Proces javnog označavanja pojedinaca kroz etikete i ponavljanje menja percepciju u društvu

U savremenom društvu, pojava kao što je globalna psihologija utiče na način kako se od čoveka napravi meta. Prema autorskom tekstu prof. dr Milana Krajnca, promenjeni su mehanizmi kroz koje pojedinci postaju mete javnosti. Dok je nekada bila potrebna fizička sila, danas je dovoljna jedna rečenica, naslov ili fotografija koja se ponavlja i širi putem društvenih mreža i medija.

Milan Krajnc ističe da čovek živi u dva sveta: u jednom je ono što zaista jeste, dok u drugom svetu postoji slika koju o njemu imaju drugi ljudi. Pre svega, ova druga slika može biti oblikovana za svega nekoliko sati i postati dostupna milionima ljudi zahvaljujući internetu. U takvim okolnostima započinje proces javnog uništavanja identiteta.

Etiketiranje i psihološke zamke

Na početku, prema Krajncu, dolazi do etiketiranja. Osoba prestaje da bude pojedinac sa sopstvenom pričom i postaje definisana jednom rečju, poput „prevarant“ ili „izdajnik“. Kada etiketa postane dovoljno jaka, ljudi više ne slušaju šta osoba govori. Sve izjave prolaze kroz unapred postavljeni filter, što dodatno otežava mogućnost da osoba povrati sopstveni ugled.

Osim toga, ponašanje pojedinca tumači se kroz prizmu te etikete. Ako ćuti, smatra se da nešto krije. Ako se brani, ocenjuje se kao agresivan. Takođe, ukoliko se povuče, javnost to doživljava kao priznanje krivice. Ovakva psihološka zamka stvara situaciju iz koje je gotovo nemoguće naći pozitivan izlaz.

Ponavljanje negativnih tvrdnji

Drugi korak u procesu kako se od čoveka napravi meta jeste uporno ponavljanje iste poruke. Ljudski mozak je podložan efektu poznatosti: ono što se često čuje, počinje da deluje istinito. Stoga nije neophodno da neka tvrdnja bude dokazana, već je dovoljno da se stalno pojavljuje kroz naslove i slike.

Posle perioda ponavljanja, javnost često zaboravi izvor priče. Ipak, svest o osobi ostaje obojena negativnim prizvukom, što ima ozbiljne posledice za njen privatni i profesionalni život. Na taj način, proces javnog označavanja postaje jedan od najefikasnijih alata moderne globalne psihologije.

Izdvajanje iz konteksta kao završna faza

Na kraju, svaka izjava ili postupak pojedinca može biti izdvojen iz šireg konteksta. Svaki čovek čini hiljade poteza tokom života, ali izdvajanje jedne rečenice ili događaja često je dovoljno da definiše osobu u očima javnosti. Ovi koraci ilustruju kako se savremeni medijski prostor može koristiti za transformaciju društvene percepcije pojedinca.

Zbog toga, razumevanje procesa kroz koje globalna psihologija utiče na način kako se od čoveka napravi meta postaje ključno za svakog pojedinca u digitalnom dobu. Prepoznavanje ovih mehanizama pomaže u zaštiti ličnog integriteta i kritičkom sagledavanju informacija koje dolaze iz različitih izvora.

Francuske vlasti povezuju širenje dezinformacija o Eduaru Filipu sa mrežom Storm-1516, dok analitičari upozoravaju na širi informacioni haos

Ruska propagandna mreža Storm-1516 intenzivira aktivnosti kako bi uticala na predsedničke izbore u Francuskoj, saopštile su francuske vlasti. Prema navodima zvaničnih izvora, širenje lažnih informacija na društvenim mrežama ima za cilj stvaranje informacionog haosa i podsticanje nepoverenja u demokratske procese. Posebno su pomenute kampanje usmerene protiv bivšeg premijera Eduara Filipa, jednog od najverovatnijih kandidata na predstojećim izborima, što ukazuje na to da je napad usmeren na ključne aktere političke scene.

