Kada se pomene Srbija, mnogi prvo pomisle na ravnice, šume, planine i reke, ali naša zemlja krije i predele koji na prvi pogled mogu da podsete na neke mnogo udaljenije krajeve sveta.

Jedan od takvih prizora nalazi se u Đavoljoj Varoši, prirodnom fenomenu na jugu Srbije, kod Kuršumlije.

Ovaj neobičan predeo čini više od 200 kamenih figura koje izgledaju kao da ih je neko pažljivo postavio usred planine. Međutim, njihov izgled rezultat je dugotrajnog delovanja prirode.

Kamene figure izgledaju kao da nisu stvarne

Najveću pažnju privlače visoke kamene figure različitih oblika. Na njihovim vrhovima nalaze se velike kamene kape, dok se ispod njih pružaju uski stubovi.

Upravo zbog takvog izgleda, Đavolja Varoš može delovati gotovo nestvarno.

Pojedine figure visoke su i više metara, a kada se posmatraju iz određene perspektive, čitav prizor podseća na neobičan kameni grad.

Kako su nastale?

Iza ovog neobičnog pejzaža ne krije se ljudska intervencija, već erozija i prirodni geološki procesi.

Tokom dugog vremenskog perioda voda je ispirala i odnosila materijal sa padina, dok su otporniji delovi zemljišta ostajali zaštićeni ispod većih komada stena.

Tako su vremenom nastajali kameni stubovi karakterističnih oblika.

Proces nije završen – priroda i dalje menja ovaj predeo.

Postoji i legenda o Đavoljoj Varoši

Pored geološkog objašnjenja, ovo mesto vekovima prati i legenda.

Prema narodnom predanju, nekada je na ovom području trebalo da se održi svadba tokom koje je brat trebalo da oženi svoju sestru, ne znajući da su u pitanju brat i sestra.

Vila je, prema priči, pokušala da spreči takav greh, ali pošto nije uspela, proklela je svatove i pretvorila ih u kamene figure.

Zbog toga su neobični stubovi dobili posebno mesto u lokalnim pričama i verovanjima.

Zašto je prizor posebno zanimljiv?

Đavolja Varoš pokazuje koliko priroda može da napravi pejzaž koji izgleda kao da pripada nekom drugom delu sveta.

Kombinacija kamenih figura, crvenkastih tonova zemlje i strmih padina stvara prizor koji se značajno razlikuje od pejzaža kakav ljudi najčešće povezuju sa Srbijom.

Upravo zbog toga ovo mesto privlači ljubitelje prirode, fotografije i neobičnih geoloških fenomena.

Srbija krije mnogo ovakvih prizora

Đavolja Varoš nije jedini primer neobičnog pejzaža u Srbiji. Naša zemlja ima brojne klisure, pećine, vodopade, kanjone, planine i neobične geološke formacije.

Neki od njih nalaze se blizu velikih gradova, dok su drugi skriveni u udaljenijim krajevima i zbog toga su mnogo manje poznati široj javnosti.

Zato sledeći put kada pomislite da za neobične prirodne prizore morate da putujete hiljadama kilometara, setite se da neke od najzanimljivijih prirodnih atrakcija možete pronaći upravo u Srbiji.

Ako ste se nekada našli u blizini šume ili sela tokom noći i čuli zvuk koji podseća na lavež psa, moguće je da je njegov „vlasnik“ zapravo bila lisica.

Iako ih povezujemo sa tihim kretanjem kroz prirodu, lisice umeju da proizvode iznenađujuće glasne i neobične zvukove, posebno tokom noći. Njihovo oglašavanje mnoge ljude zbuni jer može da zvuči poput laveža, vriska ili čak plača.

Zašto se lisice oglašavaju?

Lisice koriste različite zvukove za međusobnu komunikaciju. Njima mogu da upozoravaju druge jedinke, dozivaju partnera ili označavaju svoju teritoriju.

Noć je posebno važna jer su lisice uglavnom aktivnije nakon zalaska sunca. Tada se kreću u potrazi za hranom i dolaze u kontakt sa drugim lisicama.

