Connect with us

Svet

Wall Street beleži rast uz očekivanja napretka u pregovorima SAD i Irana

Američki berzanski indeksi porasli, analitičari navode da investitori prate tok razgovora o mogućem mirovnom sporazumu

Published

2 hours ago

on

Foto Izvor: Pexels / Rdne stock project

Američki berzanski indeksi porasli, analitičari navode da investitori prate tok razgovora o mogućem mirovnom sporazumu

Indeks Dow Jones ostvario je značajan rast u četvrtak, dostigavši rekordne nivoe dok su investitori pratili informacije o mogućem napretku u pregovorima između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. U popodnevnom trgovanju Dow je porastao za 877 poena, odnosno 1,7%, na ukupno 51.564 poena. Ostali američki indeksi, S&P 500 i Nasdaq Composite, zabeležili su manji rast od 0,5% i 0,2%.

Prema izveštajima sa berze, deo analitičara smatra da su očekivanja mogućeg postizanja sporazuma između SAD i Irana uticala na pozitivan sentiment među ulagačima. U poslednjim nedeljama, američke akcije su beležile seriju rekordnih vrednosti, dok tržište procenjuje mogućnost okončanja sukoba između dve zemlje.

Uprkos povremenim incidentima, uključujući napad Irana na aerodrom u Kuvajtu i vazdušne udare američkih snaga na ostrvo u blizini Ormuskog moreuza, investitori ostaju fokusirani na diplomatske napore. Prema rečima analitičara Adama Krisafulija, „vesti iz regiona Bliskog istoka su uglavnom pozitivne, s obzirom na nastavak pregovora između SAD i Irana, dok su Izrael i Liban postigli dogovor o prekidu vatre.”

Ipak, Krisafuli upozorava da je vreme ključni faktor, budući da globalne zalihe nafte opadaju, što može povećati rizik za energetsko tržište. U četvrtak su cene Brent nafte pale na 94,43 dolara po barelu, dok je američki naftni indeks iznosio 92,18 dolara, nakon što su cene početkom nedelje porasle zbog novih tenzija na Bliskom istoku.

Većina analitičara na Volstritu smatra da bi dogovor između SAD i Irana mogao da bude postignut tokom ovog meseca, što bi omogućilo ponovno otvaranje Ormuskog moreuza za naftne tankere. Međutim, izvesnost postizanja sporazuma i dalje nije potvrđena. Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da „nema konkretnog napretka“ u trenutnim pregovorima.

Iako su deonice u većini sektora zabeležile rast, sektor kompanija vezanih za veštačku inteligenciju zabeležio je povlačenje investitora, usled zabrinutosti zbog mogućeg usporavanja rasta u toj oblasti.

Berzanski analitičari i dalje pažljivo prate razvoj događaja na Bliskom istoku, ističući da odluke o ulaganju zavise od toka diplomatskih razgovora i promena na energetskom tržištu.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

Američka obalska straža zaplenila čamac u Bahamima u vezi sa nestankom Lynette Hooker

Obalska straža SAD potvrdila zaplenu čamca, istraga nestanka američke državljanke iz Mičigena i dalje traje

Published

6 minutes ago

on

June 4, 2026

By

Obalska straža SAD potvrdila zaplenu čamca, istraga nestanka američke državljanke iz Mičigena i dalje traje

Američka obalska straža sprovela je istragu i zaplenila čamac na naduvavanje u Bahamima, u okviru slučaja nestanka Lynette Hooker iz Mičigena, čiji je nestanak prijavljen početkom aprila. Prema informacijama iz istrage, čamac dužine oko dva i po metra, na kojem su te noći bili Lynette Hooker i njen suprug Brian Hooker, prebačen je na brod Obalske straže radi daljeg ispitivanja.

Novinari na terenu zabeležili su trenutak kada su američki istražitelji preuzeli čamac, koji bi mogao da pruži dodatne informacije o događajima koji su prethodili nestanku. Na licu mesta viđen je i istražitelj iz službe Obalske straže kako pregleda čamac i podiže jedan od prsluka za spasavanje, dok je u pratnji bio i pas obučen za pretragu na terenu.

Prema izjavama Briana Hookera, on i njegova supruga su 5. aprila u večernjim satima krenuli čamcem iz oblasti Elbow Cay u Bahamima. Tokom vožnje, Lynette Hooker je, prema njegovim navodima, ispala iz čamca usled nemirnog mora i struje, pri čemu je imala i ključeve od motora, što je onemogućilo povratak čamcem. Brian Hooker je izjavio da se tada vratio na kopno koristeći vesla.

Lokalne vlasti Bahama su nakon nestanka privremeno zadržale Briana Hookera radi ispitivanja, ali je on pušten nakon pet dana, bez podizanja optužnice. On se nakon toga vratio u Sjedinjene Američke Države i negirao bilo kakvu umešanost u nestanak supruge.

Istraga o nestanku Lynette Hooker i dalje je u toku, a zvanične informacije o njenoj sudbini nisu saopštene. Nadležni organi nisu objavili nove podatke o mogućim tragovima niti su izneli zaključke iz dosadašnje istrage. Porodica nestale žene i dalje očekuje informacije o njenoj sudbini, dok američka i bahamska policija nastavljaju saradnju na ovom slučaju.

Međunarodni mediji navode da bi zaplena čamca mogla biti značajan korak u pokušaju rasvetljavanja okolnosti nestanka američke državljanke, ali zvanične potvrde o rezultatima ispitivanja još nema.

