Potrošačke cene u aprilu porasle 1,6 odsto, energija poskupela 17,7 odsto na godišnjem nivou

Godišnja inflacija u Hrvatskoj dostigla je 5,8 odsto u aprilu, što je rast u odnosu na martovskih 4,8 odsto, saopštio je Državni zavod za statistiku (DZS). Najveći godišnji rast beleže cene prevoza, koje su porasle za 13,1 odsto, dok su stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva zabeležili poskupljenje od 12,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Alkoholna pića i duvan skuplji su za 7,6 odsto, a restorani i usluge smeštaja za 6,2 odsto.

Cene hrane i bezalkoholnih pića porasle su 2,8 odsto međugodišnje, što i dalje ima značajan uticaj na ukupnu inflaciju. Kada se analiziraju glavne komponente, energija je na godišnjem nivou poskupela 17,7 odsto, usluge 8,2 odsto, a hrana, piće i duvan 3,5 odsto. Industrijska roba bez energije zabeležila je pad cena od 0,6 odsto.

Na mesečnom nivou, potrošačke cene u Hrvatskoj su u aprilu porasle 1,6 odsto. Najveći mesečni rast zabeležen je kod odeće i obuće, čije su cene povećane za 6,9 odsto, zatim prevoz sa 4,9 odsto, restorani i usluge smeštaja sa 1,4 odsto, dok su stanovanje, voda, električna energija, gas i druga goriva poskupeli 1,1 odsto. Energija je mesečno skuplja za 5 odsto, industrijska roba za 1,7 odsto, a usluge za 1,2 odsto. Cene hrane i pića ostale su nepromenjene na mesečnom nivou.

Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena (HICP), inflacija u Hrvatskoj iznosi 5,4 odsto na godišnjem i 1,4 odsto na mesečnom nivou, objavio je DZS.

U poređenju, inflacija u Srbiji takođe beleži rast, ali je niža nego u Hrvatskoj. U aprilu je međugodišnja inflacija u Srbiji porasla sa 2,8 odsto u martu na 3,3 odsto. U Srbiji su cene odeće i obuće porasle 2,5 odsto, dok je transport poskupeo za 2,2 odsto.

Cene energije i transporta ostaju glavni faktori rasta inflacije u regionu, dok kategorije hrane i pića u aprilu nisu imale značajniji mesečni rast.

Program finansira projekte do 12 meseci, konkurs otvoren do 15. juna 2026. godine

Fond za nauku Republike Srbije, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, predstavio je novi program pod nazivom „Nauka za privredu – primena veštačke inteligencije u industriji kroz naučna partnerstva – Od laboratorije do tržišta“, sa ukupnim budžetom od 11,7 miliona evra. Maksimalno trajanje pojedinačnih projekata je 12 meseci, a konkurs je otvoren do 15. juna 2026. godine.

Program je namenjen jačanju saradnje između naučnoistraživačkih organizacija i privrednih subjekata u Srbiji, sa fokusom na inovacije i razvoj rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Na prezentaciji održanoj u Privrednoj komori Srbije izneti su detalji o uslovima učešća, modelu finansiranja i procesu prijave projekata.

Rukovodilac Službe za inovacije Privredne komore Srbije Bojana Krstić istakla je: „Naša zemlja poseduje kvalitetne istraživačke institucije, stručnjake i rastući IT i inovacioni sektor, dok sa druge strane privreda sve više prepoznaje potrebu za digitalnom transformacijom i modernizacijom poslovanja. Međutim, puni potencijal možemo ostvariti tek onda kada znanje iz laboratorija i istraživačkih centara uspešno prenesemo u realnu industrijsku primenu.“

Projekti u okviru programa moraju biti usmereni na prioritetne domene kao što su veštačka inteligencija, informaciono-komunikacione tehnologije, hrana za budućnost, mašine i proizvodni procesi budućnosti i kreativne industrije. Horizontalne teme uključuju digitalizaciju, energetsku tranziciju, održive energetske sisteme i zdravlje.

