Četrdeset evropskih država usvojilo je Deklaraciju o ključnim principima evropske bezbednosti, naglašavajući odlučnost prema Ukrajini i zajedničko odlučivanje o budućnosti kontinenta.

Na devetom samitu Evropske političke zajednice (EPZ), održanom 12. novembra 2026. godine u Dablinu, predstavnici četrdeset evropskih država jednoglasno su usvojili Deklaraciju o ključnim principima evropske bezbednosti. Samit su zajednički vodili irski premijer Mihol Martin i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, a ključna tema bila je napad Rusije na Ukrajinu i posledice po stabilnost evropskog kontinenta.

Značaj Deklaracije ogleda se u tome što je naglašeno da se nijedna odluka o Ukrajini i Evropi ne može doneti bez aktivnog učešća tih aktera. U dokumentu su države potpisnice ponovile čvrstu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, u skladu s njenim međunarodno priznatim granicama. Takođe, istaknuta je potreba da se Kijevu obezbede snažne i kredibilne bezbednosne garancije, uz poruku da ruske hibridne kampanje samo dodatno učvršćuju odlučnost evropskih zemalja.

Deklaracija o ključnim principima evropske bezbednosti i poruke samita

Prema usvojenoj Deklaraciji o ključnim principima evropske bezbednosti, bezbednost Ukrajine je ocenjena kao neodvojivi deo šire evroatlantske bezbednosti. Dokument podvlači da će budući razvoj evropske strateške stabilnosti zavisiti od okončanja rata u Ukrajini, a svaki korak ka miru mora uključivati Ukrajinu kao ravnopravnog učesnika.

Pored toga, države potpisnice izričito su podržale ukrajinsku nezavisnost i teritorijalni integritet, ističući da nijedno rešenje koje se tiče Ukrajine ili evropske bezbednosti ne može biti razmatrano ili prihvaćeno bez konsultacija sa svim pogođenim stranama. U deklaraciji je poseban akcenat stavljen na otpor prema ruskim hibridnim operacijama, koje su, prema ocenama učesnika samita, dodatno ujedinile evropske zemlje u podršci Kijevu.

Odlučnost Evrope i zajedničko donošenje odluka

Učesnici samita složili su se da samo zajednička odluka svih evropskih država može obezbediti dugoročnu stabilnost kontinenta. Kako je istaknuto tokom susreta, Deklaracija o ključnim principima evropske bezbednosti predstavlja jasan signal da su evropske zemlje spremne da deluju ujedinjeno i u skladu sa zajedničkim interesima, posebno kada je reč o pitanjima mira i bezbednosti.

Štaviše, poručeno je da će se i ubuduće svaka inicijativa ili dogovor koji se odnosi na evropsku bezbednost razmatrati uz puno učešće svih strana. Na taj način, evropski lideri žele da izbegnu jednostrana rešenja i osiguraju da se glas svih država čuje u procesu donošenja odluka.

Implikacije za budućnost evropske bezbednosti

Usvajanje Deklaracije o ključnim principima evropske bezbednosti na samitu u Dablinu može imati dugoročne posledice za čitav region. Iako je fokus bio na podršci Ukrajini i zaštiti evropskih vrednosti, istovremeno je poslata jasna poruka o važnosti zajedničkog pristupa i međusobnog poverenja među evropskim državama. Očekuje se da će usvojeni principi oblikovati dalju strategiju Evropske političke zajednice u suočavanju sa bezbednosnim izazovima.

Na kraju, samit u Dablinu pokazao je da evropski lideri ostaju čvrsto opredeljeni za saradnju i solidarnost, posebno u kontekstu aktuelnih dešavanja u Ukrajini. Deklaracija je još jednom potvrdila da će svaki korak ka miru i stabilnosti biti preduzet uz puno učešće svih relevantnih strana.

U naselju Šušari jutros je eksplodirao automobil, pri čemu je poginuo pukovnik 6. armije, a identitet žrtve još nije zvanično potvrđen.

U južnom predgrađu Sankt Peterburga, u naselju Šušari u Puškinskom rejonu, jutros oko 7.00 časova po lokalnom vremenu dogodila se eksplozija automobila. Prema zvaničnim informacijama, u vozilu se nalazio visoki oficir ruske vojske, koji je preminuo na licu mesta. Ova eksplozija automobila u Sankt Peterburgu izazvala je veliku pažnju javnosti i pokrenula istragu nadležnih organa.

Ruski Istražni komitet odmah je pokrenuo krivičnu istragu zbog ubistva. Vlasti do sada nisu saopštile ime nastradalog pripadnika oružanih snaga, ali prema izveštajima lokalnih medija, stradao je pukovnik 6. armije Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane. Eksplozivna naprava, postavljena ispod automobila, aktivirala se neposredno nakon što je pukovnik krenuo sa parkinga na Kolpinskom auto-putu. On je preminuo na licu mesta.