Pročitaj još

Svet

Američki senatori traže nastavak blokade fonda Ministarstva pravde zbog ustavnih razloga

Dvojica senatora iz SAD podnela su sudu zajednički zahtev, navodeći da bi deblokada fonda predstavljala pretnju ustavnom poretku

Published

41 minutes ago

on

June 4, 2026

By

Dvojica senatora iz SAD podnela su sudu zajednički zahtev, navodeći da bi deblokada fonda predstavljala pretnju ustavnom poretku

Dvojica američkih senatora iz različitih političkih stranaka, Bil Kasidi iz Luizijane i Kori Buker iz Nju Džersija, podneli su u četvrtak saveznom sudu u Virdžiniji zajednički zahtev da se održi zabrana korišćenja sredstva iz takozvanog “anti-weaponization” fonda Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država. Prema saopštenju, senatori smatraju da bi ukidanje postojeće blokade predstavljalo neposrednu pretnju ustavnom poretku i nadležnostima Kongresa.

Sporni fond, čija je vrednost 1,7 milijardi dolara, trenutno je privremeno blokiran odlukom saveznog suda u istočnoj Virdžiniji. Sudija je prošle nedelje odlučila da Ministarstvo pravde ne može preduzimati aktivnosti u vezi sa ovim programom, uključujući razmatranje zahteva ili isplatu sredstava, dok traje razmatranje zahteva za trajnu zabranu korišćenja fonda.

U podnesku sudu, Kasidi i Buker navode da bi sudija trebalo da zadrži privremenu meru i na kraju donese odluku u korist podnosilaca tužbe protiv fonda. Među tužiocima se nalazi i bivši savezni tužilac koji je radio na slučajevima povezanim sa događajima od 6. januara 2021. godine u zgradi američkog Kongresa.

Senatori tvrde da je fond protivustavan jer, prema njihovom mišljenju, krši više odredbi američkog ustava, uključujući klauzule o budžetu, odobravanju sredstava i imenovanjima. U svom zahtevu sudu, navode da “postojanje fonda direktno zadire u ovlašćenja Kongresa i osnovne principe ustavnog poretka”.

Prema navodima iz podneska, fond je, između ostalog, osmišljen da omogući isplatu sredstava osobama povezanim sa napadom na zgradu američkog Kongresa 6. januara 2021. godine. Senator Buker i senator Kasidi ističu da takva upotreba državnih sredstava predstavlja ozbiljan izazov ovlašćenjima Kongresa u upravljanju javnim finansijama.

Sud još uvek razmatra zahtev za trajnu zabranu, dok Ministarstvo pravde nije iznelo zvaničan komentar na podneti zahtev senatora. Očekuje se da će odluka o daljim koracima biti doneta u narednom periodu, a tužioci i dalje insistiraju na tome da bi korišćenje fonda pre okončanja sudskog postupka bilo protivno ustavnim principima.

Pročitaj još

Svet

Predsednik Ukrajine uputio otvoreno pismo Putinu i predložio direktne pregovore

Zelenski naveo spremnost za potpuni prekid vatre tokom pregovora, traži učešće međunarodnih posrednika

Published

51 minutes ago

on

June 4, 2026

By

Zelenski naveo spremnost za potpuni prekid vatre tokom pregovora, traži učešće međunarodnih posrednika

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poslao je danas otvoreno pismo predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, navodeći da je Ukrajina spremna za okončanje rata i direktne pregovore na najvišem nivou. U zvaničnom saopštenju navodi se da je Ukrajina spremna na potpuni prekid vatre tokom pregovora, uz poziv za organizovanje sastanka lidera sa međunarodnim posrednicima.

Zelenski je kao moguće domaćine budućeg sastanka naveo Švajcarsku, Tursku ili zemlje Bliskog istoka, naglašavajući važnost uključivanja Sjedinjenih Američkih Država i evropskih partnera radi postizanja bezbednosnih garancija za Ukrajinu. On je istakao potrebu za određivanjem jasnog datuma susreta lidera “kako bi se razgovaralo o ključnim pitanjima rata i mira”.

U pismu, Zelenski je Putinu poručio da rat ne odgovara ruskom narodu i da je ruska javnost nezadovoljna produženjem sukoba i najavom drugog talasa mobilizacije. Kako je naveo, “Ukrajina predlaže da se rat završi na častan način i uz garancije da neće doći do nove eskalacije”, ističući da je cilj da se zaštiti budućnost generacija i spreči nastavak sukoba.

Zelenski je ocenio da su odnosi dve zemlje u potpunosti promenjeni tokom poslednjih decenija, podsećajući da je u ranijim godinama deo ukrajinske javnosti imao pozitivan stav prema ruskom predsedniku, ali da je sada dominantna tema sukob i ratna razaranja. “Skoro polovinu svojih 26 godina na vlasti u Rusiji proveli ste u ratu protiv Ukrajine. Šta god da kažete o NATO-u, geopolitici i ruskom jeziku, ovaj rat je vaš lični izbor”, naveo je Zelenski.

Takođe je naglasio da Ukrajina ima međunarodnu podršku, dok Rusija trpi posledice sankcija, i izrazio uverenje da će se takav trend nastaviti dok ne bude postignuta pravda za Ukrajinu.

“Svet nije umoran od Ukrajine, ali postoji umor od Rusije, čak i među onima koji vam pomažu da zaobiđete sankcije”, poručio je ukrajinski predsednik.

Pročitaj još

U Trendu