Međunarodni mediji prenose da je kompanija iz Teksasa dostavila dokumentaciju Komisiji za hartije od vrednosti, javna objava se očekuje

Kompanija SpaceX, u vlasništvu Elona Muska, poverljivo je podnela zahtev za inicijalnu javnu ponudu akcija (IPO), prenose međunarodni mediji pozivajući se na izvore upoznate sa procesom. Prema dostupnim informacijama, SpaceX je dostavio nacrt prijave američkoj Komisiji za hartije od vrednosti, što bi kompaniju moglo dovesti do izlaska na berzu tokom juna. Kompanija nije odmah odgovorila na upite za komentar.

Proces inicijalne javne ponude omogućava SpaceX-u da prikupi sredstva procenjena na iznos do 75 milijardi dolara, dok bi ukupna vrednost kompanije mogla dostići 1,75 biliona dolara, navode izvori iz finansijskog sektora. U poređenju, državna kompanija Saudijske Arabije, Saudi Aramco, prikupila je 25,6 milijardi dolara tokom svoje javne ponude 2019. godine, dok je kineska kompanija Alibaba izvela javnu ponudu vrednu 21,8 milijardi dolara 2014. godine, prema podacima investicionih banaka.

Poverljiva prijava omogućava kompaniji da u početnoj fazi procesuira komentare regulatora i spreči javno izlaganje detalja poslovanja. Kada dokumentacija bude javno dostupna, potencijalni investitori imaće uvid u finansijske i operativne podatke SpaceX-a.

Prema navodima analitičara, prikupljena sredstva bi mogla biti usmerena na dalje širenje svemirskih operacija, izgradnju novih podatkovnih centara, kao i razvoj satelitske tehnologije Starlink. Takođe, navodi se da bi izlazak na berzu mogao kompaniji doneti dodatne mogućnosti za sklapanje odbrambenih ugovora, uključujući projekte koje je najavila prethodna administracija SAD.

Kompanija SpaceX, sa sedištem u Teksasu, poznata je po razvoju svemirskih tehnologija i komercijalnih lansiranja raketa. U poslednjim godinama, značajan deo aktivnosti usmeren je i na razvoj globalne satelitske internet mreže Starlink.

Za sada nije poznato kada će detalji prijave biti dostupni javnosti. Kompanija nije komentarisala izveštaje o planovima za javnu ponudu, dok izvori iz finansijskog sektora navode da proces još nije završen i da bi moglo doći do promena u rokovima ili visini procenjenih sredstava.

Zvaničnici SAD potvrdili učešće u akciji protiv navodnih kriminalnih mreža, operacija sprovedena uz podršku lokalnih vlasti

Američki komandosi su se u proteklim danima pridružili ekvadorskim trupama u zajedničkoj operaciji usmerenoj na razbijanje navodno kriminalnog centra na obali Ekvadora. Prema informacijama dvojice američkih zvaničnika, koji su govorili pod uslovom anonimnosti, operacija pod nazivom „Lanza Marina“ fokusirana je na objekat za koji se smatra da je služio kao baza za brze čamce povezane sa organizacijom Los Choneros, jednom od najuticajnijih kriminalnih grupa u Ekvadoru.

Američki zvaničnici navode da su pripadnici američkih snaga imali savetodavnu ulogu, pružajući podršku i prateći ekvadorske bezbednosne snage tokom akcije. Cilj operacije je bio da se oslabi logistička infrastruktura koja, prema navodima izvora, omogućava morsku distribuciju ilegalnih materija i aktivnosti koje podrivaju bezbednost regiona.

Sjedinjene Američke Države nisu odmah zvanično komentarisale zajedničku operaciju. Uobičajena praksa Ministarstva odbrane SAD uključuje različite vidove saradnje sa stranim partnerima kroz sporazume o bezbednosnoj saradnji i programe obuke. Jedan od pravnih okvira koji to omogućuje je i takozvana „127e“ nadležnost, koja omogućava podršku američkih vojnih snaga stranim partnerima u cilju suzbijanja terorizma i povezanih pretnji.