Program podržava primenjena istraživanja sa dokazivim potencijalom za primenu u industriji, uključujući razvoj pilot-projekata, prototipova, demonstratora, softverskih rešenja, skupova podataka, tehničkih i tehnoloških unapređenja, kao i rešenja za zaštitu intelektualne svojine i komercijalizaciju.

Finansiranje se obezbeđuje iz budžeta Republike Srbije i sredstava projekta SAIGE, partnerskog projekta Republike Srbije, Evropske unije i Svetske banke. Pravo učešća imaju konzorcijumi koje čine najmanje jedna akreditovana naučnoistraživačka organizacija iz Srbije i najmanje jedan privredni subjekt registrovan u Srbiji, pri čemu partner iz privrede mora obezbediti najmanje 15% sufinansiranja projekta, u novcu ili nenovčanom doprinosu.

Konzorcijum može imati najviše pet članova, uključujući do četiri naučnoistraživačke organizacije i jednog privrednog partnera. Broj članova istraživačkog tima nije ograničen. Prijave se podnose elektronski putem Portala Fonda za nauku Republike Srbije do 15. juna 2026. godine do 12 časova, a proces prijave odvija se u dve faze – najpre se podnosi skraćeni, a zatim kompletan predlog projekta.

„Veštačka inteligencija danas pronalazi primenu u gotovo svim oblastima — od proizvodnje i automatizacije, preko logistike i energetike, do poljoprivrede, medicine, finansija i uslužnih delatnosti. Kroz analizu podataka, optimizaciju procesa i razvoj novih digitalnih alata, AI postaje važan pokretač produktivnosti i inovacija“, naglasila je Bojana Krstić.

Sve informacije o programu, uslovima za prijavu i konkursnoj dokumentaciji dostupne su na zvaničnoj stranici Fonda za nauku Republike Srbije.

U martu izdato 3.123 stana prosečne površine 72,7 m2, Beograd prednjači sa 21,9 odsto vrednosti radova

Građevinski sektor u Srbiji zabeležio je porast aktivnosti u martu ove godine, kada je izdato ukupno 2.634 građevinskih dozvola, što je povećanje od 19,3 odsto u odnosu na isti period prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku. Od ukupnog broja dozvola, 82,1 odsto odnosi se na zgrade, dok 17,9 odsto pripada ostalim građevinama. Unutar segmenta zgrada, 80,7 odsto dozvola izdato je za stambene, a 19,3 odsto za nestambene objekte. U okviru ostalih građevina, većina dozvola, tačnije 68,6 odsto, odnosi se na cevovode, komunikacione i električne vodove.

Na osnovu izdatih dozvola u martu, prijavljena je izgradnja 3.123 stana, sa prosečnom površinom od 72,7 kvadratnih metara. Od ukupnog broja stanova u novim stambenim zgradama, 15,4 odsto biće građeno u zgradama sa jednim stanom, gde je prosečna površina 145,1 kvadratni metar, dok će 82,7 odsto stanova biti izgrađeno u zgradama sa tri i više stanova, sa prosečnom površinom od 58,9 kvadratnih metara. Predviđena vrednost radova novogradnje u martu iznosi 81,3 odsto ukupne vrednosti planiranih radova.

Posmatrano po oblastima, najveća građevinska aktivnost očekuje se u Beogradskoj oblasti, koja učestvuje sa 21,9 odsto u ukupnoj predviđenoj vrednosti novogradnje. Slede Borska oblast sa 15,4 odsto, Južnobanatska sa 10,5 odsto, Južnobačka sa 8,2 odsto i Sremska oblast sa 7,8 odsto, dok se učešća ostalih oblasti kreću od 0,1 do 4,9 odsto.

Svi podaci ukazuju na nastavak pozitivnog trenda u građevinskoj industriji Srbije tokom marta, što potvrđuje i povećan broj izdatih dozvola i planiranih stanova.