Zvaničnici iz Berlina ukazuju na ruski uticaj, Moskva odbacuje optužbe i poručuje da je izbor deo demokratskog procesa

Nemačka nije izabrana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za period 2027-2028, a zvaničnici iz Berlina optužili su Rusiju za neuspeh u ovom procesu, saopšteno je tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova direktno okrivilo Rusiju za neuspeh njihove kandidature, navodeći da su u zvaničnom saopštenju identifikovali Moskvu kao glavnog krivca.

Zaharova je tokom foruma istakla da je u demokratskim procesima moguće da neka zemlja ne bude izabrana, napominjući i da je razlika u tome što, kako je navela, „Rusiju nije briga”, dok je za Nemačku ovo egzistencijalno pitanje. Ona je dodatno ukazala na ponašanje Nemačke i NATO zajednice prethodnih decenija, smatrajući da su vršeni pritisci i da su pokušavali da utiču na odluke drugih država.

Generalna skupština UN izabrala je pet novih nestalnih članica Saveta bezbednosti za naredni dvogodišnji period, a Nemačka u ovom glasanju nije ostvarila potrebnu podršku. Zvaničnici iz Moskve poručuju da je proces izbora deo demokratske procedure i da smatraju neutemeljenim navode o ruskom uticaju na ishod glasanja.

“Mi idemo svojim putem, ali za njih je to egzistencijalno. Pa dobro, neka budu strpljivi”, izjavila je Marija Zaharova tokom foruma, reagujući na optužbe iz Berlina.

Zvaničnici saopštili da je otkriven navodni lanac prevare vredan 30 miliona dolara, osumnjičeni se predali policiji

Savezne vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama saopštile su da su razotkrile navodni lanac prevare vredan 30 miliona dolara, koji je uključivao naplatu za usluge iz oblasti dečijeg mentalnog zdravlja koje, prema navodima zvaničnika, nisu nikada pružene. Ova informacija je izneta na konferenciji za medije održanoj u Ohaju u četvrtak.

Kako su naveli izvori upoznati sa istragom, sva četiri lica protiv kojih je podignuta optužnica predala su se vlastima tokom ove nedelje. U okviru istrage, zaplenjeno je 14 vozila, među kojima su i automobili marke Maserati, Mercedes, Bentley i McLaren.

Prema navodima izvora, osumnjičeni su nudili terapijske usluge i psihoterapiju deci i mladima koji su pohađali letnje kampove, crkvene grupe i rekreativne programe. Svi korisnici su, prema istim navodima, dobijali dijagnozu poremećaja ponašanja, što je omogućavalo osumnjičenima da ostvaruju finansijsku korist. Zvaničnici tvrde da nije sprovedeno nikakvo testiranje niti su deca zaista primila bilo kakav oblik nege.

Učesnici programa su, prema rezultatima istrage, morali da popune inicijalne obrasce i navedu svoj broj iz zdravstvenog osiguranja, što je bila osnova za naplatu navedenih usluga. Iako je formalno bila potrebna medicinska procena, izvori tvrde da nijedan test nije izveden.

Zvaničnici su naglasili da je istraga još u toku, a detalji o daljim koracima biće saopšteni naknadno. Do objave ovog izveštaja, nije bilo reakcija iz odbrane osumnjičenih, niti su poznati dodatni detalji o mogućim daljim optužbama.

Ovaj slučaj je privukao pažnju zbog navodnog korišćenja sistema zdravstvene zaštite dece i mladih za ostvarivanje lične koristi. Vlasti naglašavaju važnost zaštite ranjivih grupa i nastavljaju sa prikupljanjem dokaza u ovom predmetu.

Izvor blizak istrazi potvrdio da će bivši savetnik za nacionalnu bezbednost pred sudom priznati krivicu i platiti novčanu kaznu

Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džon Bolton planira da pred američkim sudom prizna krivicu po jednoj tački optužnice za zadržavanje poverljivih informacija iz oblasti nacionalne bezbednosti, navodi izvor upoznat sa slučajem. Očekuje se da će Bolton, prema navodima izvora, prihvatiti i novčanu kaznu u iznosu od 2,25 miliona dolara.

Bolton je bio optužen prošle godine po ukupno 18 tačaka, koje se odnose na navodno nepropisno rukovanje poverljivim državnim dokumentima. Prema tužilaštvu, deo tih informacija Bolton je podelio sa dvojicom rođaka, kroz lične zapise tokom perioda od sedam godina. Bolton je prethodno negirao krivicu tokom ročišta u oktobru.

Prema navodima izvora, Bolton bi trebalo da podnese sporazum o priznanju krivice na ročištu u Okružnom sudu u Merilendu 26. juna. Sudska dokumentacija vezana za ovaj slučaj opisuje predstojeće ročište kao „ponovno izjašnjavanje o krivici“.

Za delo za koje će Bolton priznati krivicu predviđena je kazna u rasponu od nula do 60 meseci zatvora, naveo je izvor upoznat sa slučajem. O konačnoj visini eventualne kazne odlučivaće sud.

Optužnica protiv Boltona podignuta je u oktobru prošle godine pred saveznom porotom, i obuhvatala je osam tačaka za prenošenje informacija iz oblasti nacionalne odbrane, kao i deset tačaka za zadržavanje takvih informacija. Slučaj je, prema dostupnim podacima, napredovao sporije zbog procedura vezanih za poverljive podatke.

Bolton je u vreme podizanja optužnice bio poznat kao kritičar tadašnjeg predsednika Donalda Trampa. Prethodna suđenja su uključivala razmatranje obima i načina prenosa poverljivih informacija, ali detalji nisu javno dostupni zbog prirode materijala. Nije poznato da li je u vezi sa slučajem bilo kontakata sa drugim bivšim zvaničnicima ili članovima administracije.

Dalji tok procesa zavisiće od sudskog ročišta zakazanog za 26. jun. Istraga i sudski postupci u vezi sa rukovanjem poverljivim dokumentima u Sjedinjenim Američkim Državama često uključuju specifične procedure zaštite podataka, što može uticati na rokove i dostupnost informacija javnosti.