Institut za javno zdravlje objavio najnoviji izveštaj, pad akutnih respiratornih infekcija ali porast oboljenja sličnih gripu

U Srbiji je tokom prošle nedelje, od 23. do 29. marta, zabeležen porast oboljenja sličnih gripu, dok je broj akutnih respiratornih infekcija u padu, saopštio je Institut za javno zdravlje. Najveći broj obolelih registrovan je među decom uzrasta do 4 godine, potom u grupi od 5 do 14 godina.

Prema izveštaju, grip je potvrđen laboratorijskim analizama u Beogradu i Zlatiborskom okrugu, i to u vidu tipa A(H1)pdm09 i netipiziranih sojeva. Tokom izveštajnog perioda registrovano je 6.636 slučajeva oboljenja sličnih gripu, što je povećanje u odnosu na prethodnu nedelju kada je bilo 6.408 slučajeva.

“Epidemiološki pokazatelji za ovu nedelju ukazuju na regionalnu geografsku raširenost gripa, nivo kliničke aktivnosti je na osnovnom nivou, a trend incidencije je stabilan”, navodi se u izveštaju Instituta za javno zdravlje.

Istovremeno, broj akutnih respiratornih infekcija iznosio je 10.984, što je smanjenje u poređenju sa 12.364 slučaja iz prethodne nedelje. Najviše obolelih od gripa i sličnih infekcija i dalje su deca, upozoravaju epidemiolozi.

Vernici širom zemlje obeležavaju praznik unošenjem vrbe, paljenjem vatri i učešćem u povorkama Lazarica

Lazareva subota, poznata i kao Vrbica, jedan je od značajnih praznika u pravoslavnom kalendaru i obeležava se uvek osam dana pre Uskrsa, uoči praznika Cveti. Ovaj dan posvećen je uspomeni na čudo vaskrsenja Lazara, događaj koji simbolizuje pobedu života nad smrću i najavu vaskrsenja svih vernika. Prema predanju, Lazar je nakon vaskrsenja živeo još trideset godina kao kiparski arhiepiskop, propovedajući hrišćanstvo.

U mnogim srpskim domovima na ovaj praznik unose se grane vrbe i koprive, za koje se veruje da donose zdravlje i napredak. Vrba, koja simbolično podseća na palmine grane kojima su dočekali Hrista u Jerusalimu, nakon osvećenja u crkvi stavlja se pored ikone i kandila. Deci se oko vrata stavljaju mala zvonca na trobojnoj vrpci, kao znak radosti i pobede života nad smrću. Pored toga, na Vrbicu se bere sveže cveće koje se ostavlja u vodi, a ukućani se na Cveti tom vodom umivaju za zdravlje.

U nekim krajevima zadržao se običaj da se rano ujutru odlazi na reku, gde se iz vode uzima kamenčić i šutira što dalje, uz reči koje prizivaju zaštitu od zmija i svakog zla. Posebnu ulogu u narodnoj tradiciji imaju Lazarice, povorke neudatih devojaka koje svečano obučene obilaze domaćinstva, pevaju i izvode plesove, donoseći domaćinima želje za sreću i plodnu godinu. Domaćini ih daruju jajima i posnim kolačima, verujući da njihova poseta donosi blagostanje.

Veče uoči praznika, u pojedinim delovima Srbije, obeležava se paljenjem vatri na raskrsnicama ili u dvorištima. Vatre, napravljene od suvih stabljika kukuruza i granja, simbolizuju radost zbog Lazarevog vaskrsenja i najavljuju svetlost Hristovog vaskrsenja. Oko vatri se okupljaju porodice i komšije, razgovaraju i dočekuju praznik zajedno, dok mladići preskaču plamen kao znak hrabrosti i simboličnog očišćenja.

Lazareva subota i Vrbica ostaju praznici u kojima se prepliću vera, tradicija i porodična radost, a običaji koji ih prate svedoče o dubokoj povezanosti crkvenog i narodnog života u Srbiji.

Vernici se okupljaju na bogosluženjima i obeležavaju dan posta i nemrsa, kardinal Ladislav Nemet predvodi obred u Beogradu

Vernici koji vreme računaju po gregorijanskom kalendaru danas, 29.03.2024, širom Srbije i sveta obeležavaju Veliki petak, dan spomena na muke, razapinjanje i smrt Isusa Hrista. Ovaj dan, koji prethodi Uskrsu, smatra se najtužnijim u hrišćanstvu i obeležava se postom i nemrsom.

U katoličkim crkvama danas se ne služi sveta misa, već se popodne čita Križni put, odnosno put Hristovog stradanja. U Crkvi Svetog Ante u Beogradu, obred Velikog petka predvodi kardinal i beogradski nadbiskup Ladislav Nemet, gde se okupljaju vernici kako bi odali poštovanje i izrazili saosećanje sa Hristovim patnjama, poštujući tradiciju brojnih pobožnosti i procesija.

Tokom priprema za Uskrs, vernici farbaju jaja, koja simbolizuju obnavljanje prirode i života, dok uskršnje crveno jaje predstavlja radost za one koji ga daju i primaju. Prema predanju, prva jaja caru Tiberiju poklonila je Marija Magdalena sa porukom o Hristovom uskrsnuću.

Na Veliku subotu u Katedrali Uznesenja Blažene Device Marije kardinal će predvoditi uskršnje bdenje, tokom kojeg se pevaju “Gloria” i “Slava Bogu na visini”. Nakon gašenja svetla, uslediće jak zvuk i uzvik “Isus je uskrsnuo”, a svetla se ponovo pale.

U dane Svetog trodnevlja, od Velikog četvrtka do Velike subote, crkvena zvona ne zvone, a praznovanje završava praznikom Hristovog uskrsnuća, Uskrsom. Za vernike, uskršnje slavlje označava kraj Velikog posta, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja, tradicionalno farbana u crveno kao simbol Hristove prolivene krvi.

Kardinal Ladislav Nemet je u svojoj uskršnjoj poruci istakao da su poslednjih godina narušeni mir i sigurnost u svetu, naglašavajući da Uskrs treba da bude vreme borbe za mir, koji se gradi i za koji je potrebno zalaganje svakog pojedinca.