Connect with us

Svet

Zvaničnica uhapšena zbog prikrivanja ubistva gradonačelnika u Meksiku povezano sa kartelom

Tužilaštvo u Mičoakanu navodi da je uhapšena službenica osumnjičena za prikrivanje ubistva Karla Manza tokom proslave Dana mrtvih.

Objavljeno pre

31 seconds

,

Zvaničnica uhapšena zbog prikrivanja ubistva gradonačelnika u Meksiku povezano sa kartelom – napad u Uruapanu Foto Izvor: Pexels / cottonbro studio

Tužilaštvo u Mičoakanu navodi da je uhapšena službenica osumnjičena za prikrivanje ubistva Karla Manza tokom proslave Dana mrtvih.

Meksičke vlasti su uhapsile zvaničnicu osumnjičenu za prikrivanje ubistva gradonačelnika u gradu Uruapan, koje je povezano sa aktivnostima narko kartela. Prema saopštenju tužilaštva države Mičoakan, hapšenje je usledilo nakon što je otkriveno da je Rosa Alejandra Vargas, sekretarka za socijalnu zaštitu u Uruapanu, verovatno odgovorna za prikrivanje dokaza u slučaju u kojem je stradao gradonačelnik.

Ubistvo se dogodilo u novembru prethodne godine, tokom proslave Dana mrtvih, kada je Carlos Manzo izgubio život. Prema navodima nadležnih, napad na gradonačelnika izazvao je talas nezadovoljstva širom zemlje, jer je Manzo bio poznat po javnoj borbi protiv organizovanog kriminala u regiji. Tok istrage ukazuje da je moćni kartel Jalisco New Generation (CJNG) naredio napad na Manza.

Tok istrage o ubistvu gradonačelnika u Uruapanu

Meksičko tužilaštvo je saopštilo da je Rosa Alejandra Vargas povezana sa nekoliko osoba koje su već uhapšene u vezi sa ovim slučajem. S druge strane, nadležni navode da se ona nije pojavila na poziv istražitelja, što je dodatno otežalo proces. Portparol tužilaštva Israel Vega izjavio je da je Vargas osumnjičena za prikrivanje dokaza i da je hapšenje deo šire istrage o napadu u kome je život izgubio Manzo.

Istraga je do sada dovela do hapšenja ukupno 34 osobe zbog učešća u napadu. Prema istim navodima, ubistvo gradonačelnika Manza odjeknulo je kao primer nasilja protiv javnih funkcionera u Meksiku, naročito onih koji su javno govorili o problemu organizovanog kriminala. Ipak, prema podacima, Manzo je bio jedan od najmanje 13 gradonačelnika ubijenih tokom poslednje dve godine otkako je predsednica Claudia Sheinbaum preuzela dužnost.

Vlasti i društvo reaguju na napad u Uruapanu

Ubistvo gradonačelnika izazvalo je masovne proteste, a građani su zahtevali efikasniju zaštitu lokalnih funkcionera i odlučniju borbu protiv nasilja. Važno je istaći da je u prethodnom periodu, prema zvaničnim podacima, zabeleženo 23 ubistva gradonačelnika tokom prethodne administracije, što ukazuje na kontinuitet rizika s kojim se suočavaju javni zvaničnici u Meksiku.

Konačno, prema informacijama iz tužilaštva, istraga o napadu u Uruapanu se nastavlja. Vlasti najavljuju da će usmeriti pažnju na rasvetljavanje svih okolnosti i identifikaciju svih odgovornih. Očekuje se da će dalji razvoj događaja biti od ključnog značaja za borbu protiv organizovanog kriminala i zaštitu javnih funkcionera u zemlji.

Povezano
Pročitaj još

Svet

Likud optužuje arapske partije za krađu izbora, gubi većinu u Knesetu

Izborni rezultati pokazuju rast uticaja arapskih partija, dok Likud tvrdi da je izborni proces narušen spoljnim uticajem

Objavljeno pre

2 seconds

,

November 7, 2026

Objavio:

Izborni rezultati pokazuju rast uticaja arapskih partija, dok Likud tvrdi da je izborni proces narušen spoljnim uticajem

Izbori u Izraelu izazvali su burne reakcije nakon što je Likud objavio da su “izbori u Izraelu ukradeni”, optužujući arapske partije za neregularnosti. Ova tvrdnja izneta je nakon što su konačni rezultati pokazali da je blok Benjamina Netanyahua izgubio većinu u Knesetu, što je izazvalo političku neizvesnost.

Prema zvaničnim podacima, arapske partije ostvarile su rekordan uspeh, osvojivši 19 od ukupno 120 poslaničkih mesta. Posledice ovog rezultata odrazile su se na poziciju dosadašnje vladajuće koalicije, čiji je udeo pao sa 68 na 53 mesta. Kako je objavljeno, arapska manjina, poznata i kao palestinski građani Izraela, čini oko 20% ukupne populacije te zemlje.