Operacija „Lanza Marina“ deo je šireg nastojanja ekvadorskih i američkih vlasti da ograniče aktivnosti mreža koje koriste brze pomorske rute za krijumčarenje. Detalji o ishodu ili eventualnim zaplenama nisu objavljeni, a lokalne vlasti do sada nisu izveštavale o civilnim žrtvama ili velikim incidentima tokom akcije.

Prema dostupnim informacijama, poslednjih godina Ekvador se suočava s rastom aktivnosti organizovanih kriminalnih grupa, posebno u priobalnim zonama koje su logistički važne za regionalne trgovačke i transportne pravce. Saradnja sa međunarodnim partnerima, uključujući Sjedinjene Države, deo je strategije ekvadorskih vlasti za jačanje bezbednosti i suzbijanje ilegalnih aktivnosti.

Nije precizirano da li će slične zajedničke operacije biti nastavljene u narednom periodu, dok američki vojni zvaničnici ističu da se podrška partnerima u regionu sprovodi u skladu sa važećim zakonima i bilateralnim dogovorima. Nezavisno nije moguće potvrditi sve detalje iz operacije, a zvanične izjave se očekuju u narednim danima.

Američki ekonomisti upozoravaju na povećane rizike za zapošljavanje, dok pojedine kompanije najavljuju privremene mere

Sukob u Iranu donosi nove izazove za tržište rada Sjedinjenih Američkih Država, navode ekonomski analitičari. Najmanje jedan veliki poslodavac, kompanija koja se bavi potrošačkom robom, najavila je privremeno obustavljanje zapošljavanja zbog trenutne ekonomske situacije. Kako se navodi u interno dostavljenom memorandumu, kao razlozi su navedene makroekonomske i geopolitičke okolnosti, posebno one povezane sa konfliktom na Bliskom istoku.

Prema navodima iz zvaničnih izvora, stopa zapošljavanja u Sjedinjenim Državama bila je u padu i pre aktuelnog sukoba u Iranu. Podaci sa tržišta rada za februar pokazuju najniži nivo otvorenih radnih mesta od 2020. godine, a poslodavci su u tom mesecu ukinuli 92.000 radnih mesta, što je predstavljalo iznenađenje za analitičare. Prošlogodišnje povećanje carina i ekonomska neizvesnost takođe su doprineli smanjenju zapošljavanja.

Ekonomisti ističu da trenutna neizvesnost podseća na period iz 2025. godine, kada su kompanije odlagale nova zapošljavanja zbog nejasne politike i promena u strukturi troškova. “Nalazimo se u periodu neizvesnosti, slično kao tokom pooštravanja carinskih mera prošle godine, kada su kompanije odlagale odluke o novim radnim mestima”, izjavio je jedan od ekonomista.

Očekuje se da uticaj sukoba u Iranu možda neće biti odmah vidljiv u izveštaju o zaposlenosti za mart, koji će biti objavljen u prvim danima aprila. Prema procenama ekonomista, tokom marta bi moglo biti otvoreno 60.000 novih radnih mesta, što bi predstavljalo oporavak u odnosu na februar. Stručnjaci napominju da bi rast zaposlenosti tokom marta mogao biti rezultat stabilnosti u sektoru zdravstvene zaštite, dok bi posledice rata u Iranu mogle postati vidljivije tek u narednim mesecima.

Dodatni ekonomski pritisci pojavljuju se u vidu povećanih troškova transporta i rasta cena goriva, što prema procenama može uticati i na potrošače i na poslovanje kompanija. Ekonomisti prate razvoj situacije, naglašavajući da budući tok sukoba u Iranu može dodatno uticati na dinamiku tržišta rada u Sjedinjenim Državama.