Zbog toga su njihovi glasovi tokom noći mnogo uočljiviji ljudima.

Zvuk može da bude veoma neobičan

Jedan od razloga zbog kojih ljudi često pomisle da u blizini laje pas jeste karakterističan kratak i prodoran zvuk koji lisica može da proizvede.

Postoje i druga oglašavanja koja mogu zvučati gotovo kao vrisak. Upravo zbog toga se povremeno mogu čuti priče ljudi koji su tokom noći pomislili da neko doziva u pomoć ili da se u blizini dogodilo nešto neobično.

U stvarnosti, u mnogim slučajevima reč je samo o životinji koja komunicira sa pripadnicima svoje vrste.

Zašto ih najčešće čujemo noću?

Lisice su pretežno noćne i sumračne životinje. Kada se smrači, počinju aktivnije da istražuju teritoriju, traže hranu i komuniciraju.

Tokom dana njihovo oglašavanje lakše se gubi u buci okoline – saobraćaju, ljudima, pticama i drugim životinjama.

Noću je situacija potpuno drugačija.

Tišina omogućava da se zvuk lisice čuje mnogo dalje, pa čoveku može izgledati kao da je životinja mnogo bliže nego što zaista jeste.

Ne znači da je lisica agresivna

Ako čujete lisicu, nema razloga za paniku.

Samo oglašavanje ne znači da životinja želi da napadne čoveka. Kao i druge divlje životinje, lisice uglavnom nastoje da izbegnu kontakt sa ljudima.

Ipak, ako je primetite, najbolje je držati bezbednu udaljenost i ne pokušavati da joj priđete ili je hranite.

Priroda noću zvuči potpuno drugačije

Mnoge životinje koje tokom dana gotovo i ne primećujemo postaju mnogo aktivnije nakon mraka.

Zato zvuk lisice može delovati posebno misteriozno kada ga prvi put čujemo.

Sledeći put kada iz pravca šume ili obližnjeg polja začujete neobičan „lavež“, možda nije pas koji luta okolo. Moguće je da je u pitanju lisica koja se oglašava i na svoj način komunicira sa drugim pripadnicima svoje vrste.

SEO fokus ključna fraza: zašto lisice laju noću

Meta opis: Zašto lisice noću proizvode zvuk koji podseća na lavež ili vrisak? Saznajte kako se ove životinje oglašavaju i šta njihovi neobični zvuci znače.

Tagovi: lisice, životinje, priroda, divlje životinje, ponašanje životinja, lisica noću, zanimljivosti o životinjama, životinje noću

Nova vrsta astronomskog objekta, ‘crna rupa zvezda’, mogla bi razjasniti misteriju crvenih tačaka viđenih u ranom svemiru.

Otkriće koje menja razumevanje svemira

Astronomi su u sredu objavili otkriće nove vrste astronomskog objekta nazvanog ‘crna rupa zvezda’, što bi moglo objasniti misteriozne crvene tačke koje su primećene u ranom svemiru. Ovaj objekt, koji izgleda kao zvezda veličine našeg solarnog sistema, proizvodi energiju sto milijardi puta veću od bilo koje zvezde, što je bliže energiji koju proizvodi crna rupa.

Detalji otkrića i njegov značaj

‘Crna rupa zvezda’, datirana 660 miliona godina nakon Velikog praska, otkrivena je pomoću teleskopa James Webb, prema studiji objavljenoj u časopisu Nature. Od kada je ovaj najmoćniji teleskop pušten u rad 2022. godine, otkrio je mnoge izuzetno svetle kosmičke objekte poznate kao ‘male crvene tačke’ u ranom svemiru. ‘Kada vidimo nešto veoma crveno u svemiru, često pretpostavljamo da je okruženo prašinom poput čađi ili pepela’, rekao je Robert Simcoe, koautor studije iz Tehnološkog instituta Massachusetts. Međutim, analiza podataka pokazala je da svetlost ovog objekta nestaje na određenim talasnim dužinama, što sugeriše da crvenilo nije posledica prašine, već vodonika.