Evropska unija proširila spisak sankcija, Euromore i Pravfond pod merama zbog operacija uticaja na evropsku publiku

Evropska unija uvela je 21.04.2026. sankcije platformama Euromore i Pravfond zbog njihovih operacija uticaja usmerenih na evropsku publiku, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Odluka je doneta kao odgovor na kontinuirano širenje dezinformacija o sukobu u Ukrajini i podrivanje međunarodne podrške Kijevu.

Prema navodima, Euromore deluje kao deo pro-kremljovske informacione arhitekture sa ciljem pojačavanja narativa Kremlja protiv EU i opravdavanja rata protiv Ukrajine. Pravfond je identifikovan kao kanal za finansiranje raznih ruskih operacija i pro-kremljovskih aktera širom Evrope. Zvaničnici EU su istakli da je Pravfond ključni instrument ruske strategije stranog uticaja i propagande.

Sankcionisane platforme su, prema izveštaju, omogućile i sprovele operacije manipulacije informacijama s ciljem podrivanja međunarodne podrške Ukrajini. U pregledima protekle nedelje posebno su istaknuti reciklirani narativi, uključujući tvrdnje o navodnim terorističkim aktivnostima Ukrajine uz podršku Norveške, kao i teorije zavere o biolaboratorijama i događajima u Buči.

Prema zvaničnoj analizi, pro-kremljovski izvori nastavljaju da plasiraju tvrdnje da Ukrajina, uz pomoć Norveške, priprema napade na ruske brodove, dok NATO i zapadne zemlje prikazuju kao direktne učesnike u sukobu. Takođe, plasirane su optužbe da Kijev uklanja svedoke inscenacije u Buči, iako međunarodni istražitelji raspolažu obimnom dokumentacijom o dešavanjima na toj lokaciji.

U izveštaju se navodi da su narativi o postojanju globalne mreže zapadnih biolaboratorija ponovo aktivirani, iako su prethodno više puta raskrinkani. Pojavile su se i tvrdnje o navodnom uništenju „tajnog NATO skladišta oružja“ u Rumuniji, koje su prema izvorima zasnovane na netačnim informacijama generisanim veštačkom inteligencijom.

“EU će nastaviti sa merama protiv aktera koji šire dezinformacije i podrivaju međunarodni poredak”, saopšteno je iz zvaničnih izvora.

Obimna istraga ukrajinskih vlasti pokazala je upotrebu veštačke inteligencije i lažnih uzbunjivača u globalnoj kampanji dezinformacija od 2023. godine

Ukrajinski centar za suzbijanje dezinformacija, u saradnji sa međunarodnim partnerima, otkrio je sofisticiranu mrežu pod nazivom ‘Storm-1516’, koja od 2023. godine deluje pod direktnom kontrolom ruske vojne obaveštajne službe (GRU). Prema saopštenju iz istrage, ova mreža generisala je više od 1.500 video snimaka i veb-sajtova radi diskreditacije Ukrajine i mešanja u izborne procese najmanje sedam država.

Analiza je potvrdila da ‘Storm-1516’ koristi veštačku inteligenciju za masovnu proizvodnju tekstova i video sadržaja, deepfake tehnologiju i angažovanje glumaca koji se predstavljaju kao lažni uzbunjivači. Sadržaj je plasiran na najmanje 16 jezika i distribuiran putem anonimnih bot mreža, čime se zaobilaze algoritmi društvenih mreža.

Prema podacima istrage, 40% ukupnog sadržaja ove mreže usmereno je na diskreditaciju Ukrajine, sa posebnim fokusom na predsednika Volodimira Zelenskog. Redovno se plasiraju lažne vesti o navodnoj korupciji, luksuznom životu njegove porodice i vojnim neuspesima, a kampanja obuhvata i ukrajinske izbeglice i vojsku. Procene pokazuju da je ovakav sadržaj dosegao više od 66 miliona korisnika širom sveta.

Više od trećine resursa mreže ‘Storm-1516’ korišćeno je za mešanje u izborne procese. Izveštaj navodi da je u Nemačkoj objavljeno više od 100 veb-sajtova i materijala usmerenih na tamošnje izbore, dok je u Mađarskoj i Moldaviji zabeleženo 12, odnosno 14 lažnih narativa. U Jermeniji je identifikovano 25 lažnih materijala, a u Francuskoj četiri slučaja visoko targetiranih dezinformacija. Ukupan domet ovih aktivnosti premašio je 150 miliona korisnika, uz 170 slučajeva u kojima su fiktivne vesti plasirane u ime stvarnih novinskih agencija.

Stručnjaci iz ukrajinskog centra upozoravaju da ruska propaganda više ne koristi isključivo bot farme, već razvija paralelne informacione sisteme sa legitimnim izgledom. Korišćenjem manipulativne obrade audio i video snimaka, mreža ‘Storm-1516’ dodatno zamagljuje granicu između istinitih informacija i AI-generisanih laži.

“Ruska mreža koristi napredne tehnologije kako bi plasirala dezinformacije na globalnom nivou i uticala na javno mnjenje i političke procese”, navodi se u saopštenju ukrajinskog centra.

Komisija predstavila pet ključnih oblasti reforme, pozvala Evropski parlament i Savet na partnerstvo

Evropska komisija je danas predstavila plan za modernizaciju zakonodavstva u Evropskoj uniji, sa ciljem da propisi postanu jednostavniji, jasniji i usklađeni sa potrebama građana i privrede, potvrđeno je u zvaničnom saopštenju. Prema navodima iz Komisije, inicijativa obuhvata pet ključnih oblasti koje bi trebalo da unaprede efikasnost i transparentnost procesa donošenja zakona.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je modernizacija zakonodavstva ključna za ekonomsku budućnost Unije. “Evropi je potrebno jasno i koherentno zakonodavstvo koje odgovara potrebama građana i preduzeća. Danas predstavljamo naš plan da donošenje zakona učinimo efikasnijim, delotvornijim i transparentnijim,” navela je fon der Lajen. Ona je dodala da će Komisija primeniti princip ‘jednostavnosti po dizajnu’ i osigurati da svako novo pravilo bude potkrepljeno dokazima, kao i da se uklone nepotrebna administrativna opterećenja na nacionalnom nivou.

Plan reformi predviđa sledeće: novi zakoni EU biće lakši za razumevanje i primenu, unaprediće se postojeći okvir za bolju regulativu, biće sprovedeno regulatorno “dubinsko čišćenje” kroz posebni Akcioni plan u 12 prioritetnih oblasti, radiće se na suzbijanju nepotrebnih administrativnih prepreka koje nastaju kroz strože nacionalne zahteve, a biće pojačano i sprovođenje pravila jedinstvenog tržišta.

Komisija je istakla da efikasan regulatorni okvir predstavlja osnov za očuvanje konkurentnosti i dinamično jedinstveno tržište, posebno u trenutku globalnih promena. Evropski parlament i Savet EU pozvani su da tokom celokupnog zakonodavnog procesa primenjuju principe ‘jednostavnosti po dizajnu’ i bolje regulative, kako bi najavljene promene postale stvarnost za građane i privredne subjekte širom Evrope.