Prema istraživanjima, osećaj visokih poreza najizraženiji je među najvišim prihodovnim grupama, dok podaci ukazuju na rast nezadovoljstva poslednjih godina

Uoči roka za podnošenje poreskih prijava u Sjedinjenim Američkim Državama 15. aprila, većina građana izražava stav da plaća više poreza nego što smatra pravednim, pokazuju najnovija istraživanja. Prema podacima istraživačkog centra Pew, ovaj osećaj je posebno izražen među domaćinstvima sa godišnjim prihodima iznad 155.600 dolara, gde 68% ispitanika navodi da su njihova poreska davanja previsoka.

Ovakav stav je u porastu poslednjih godina, iako su tokom 2025. godine uvedene nove poreske olakšice za različite grupe, uključujući penzionere i zaposlene koji primaju napojnice. Prema podacima američke Poreske uprave (IRS), većem broju građana su u 2026. godini isplaćeni veći povraćaji poreza, sa prosečnim povećanjem od oko 11% u poređenju sa prethodnom godinom. Ove promene povezane su sa novim poreskim zakonima donetim prethodne godine.

Pored najviših prihodovnih grupa, oko 60% odraslih Amerikanaca u 2026. godini izjavilo je da su njihovi porezi previsoki, što je porast u odnosu na 51% iz 2019. godine. Slične rezultate pokazuje i anketa sprovedena 10. aprila od strane drugog istraživačkog centra, gde 59% ispitanika navodi da smatra da plaća previše poreza.

Stručnjaci ocenjuju da povećano nezadovoljstvo može biti povezano sa dugotrajnom inflacijom nakon pandemije, koja utiče na svakodnevne troškove za hranu, gorivo, zdravstvenu zaštitu i stanovanje. Plaćanje poreza u takvim okolnostima, prema mišljenju stručnjaka, može dodatno doprineti osećaju finansijskog pritiska kod građana.

Predstavnici poreskih servisa navode da su ovakve reakcije očekivane kada građani osećaju da im se finansijska situacija pogoršava, bez obzira na promene u poreskim zakonima. Poreska tema ostaje centralna u javnim raspravama u Sjedinjenim Državama, a rezultati istraživanja pokazuju da pitanje pravičnosti poreskog sistema i dalje izaziva značajnu pažnju među svim prihodovnim grupama.

Zvaničnici potvrdili ostavke dva člana Predstavničkog doma nakon optužbi za nedolično ponašanje, proces izjašnjavanja nije održan

Dvojica članova Predstavničkog doma Sjedinjenih Američkih Država, demokratski poslanik Erik Svolvel i republikanski poslanik Toni Gonzales, zvanično su podneli ostavke u utorak, potvrđeno je u Vašingtonu. Ova odluka usledila je nakon što su iznete optužbe za seksualno nedolično ponašanje protiv oba kongresmena. Zvaničnici su saopštili da su time izbegnuti očekivani glasovi o njihovom isključenju iz Kongresa.

Prema dostupnim informacijama, Svolvel se suočio sa optužbama za seksualni napad, zbog čega je ranije povukao svoju kandidaturu za guvernera Kalifornije. S druge strane, Gonzales je ranije priznao aferu sa zaposlenom, koja je kasnije preminula, ali do sada nije podnosio ostavku. Najnovija dešavanja i dodatna pažnja javnosti na slučajeve nedoličnog ponašanja u Kongresu uticali su na odluku oba poslanika da se povuku sa funkcija.

Njihova ostavka najavljena je tokom ponedeljka uveče, a zvanična pisma o povlačenju predata su službenicima Predstavničkog doma u utorak popodne, kada je ovo telo nastavilo sa razmatranjem nekoliko zakonskih predloga. Pisma su pročitana na sednici, a u njima su oba poslanika izrazila žaljenje zbog svojih postupaka.

Erik Svolvel se u svom obraćanju izvinio porodici, zaposlenima i biračima zbog, kako je naveo, grešaka iz prošlosti. Istakao je da namerava da ospori ozbiljne optužbe iznete protiv njega, uz napomenu da je spreman da preuzme odgovornost za sopstvene postupke. Svolvel je u obraćanju naveo i da smatra da je izjašnjavanje o isključenju bez sprovedenog postupka neprimereno, ali da ne želi da distrahuje pažnju javnosti i svojih birača.

Toni Gonzales nije komentarisao detaljno okolnosti svoje ostavke, ali je ranije istakao da neće učestvovati u narednim izborima. Njegova odluka o povlačenju usledila je nakon što je slučaj Svolvela ponovo skrenuo pažnju na pitanje odgovornosti i ponašanja članova Kongresa.

Ovim potezom izbegnut je glas o isključenju oba poslanika, koji je bio najavljen za naredne dane ukoliko ne podnesu ostavke. Zvaničnici Predstavničkog doma potvrdili su da su oba mesta sada upražnjena. Dalje procedure oko popunjavanja upražnjenih mesta biće sprovedene prema važećim propisima.

Centralna komanda SAD saopštila da nijedan brod nije prošao blokadu u poslednja 24 sata, prisutno više od 10.000 pripadnika američkih snaga

Američka Centralna komanda (CENTCOM) saopštila je da u poslednja 24 sata nijedan brod nije prošao blokadu iranskih luka u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu. U zoni operacije prisutno je više od 10.000 američkih mornara, marinaca i pripadnika ratnog vazduhoplovstva, kao i više od deset ratnih brodova i desetine aviona.

Prema navodima iz zvaničnog izveštaja, američke snage sprovode masivnu vojnu operaciju sa ciljem potpune izolacije iranskih luka, što ima potencijalno dalekosežne posledice po trgovinu i bezbednost u regionu Bliskog istoka. Centralna komanda SAD navodi da je šest trgovačkih brodova bilo primorano da se vrati u iranske luke na obali Omanskog zaliva.

“Sjedinjene Države podržavaju slobodu plovidbe za brodove koji prolaze kroz Ormuski moreuz ka lukama i iz luka koje ne pripadaju Iranu”, navedeno je u saopštenju Centralne komande.

Međutim, prema dostupnim podacima o pomorskom saobraćaju, kineski tanker pod sankcijama SAD, “Rič stari”, prošao je danas kroz Ormuski moreuz nakon što je isplovio iz luke u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, uprkos američkoj blokadi. Tanker i njegov vlasnik, kineska kompanija Shanghai Xuanrun Shipping Co Ltd, nalaze se pod sankcijama Sjedinjenih Država zbog poslovanja sa Iranom.

Iako američka Centralna komanda tvrdi da “nijedan brod nije prošao blokadu” u poslednja 24 sata i da su brodovi koji su išli ka iranskim lukama vraćeni, pomorski podaci ukazuju da su brodovi prolazili kroz Ormuski moreuz, ali ne oni koji direktno idu ka iranskim lukama.