Centralna komanda SAD sprovodi blokadu, Iran najavljuje odgovor i upoređuje mere sa piraterijom

Sjedinjene Američke Države danas su započele blokadu pomorskog saobraćaja u i iz iranskih luka na području Ormuskog moreuza, prema saopštenju Centralne komande vojske SAD. Ova mera stupila je na snagu od 16 časova po vremenu u Srbiji, dok iranske vlasti poručuju da će odgovoriti na svaku blokadu svojih luka, nazivajući potez Vašingtona nezakonitim i uporedivši ga sa piraterijom.

U saopštenju državne novinske agencije, iranske oružane snage istakle su da će nastaviti da nadziru Ormuski moreuz i nakon eventualnog završetka rata, uz napomenu da brodovi povezani sa protivnicima Irana nemaju pravo prolaska kroz teritorijalne vode te zemlje. Zvaničnici iz Irana upozoravaju da, ukoliko njihove luke postanu meta, nijedna luka u Persijskom zalivu neće biti bezbedna.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je u vojnoj bazi Endrjuz da ga ne zanima da li će se Iran vratiti pregovorima, dodajući da mu takav ishod ne predstavlja problem. Ova izjava usledila je nakon što mirovni pregovori u Pakistanu nisu doveli do sporazuma. Tramp je naglasio da se primirje između SAD i Irana za sada održava.

Takođe, američki predsednik je kritikovao poglavara Rimokatoličke crkve, papu Lava XIV, povodom komentara o iranskom nuklearnom oružju i Trampovoj pretnji Iranu. Tramp je ocenio da je papa „slab kada se radi o kriminalu i nuklearnom oružju”, dok je papa prethodno izjavio da je pretnja SAD moralno i pravno sporna.

Prema informacijama američkog lista, Tramp razmatra nastavak vazdušnih udara na Iran, u svetlu neuspešnih pregovora tokom vikenda u Pakistanu. Portparolka Bele kuće izjavila je da su sve opcije na stolu, ali da su navodi o budućim potezima spekulacije.

Mohamed Bager Galibaf, predsedavajući iranskog parlamenta i učesnik pregovora sa SAD, kritikovao je planove o blokadi Ormuskog moreuza i objavio podatke o cenama goriva u blizini Bele kuće, ističući da bi blokada mogla dovesti do rasta cena benzina.

Zvaničnici Vatikana ocenili da kritike američkog predsednika ukazuju na napetost između političke i moralne vlasti

Podsekretar Vatikanskog odeljenja za kulturu i obrazovanje Antonio Spadaro oglasio se povodom kritika koje je američki predsednik Donald Tramp uputio papi Lavu XIV, ističući da ovakve izjave prevazilaze uobičajeni politički sukob i otkrivaju širu nelagodu političke moći prema moralnom autoritetu. Spadaro je u objavi na društvenoj mreži X naveo da politička moć često pokušava da delegitimiše moralni glas kada ne može da ga kontroliše, umesto da vodi dijalog. Dodao je da papa ne odgovara na ‘jeziku sile i nacionalnog interesa’, već deluje u okviru moralnog diskursa koji nije podložan političkoj kontroli. Prema njegovim rečima, sama činjenica da je papa predmet javnih napada pokazuje njegov značaj, jer, kako je naveo, ‘da je nebitan, ne bi izazivao reakcije’. Spadaro je zaključio da se snaga Crkve ogleda u njenoj nezavisnosti od političke moći, ocenjujući tu poziciju kao ‘slobodu’ koja može da izazove nelagodu u političkim krugovima. Donald Tramp je prethodno kritikovao papu Lava XIV, optužujući ga za ‘slabost po pitanju kriminala’ i ‘lošu spoljnu politiku’, navodeći u objavi na društvenoj mreži Trut Socijal da papa govori o ‘strahu’ od njegove administracije.

Ruski zvaničnici navode da bi nastavak sukoba mogao dovesti do povećanja broja gladnih za 45 miliona

Zamenik sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije Aleksandar Maslenjikov upozorio je da nastavak sukoba na Bliskom istoku nosi ozbiljne rizike po globalnu prehrambenu bezbednost, navodi se u zvaničnom saopštenju. Komentar je objavljen nakon što su analize ukazale na moguće poremećaje u snabdevanju hranom, posebno ukoliko se kriza nastavi tokom letnjih meseci.

Prema navodima iz Saveta bezbednosti, sukob oko Irana predstavlja direktan rizik za sigurnost snabdevanja hranom u Rusiji, ali i otvara nove prilike za ruske poljoprivredne proizvođače. Maslenjikov je istakao da evropski poljoprivrednici, usled trenutnih dešavanja, prelaze na nabavku đubriva iz Severne Afrike, Severne Amerike i Rusije.

“U trenutnoj situaciji, Rusija se nalazi u snažnoj poziciji da poveća izvoz hrane ka zemljama Bliskog istoka, kao i Azije, Afrike i Latinske Amerike,” navedeno je u saopštenju Saveta bezbednosti.

Zvaničnici procenjuju da bi, ukoliko se sukobi na Bliskom istoku nastave do leta, mogao uslediti najviši rast globalne inflacije hrane u poslednjih nekoliko godina. Maslenjikov je upozorio da bi produžena kriza mogla dovesti do povećanja broja gladnih ljudi širom sveta za 45 miliona, na ukupno 673 miliona.

Savet bezbednosti Rusije navodi da pokušaji spoljnih sila da veštački destabilizuju prehrambenu bezbednost Rusije nisu isključeni, ali ističe i sposobnost zemlje da prilagodi proizvodnju i izvoz u novim okolnostima.