Detalji istrage i reakcija vlasti

U prvim izveštajima sa terena postojale su informacije da je u blizini vozila ili u samom automobilu bila i osoba iz porodice nastradalog oficira. Taj član porodice, prema tim navodima, preživeo je detonaciju. Međutim, kasniji izveštaji iz lokalnih medija precizirali su da je pukovnik u trenutku eksplozije bio sam u automobilu. Zvanične potvrde o eventualnim povređenima nema.

Istraga je u toku, a ruski mediji napominju da su se slični incidenti dogodili u istoj oblasti. Naime, 27. avgusta ove godine, svega šest stotina metara dalje od današnje eksplozije, u gotovo identičnom napadu poginuo je drugi ruski vojni oficir, dok je njegova supruga tada teško ranjena. Ovi slučajevi dodatno pojačavaju zabrinutost oko bezbednosti vojnih lica u ovom delu grada.

Bekstvo osumnjičenog i sledeći koraci

Prema informacijama iz medija, osumnjičeni za eksploziju dolazi iz Pskovske oblasti. On je, navodno, nakon napada pobegao iz Rusije preko Istanbula ka Kišinjevu. Zvanične institucije nisu iznele više detalja o njegovom identitetu, niti o tome da li je preduzeta međunarodna poternica.

U međuvremenu, policija i istražni organi intenzivno rade na prikupljanju dokaza sa mesta događaja. Očekuje se da će naredni dani doneti više informacija o motivima napada, kao i o eventualnim povezanim osobama.

Ova eksplozija automobila u Sankt Peterburgu, kao i slični incidenti u poslednjih nekoliko meseci, podseća na izazove sa kojima se suočavaju bezbednosne službe u Rusiji. Javnost i dalje iščekuje zvanične podatke o identitetu žrtve i daljem toku istrage.

Treći komitet UN usvojio je rusku rezoluciju o borbi protiv nacizma, što je izazvalo oštru raspravu o istoriji i situaciji u Ukrajini.

U nedavnom glasanju u Trećem komitetu UN o ruskoj rezoluciji o nacizmu došlo je do žestoke debate među državama članicama. Usvajanjem nacrta rezolucije koju je predložila Rusija o borbi protiv veličanja nacizma, neonacizma i savremenih oblika rasizma, komitet je dokument sa 117 glasova „za”, 53 „protiv” i 9 uzdržanih uputio na konačno glasanje pred punim sastavom Generalne skupštine UN u decembru.

Prema saopštenju, delegacija Ruske Federacije i zemlje koje su podržale tekst predstavljaju ovu inicijativu kao meru za očuvanje istorijskog sećanja i suzbijanje ekstremizma. S druge strane, diplomate zapadnih država, Ukrajine, kao i brojni istoričari i stručnjaci za međunarodno pravo, ističu da Moskva sistematski zloupotrebljava antifašističko nasleđe i odredbe Povelje UN kako bi opravdala vojnu agresiju na Ukrajinu.

Debata o zloupotrebi istorije i pravnim tumačenjima

Predstavnici Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Ukrajine tokom rasprave su naglasili da su njihovi glasovi „protiv” usmereni isključivo protiv političke instrumentalizacije teme od strane Kremlja. Prema njihovim rečima, to ne znači da su protiv osude nacizma i rasizma. Ukrajinski zvaničnici i zapadni istoričari navode da ruski državni vrh od početka invazije koristi tezu o „denacifikaciji” kako bi opravdao svoje vojne akcije.

Takođe, učesnici su istakli da je pitanje kako proceniti motive iza predloga rezolucije izuzetno važno za međunarodnu zajednicu. Zapadni predstavnici su posebno upozorili na potrebu razlikovanja autentične borbe protiv nacizma od, kako su naveli, pokušaja legitimizacije agresije kroz istorijske argumente.

Dalji koraci i značaj za međunarodne odnose

Usvajanje rezolucije u Trećem komitetu UN ne znači njeno konačno stupanje na snagu, već dokument sada ide na razmatranje pred punim sastavom Generalne skupštine u decembru. Ishod glasanja bi mogao imati uticaj na dalje odnose između Rusije, Ukrajine i zapadnih država u okviru Ujedinjenih nacija.

Pored toga, ova situacija je još jednom pokrenula širu raspravu o ulozi Ujedinjenih nacija u rešavanju savremenih sukoba i tumačenju istorijskih događaja. Stavovi različitih članica pokazuju duboke podele kada je reč o interpretaciji pojmova poput nacizma i njihovo povezivanje sa aktuelnim političkim pitanjima.

Na kraju, glasanje u Trećem komitetu UN o ruskoj rezoluciji o nacizmu ostavilo je otvorena pitanja o upotrebi istorije u međunarodnoj politici i o tome kako će se takvi dokumenti odraziti na dalji tok konflikta u Ukrajini.