Prema izveštaju konsultantske firme, broj Amerikanaca sa značajnim investicionim portfoliom porastao je 2026. godine, dok se produbljuje jaz između visokih i niskih prihoda

Prema najnovijim podacima konsultantske firme Capgemini, tokom protekle godine u Sjedinjenim Američkim Državama zabeležen je rekordan rast broja milionera. U izveštaju objavljenom 4. juna 2026, navodi se da je tokom prošle godine registrovano 736.000 novih milionera, čime je ukupan broj osoba sa investicionim bogatstvom u ovoj kategoriji dostigao 8,7 miliona. U izveštaju se precizira da se milioneri definišu na osnovu investicione imovine, pri čemu se ne uzimaju u obzir osnovna mesta stanovanja, kolekcionarski predmeti, potrošna roba i trajna dobra.

Kao ključni faktor rasta navodi se snažan učinak američkog tržišta kapitala, gde su indeksi S&P 500 i Nasdaq Composite tokom prošle godine zabeležili rast od oko 18% i 21%. Uz to, prema Capgemini, bogatiji Amerikanci su povećali udeo akcija u svojim portfolijima za oko 5 procentnih poena, sa 22% na 27%, što je dodatno uticalo na rast ukupnog bogatstva ove grupe stanovništva.

Izveštaj ističe i produbljivanje razlika između domaćinstava sa visokim i niskim prihodima u Sjedinjenim Državama. Dok mnogi Amerikanci sa nižim prihodima imaju poteškoća da pokriju osnovne životne troškove, domaćinstva sa većim prihodima pokazuju rastući optimizam. Prema ekonomskim analizama, domaćinstva sa godišnjim prihodima ispod 50.000 dolara sve su zabrinutija zbog rasta cena goriva i životnih troškova, dok ona sa prihodima iznad 100.000 dolara izražavaju veću sigurnost, povezanu sa rastom vrednosti investicija.

Stručnjaci navode da su razlike u pristupu investicionim instrumentima i penzionim fondovima dodatni faktor koji utiče na ovu razliku. Dok su vlasnici akcija i penzionih planova tokom 2026. godine beležili rast svoje finansijske sigurnosti, podaci pokazuju da oko polovine američkih radnika i dalje nema pristup penzionim planovima, što ovu grupu čini ranjivijom na ekonomske promene i inflaciju.

Ukupno gledano, podaci iz izveštaja Capgemini ukazuju na nastavak trenda rasta bogatstva najimućnijih u Sjedinjenim Državama, dok istovremeno veliki deo stanovništva nastavlja da se suočava sa finansijskim izazovima i neizvesnostima.

Američki berzanski indeksi porasli, analitičari navode da investitori prate tok razgovora o mogućem mirovnom sporazumu

Indeks Dow Jones ostvario je značajan rast u četvrtak, dostigavši rekordne nivoe dok su investitori pratili informacije o mogućem napretku u pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. U popodnevnom trgovanju Dow je porastao za 877 poena, odnosno 1,7%, na ukupno 51.564 poena. Ostali američki indeksi, S&P 500 i Nasdaq Composite, zabeležili su manji rast od 0,5% i 0,2%.

Prema izveštajima sa berze, deo analitičara smatra da su očekivanja mogućeg postizanja sporazuma između SAD i Irana uticala na pozitivan sentiment među ulagačima. U poslednjim nedeljama, američke akcije su beležile seriju rekordnih vrednosti, dok tržište procenjuje mogućnost okončanja sukoba između dve zemlje.

Uprkos povremenim incidentima, uključujući napad Irana na aerodrom u Kuvajtu i vazdušne udare američkih snaga na ostrvo u blizini Ormuskog moreuza, investitori ostaju fokusirani na diplomatske napore. Prema rečima analitičara Adama Krisafulija, „vesti iz regiona Bliskog istoka su uglavnom pozitivne, s obzirom na nastavak pregovora između SAD i Irana, dok su Izrael i Liban postigli dogovor o prekidu vatre.”

Ipak, Krisafuli upozorava da je vreme ključni faktor, budući da globalne zalihe nafte opadaju, što može povećati rizik za energetsko tržište. U četvrtak su cene Brent nafte pale na 94,43 dolara po barelu, dok je američki naftni indeks iznosio 92,18 dolara, nakon što su cene početkom nedelje porasle zbog novih tenzija na Bliskom istoku.

Većina analitičara na Volstritu smatra da bi dogovor između SAD i Irana mogao da bude postignut tokom ovog meseca, što bi omogućilo ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za naftne tankere. Međutim, izvesnost postizanja sporazuma i dalje nije potvrđena. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da „nema konkretnog napretka“ u trenutnim pregovorima.

Iako su deonice u većini sektora zabeležile rast, sektor kompanija vezanih za veštačku inteligenciju zabeležio je povlačenje investitora, usled zabrinutosti zbog mogućeg usporavanja rasta u toj oblasti.

Berzanski analitičari i dalje pažljivo prate razvoj događaja na Bliskom istoku, ističući da odluke o ulaganju zavise od toka diplomatskih razgovora i promena na energetskom tržištu.

Zvaničnici iz Berlina ukazuju na ruski uticaj, Moskva odbacuje optužbe i poručuje da je izbor deo demokratskog procesa

Nemačka nije izabrana za nestalnu članicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija za period 2027-2028, a zvaničnici iz Berlina optužili su Rusiju za neuspeh u ovom procesu, saopšteno je tokom Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova direktno okrivilo Rusiju za neuspeh njihove kandidature, navodeći da su u zvaničnom saopštenju identifikovali Moskvu kao glavnog krivca.

Zaharova je tokom foruma istakla da je u demokratskim procesima moguće da neka zemlja ne bude izabrana, napominjući i da je razlika u tome što, kako je navela, „Rusiju nije briga”, dok je za Nemačku ovo egzistencijalno pitanje. Ona je dodatno ukazala na ponašanje Nemačke i NATO zajednice prethodnih decenija, smatrajući da su vršeni pritisci i da su pokušavali da utiču na odluke drugih država.

Generalna skupština UN izabrala je pet novih nestalnih članica Saveta bezbednosti za naredni dvogodišnji period, a Nemačka u ovom glasanju nije ostvarila potrebnu podršku. Zvaničnici iz Moskve poručuju da je proces izbora deo demokratske procedure i da smatraju neutemeljenim navode o ruskom uticaju na ishod glasanja.

“Mi idemo svojim putem, ali za njih je to egzistencijalno. Pa dobro, neka budu strpljivi”, izjavila je Marija Zaharova tokom foruma, reagujući na optužbe iz Berlina.