Likud tvrdi da su izbori u Izraelu ukradeni

Prema saopštenju Likuda, “izbori u Izraelu su ukradeni”. Stranka tvrdi da je izborni proces bio pod uticajem stranog finansiranja, što je, prema njihovim navodima, omogućilo kupovinu glasova i značajno povećalo izlaznost arapskog stanovništva. U izjavi su naveli da je to “napad na demokratiju sa ciljem stranog preuzimanja Kneseta, islamizacije Izraela i svrgavanja desničarske vlade što bi dovelo do povlačenja i poraza izraelske vojske na svim frontovima, pre svega prema Iranu.”

Ove optužbe usledile su nakon što je Benjamin Netanyahu priznao gubitak većine, ali je naglasio da će nastaviti sa političkim aktivnostima kako bi zaštitio interese svoje stranke i njenih birača. Osim toga, rezultati izbora dodatno su istakli rast političkog uticaja arapskih partija, što je izazvalo zabrinutost među tradicionalnim desničarskim blokovima.

Rekordan uspeh arapskih partija i reakcije političkih aktera

Arapske partije su, prema zvaničnim podacima, ostvarile najveću izlaznost do sada, što je rezultiralo povećanjem broja njihovih predstavnika u parlamentu. Ovaj uspeh smatra se jednim od ključnih razloga za gubitak većine koju je do tada držao desničarski blok. Analitičari ocenjuju da bi ovakva promena mogla imati dugoročne posledice na političku dinamiku i formiranje buduće vlade.

S druge strane, arapska zajednica naglašava da su izbori protekli regularno i da je veća izlaznost rezultat dugogodišnjih napora da se njihovi građani više uključe u političke procese. Zbog toga postoje različita tumačenja posledica izbornog rezultata, dok politička scena ostaje podeljena između onih koji podržavaju tvrdnje Likuda i onih koji veruju u legitimnost izbornog procesa.

Dalji koraci i politička neizvesnost

Trenutno je nejasno na koji način će se formirati nova vlada, budući da desničarski blok predvođen Netanyahuom nema potrebnu većinu. Politička neizvesnost pojačana je optužbama na račun arapskih partija, ali i širim implikacijama za odnose unutar izraelskog društva. U međuvremenu, pažnja javnosti ostaje usmerena na razvoj događaja u Knesetu i potencijalne pokušaje formiranja koalicije, dok se očekuju dalja saopštenja svih relevantnih aktera.

U svakom slučaju, izbori u Izraelu pokrenuli su pitanje uticaja arapskih partija na političku scenu, kao i izazove pred budućom vladom u zemlji koja se suočava sa značajnim unutrašnjim podelama.

Pročitaj još

Svet

Papa Leo XIV ostvario pravo glasa u američkim izborima putem pošte

Papa je poslao glasački listić iz Vatikana, potvrđujući svoju građansku dužnost kao američki državljanin rodom iz Čikaga.

Objavljeno pre

10 seconds

,

November 7, 2026

Objavio:

Papa Leo XIV ostvario pravo glasa u američkim izborima putem pošte

Papa je poslao glasački listić iz Vatikana, potvrđujući svoju građansku dužnost kao američki državljanin rodom iz Čikaga.

Papa Leo XIV postao je prvi poglavar Rimokatoličke crkve koji je iskoristio svoje pravo glasa u američkim izborima, poslajući glasački listić putem pošte iz Vatikana. Ovaj korak potvrđen je u zvaničnom saopštenju, kojim je naglašeno da papa kao američki državljanin iz Čikaga ima pravo na učešće u demokratskim procesima.

“Sveti Otac je iskoristio svoje pravo glasa kao državljanin Sjedinjenih Američkih Država, kad god je bio ovlašćen za to”, navodi se u saopštenju Vatikana. Osim toga, u istom dokumentu ističe se da je tokom boravka u Peruu takođe koristio svoje biračko pravo, u skladu sa zakonima zemlje.

Detalji glasanja pape u američkim izborima

Prema dostupnim informacijama, Papa Leo XIV, bivši kardinal Robert Prevost, registrovan je na adresi u mestu New Lenox blizu Čikaga. Kako je zvanično potvrđeno, papa je zatražio glasački listić putem pošte 3. oktobra, uoči novembarskih izbora. Na taj način, održao je kontinuitet u ličnom stavu o važnosti građanskog angažmana.

Papa se trenutno oporavlja od operacije pluća zbog raka, ali i dalje planira putovanje u Južnu Ameriku narednog meseca. Njegovo zdravstveno stanje ne sprečava ga da aktivno učestvuje u verskim i društvenim dešavanjima, što dodatno potvrđuje njegova posvećenost dužnostima.

