im omogućava penzijsko, zdravstveno i socijalno osiguranje. Ministarka je istakla da uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć neće biti suspendovan, te da jedno pravo ne isključuje drugo. Dodatak koji trenutno koriste njihova deca iznosi oko 43.000 dinara mesečno.

Đurđević Stamenkovski je najavila i očekivanje da će do kraja godine biti usvojen i zakon o registru osoba sa invaliditetom, čime će biti omogućeno preciznije kreiranje politika i mera podrške. Prema procenama, u Srbiji oko 10 odsto stanovništva čine osobe sa invaliditetom.

“Ta evidencija je korak ka još boljem prepoznavanju i ka njihovoj vidljivosti u sistemu”, rekla je ministarka.