Ukrajinska vojska dobila prioritet u snabdevanju gorivom, vlasti prate situaciju nakon oštećenja rafinerija

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da je zemlji mesečno potrebno oko 700.000 tona dizela i benzina kako bi zadovoljila potrebe vojske i ostatka stanovništva. On je tokom video obraćanja novinarima istakao da je vojska u potpunosti snabdevena gorivom i naglasio da je vojska apsolutni prioritet. Ukupne godišnje potrebe za gorivom procenjuju se na oko 7,2 do 7,4 miliona tona.

Ministarstvo energetike saopštilo je da je ukrajinsko tržište dizela za mart mesec u potpunosti snabdeveno, dok je za april do sada obezbeđeno približno 70 odsto potrebnih količina. Nakon raketnih napada koji su oštetili domaće rafinerije, Ukrajina je postala gotovo u potpunosti zavisna od uvoza goriva, koje dolazi iz zapadne, centralne i južne Evrope.

Vlasti redovno održavaju koordinacione sastanke sa akterima na tržištu i nadležnim institucijama kako bi se izbegli poremećaji u snabdevanju. Situacija je trenutno pod kontrolom, navodi se u zvaničnim izjavama. Istovremeno, rast cena na svetskom tržištu, uzrokovan ratom na Bliskom istoku i globalnim energetskim poremećajima, doveo je do povećanja veleprodajnih cena dizela za skoro 50 odsto u proteklom mesecu.

Stručnjaci ističu da nestašica goriva nije zabeležena niti se očekuje u kratkom roku, iako konačne cene za april još nisu određene. “Vojska nam je prioritet. Jasno razumemo potrebne količine i preduzimamo sve mere da obezbedimo stabilno snabdevanje”, izjavio je Zelenski tokom obraćanja.

Američka svemirska agencija potvrdila opsežne mere bezbednosti, spasilačke ekipe spremne za sve scenarije tokom planiranog leta

Četvoročlana posada Artemis II misije nalazi se na Kosmičkom centru Kenedi na Floridi, gde se priprema za planirano lansiranje u svemir sledeće nedelje. Ova misija ima za cilj let do Meseca i povratak na Zemlju, a biće to prvi put od 1972. godine da ljudska posada putuje u orbitu oko Meseca. Prema navodima američke svemirske agencije, misija Artemis II predviđena je kao test let, zbog čega su preduzete dodatne mere bezbednosti, uključujući pripravnost specijalizovanih spasilačkih timova.

Tokom devetodnevnog putovanja, posada će preći skoro pola miliona milja, obići će udaljenu stranu Meseca i zatim se vratiti na Zemlju. Zvaničnici NASA ističu da su svi aspekti operacije detaljno planirani, uključujući i odgovor na moguće vanredne situacije tokom lansiranja ili povratka.

Za podršku misiji aktivirana je globalna spasilačka jedinica Vazduhoplovnih snaga Sjedinjenih Američkih Država, poznata kao Detachment 3, koja od 1959. godine organizuje vanredne operacije spašavanja astronauta za potrebe svemirskih programa. Pripadnici ove jedinice redovno vežbaju procedure intervencije u slučaju potrebe za brzom evakuacijom posade nakon eventualnog prekida leta ili neuspešnog lansiranja.

Prema rečima potpukovnika Kevina Piepra, koji je zadužen za vođenje ove jedinice, cilj je da se svaki potencijalni incident reši efikasno i bezbedno, iako se nadaju da takva intervencija neće biti potrebna. Spasilački timovi redovno sprovode simulacije koje obuhvataju upotrebu vojnih transportnih aviona, specijalizovane opreme za spasavanje i timova spasilaca obučenih za rad u zahtevnim uslovima.

Jedna od simulacija uključuje transport opreme težine 15.000 funti do mesta sleteća kapsule, izbacivanje vozila za spasavanje, gumenih čamaca i medicinskih zaliha iz vojnog aviona, kao i ulazak obučenih spasilaca u vodu radi izvlačenja posade. Ove vežbe su deo standardnih priprema i reflektuju opsežan nivo koordinacije između NASA i vojnih struktura.

Lansiranje Artemis II misije predstavlja značajan korak u nastavku istraživanja svemira sa ljudskom posadom, dok su mere bezbednosti i spasilački protokoli u fokusu svih priprema. Zvaničnici navode da su svi mogući rizici uzeti u obzir kako bi se obezbedila zaštita astronauta tokom čitave misije.

Policija Nepala potvrdila hapšenje nakon istrage o smrtnim ishodima tokom protesta u septembru 2025, novi premijer preuzeo dužnost

Policija u Nepalu uhapsila je bivšeg premijera Khadga Prasada Olija i bivšeg ministra unutrašnjih poslova Ramesha Lekhaka u subotu ujutro u blizini Katmandua, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Hapšenja se odnose na istragu o smrtnim ishodima tokom protesta u septembru 2025. godine, koji su doveli do pada prethodne vlade i raspisivanja novih izbora.

Prema navodima policije, bivši premijer Oli priveden je u svojoj rezidenciji na periferiji glavnog grada, dok je Lekhak uhapšen pod optužbama da je izdao naređenje bezbednosnim snagama da upotrebe vatreno oružje protiv demonstranata. Zvaničnici su potvrdili da su istovremeno sprovedene mere prema nekadašnjem šefu policije, a sve u skladu sa preporukama istražne komisije koju je formirala prethodna prelazna vlada.

Novi premijer Nepala, Balendra Shah, koji je na ovu funkciju stupio dan pre hapšenja, izjavio je da će vladavina prava biti prioritet. Aktuelni ministar unutrašnjih poslova Sudan Gurung je putem društvenih mreža naveo: “Niko nije iznad zakona. Privođenje bivših zvaničnika je početak procesa pravde, a ne čin odmazde.”

Zvanična istraga, sprovedena od strane komisije formirane od strane privremene vlade, preporučila je do 10 godina zatvora za Olija, Lekhaka i tadašnjeg šefa policije. Prema izveštajima sa lica mesta, više kamiona sa pripadnicima policije u opremi za razbijanje demonstracija stiglo je do rezidencija bivših zvaničnika kako bi sproveli hapšenja. Nakon toga, privedeni su prebačeni u policijsku upravu distrikta Katmandu radi daljih procedura.

Hapšenja su izazvala okupljanje pristalica bivšeg premijera Olija u blizini kancelarije premijera, gde su demonstranti tražili njegovo puštanje na slobodu. Tokom protesta, okupljeni su izvikivali parole protiv nove vlade i palili gume, a zabeleženi su i manji sukobi sa policijom koja je bila prisutna u velikom broju.

U kontekstu političkih promena, ova dešavanja dolaze neposredno nakon pobede partije Rastriya Swatantra na parlamentarnim izborima, što je prethodilo formiranju nove vlade. Prethodni protesti u septembru 2025. godine imali su značajan uticaj na političku situaciju u zemlji, dovodeći do smene tadašnjih zvaničnika i početka novih izbornih procesa.