Poruke o značaju građanskog učešća

Vatikansko saopštenje naglašava da Papa Leo XIV veruje u pravo i obavezu građana da učestvuju u demokratskim procesima. “Sveti Otac izražava svoje uverenje o pravu i dužnosti građana da učestvuju u demokratskim procesima”, stoji u izjavi. Ova poruka dodatno ističe značaj aktivnog učešća u društvu, bez obzira na poziciju ili funkciju.

U međuvremenu, brat pape, John Prevost, boravio je u Rimu zajedno sa vernicima iz župe St. Jude u New Lenoxu. Papa je još 2024. godine kao kardinal održao govor u toj župi, čime je održao vezu sa rodnim krajem i lokalnom zajednicom.

Papa Leo XIV i građansko angažovanje

Tokom nedavne opšte audijencije u Vatikanu, Papa Leo XIV je pozvao vernike da napuste “svaku pasivnost” i učestvuju u stvaranju bolje budućnosti. Iako se ovaj apel odnosi na verski kontekst, njegovo lično učešće u izborima putem pošte šalje još jednu poruku o važnosti građanskog angažovanja.

Na kraju, ovaj istorijski čin ukazuje na mogućnost da i najviši verski lideri mogu aktivno doprineti demokratskim procesima, poštujući zakone i pravila zemlje čiji su državljani. Takođe, primer Pape Lea XIV može podstaći i druge građane na sličan angažman, posebno u vreme kada se važnost izlaska na izbore dodatno naglašava.

Pročitaj još

Svet

Presuda za trostruko ubistvo gljivama u Australiji: Doživotni zatvor bez prava na uslovnu slobodu

Sud u Viktoriji odbio žalbu Erin Paterson nakon trovanja članova porodice, uz obrazloženje o izuzetnoj težini krivičnog dela.

Objavljeno pre

16 seconds

,

November 7, 2026

Objavio:

Presuda za trostruko ubistvo gljivama u Australiji: Doživotni zatvor bez prava na uslovnu slobodu

Sud u Viktoriji odbio žalbu Erin Paterson nakon trovanja članova porodice, uz obrazloženje o izuzetnoj težini krivičnog dela.

Australijski apelacioni sud odlučio je da Erin Paterson, osuđena za trostruko ubistvo gljivama u Australiji, nikada ne može biti puštena iz zatvora. Odluka je doneta zbog, kako je navedeno, “šokantne kriminalnosti” koja je uključena u slučaj trovanja četiri člana porodice smrtonosnim gljivama.

Prema saopštenju suda u Viktoriji, žalba Erin Paterson na presudu je odbijena, dok je istovremeno prihvaćen zahtev tužilaštva za strožu kaznu. Prvobitna presuda predviđala je mogućnost uslovnog otpusta nakon 33 godine, ali je sud sada odlučio da je neprimereno odrediti bilo kakav minimalni rok za uslovnu slobodu.

Detalji slučaja trostrukog ubistva gljivama u Australiji

Zločin za koji je Erin Paterson osuđena dogodio se tokom porodičnog ručka u njenoj kući u Leongathi u julu 2023. godine. Četiri rođaka njenog otuđenog supruga otrovana su smrtonosnim gljivama, a troje je preminulo. U presudi je naglašeno kako je delo bilo “izuzetno hladnokrvno i proračunato” i potrebno ga je najstrože osuditi.

Sudija Stiven Mekliš izjavio je: “U svim okolnostima, posle pažljivog razmatranja, zaključili smo da se radi o slučaju toliko šokantne kriminalnosti da nije primereno odrediti period za uslovni otpust.”

Odluka apelacionog suda i pravni presedan

Ova presuda čini Erin Paterson tek drugom ženom u Australiji koja izdržava doživotnu kaznu bez prava na uslovni otpust. Prva je Ketrin Najt, osuđena 2001. godine u Novom Južnom Velsu za ubistvo partnera. Sud u Viktoriji istakao je ozbiljnost i težinu ovog slučaja trostrukog ubistva gljivama u Australiji.

Žalba koju je Erin Paterson izjavila odnosila se na visinu kazne, ali i na samu presudu. Sud je odbacio sve osnove žalbe i podržao zahtev tužilaštva za strožu kaznu, zbog čega osuđena sada ostaje u zatvoru do kraja života.

Mogućnosti daljeg pravnog postupka

Iako je ovu presudu doneo najviši sud u državi Viktorija, Erin Paterson još uvek ima pravo da se obrati Visokom sudu Australije. Taj sud je poslednja instanca za preispitivanje kako presude, tako i izrečene kazne, ali nije poznato da li će osuđena iskoristiti i tu mogućnost.

Odluka apelacionog suda izazvala je pažnju javnosti zbog načina na koji je sud protumačio “šokantnu kriminalnost” i zbog izuzetno retko izricane doživotne zatvorske kazne bez prava na uslovni otpust. Slučaj trostrukog ubistva gljivama u Australiji tako ostaje jedan od najtežih u savremenoj pravosudnoj praksi ove zemlje.

Pročitaj još

U Trendu