Storm-1516 i širenje dezinformacija u Francuskoj

Mreža Storm-1516, koju zapadne obaveštajne službe povezuju sa ruskom vojnom obaveštajnom službom, koristi inscenirane video-snimke, dipfejkove i generativnu veštačku inteligenciju za plasiranje lažnih informacija. Prema mišljenju stručnjaka, ovakve operacije često ostaju neprimećene jer zvanične institucije brzo demantuju pojedine neistine. Ipak, osnovni cilj nije uveravanje u istinitost lažnog sadržaja, već podsticanje sumnje i urušavanje poverenja u institucije i medije. Takođe, aktivnosti ove mreže ranije su primećene tokom pokušaja mešanja u izborne procese u Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj i Mađarskoj.

U ovom slučaju, napad na Eduara Filipa uključuje širenje tvrdnji o njegovom zdravstvenom stanju. Francuske vlasti smatraju da je cilj destabilizacija političkog ambijenta uoči predsedničkih izbora zakazanih za april 2027. godine. Zbog ustavne zabrane, aktuelni predsednik Emanuel Makron neće moći da se kandiduje, dok je Filip najavio svoju kandidaturu još u septembru 2024. godine. On trenutno obavlja funkciju gradonačelnika Avra i vodi stranku Horizonti, važnog saveznika predsedničke većine.

Informacioni haos kao deo šire strategije

Prema analizi stručnjaka, informacioni haos izazvan delovanjem Storm-1516 nije ograničen samo na Francusku. Moskva koristi slične metode i u drugim evropskim državama. Dezinformacije i lažni materijali mogu ostaviti dugotrajan trag čak i kada ih zvaničnici brzo demantuju. Na taj način, povećava se polarizacija društva i stvaraju se uslovi za političku nestabilnost.

Posebnu opasnost predstavlja sve intenzivnije korišćenje generativne veštačke inteligencije, jer savremene tehnologije omogućavaju bržu i realističniju izradu lažnih sadržaja. Time se proširuje obim i uticaj informacionih operacija, a njihovo pravovremeno otkrivanje postaje složenije. Očekuje se da će primena ovih tehnologija u narednim godinama predstavljati jedan od glavnih instrumenata stranog mešanja u evropske izborne procese.

Uticaj na podršku Ukrajini i evropsku stabilnost

Informacioni napad na Francusku deo je šire strategije Kremlja čiji je cilj slabljenje međunarodne podrške Ukrajini. Što je više unutrašnjih političkih kriza i nepoverenja unutar Evropske unije, to je teže održati jedinstvo u politici sankcija, vojne pomoći i podrške Kijevu. Dezinformacije, prema navodima stručnjaka, postaju poseban front hibridnog rata protiv Evrope, a Storm-1516 ima centralnu ulogu u toj strategiji.

Kako bi odgovorile na ove pretnje, francuske i evropske institucije pozivaju na unapređenje razmene obaveštajnih podataka, koordinaciju u otkrivanju informacionih operacija i saradnju sa digitalnim platformama. Samo sveobuhvatan i koordinisan pristup može smanjiti efikasnost ruskih hibridnih operacija i zaštititi demokratske institucije. U međuvremenu, Moskva je pokrenula slične dezinformacione kampanje i u Nemačkoj, koristeći bot-mreže za diskreditaciju političara i podršku snagama naklonjenim Kremlju. Sve ove aktivnosti potvrđuju da je Storm-1516 ključni instrument u savremenom informacionom ratu.

Optužena za pomoć u prenosu napada uživo, snimala događaj koji je odneo tri života

Tragedija u San Diegu

Sedamnaestogodišnja devojka iz Severne Karoline optužena je za ubistvo nakon što je snimila i prenosila uživo napad na džamiju u San Diegu, gde su poginula tri čoveka. Napad se dogodio u maju ove godine, a optužnica je podignuta početkom ove nedelje, neposredno pre početka školske godine. Jim O’Neill, okružni tužilac iz Forsyth, objavio je da je devojka uhapšena prošle nedelje.

Detalji napada

Dvojica napadača, Cain Clark i Caleb Vazquez, upala su 18. maja u Islamski centar San Diega. Naoružani i sa ekstremističkim materijalima, ubili su trojicu muškaraca pre nego što su se sami ubili. Među žrtvama su bili obezbeđenje džamije Amin Abdullah, kao i Mansour Kaziha i Nader Awad.

Pozadina i ideologija napadača

Napadači su ostavili pisma puna mržnje, pozivajući na rasni rat i uništenje društva, inspirisani napadom na džamije u Christchurchu 2019. godine. Tužilac O’Neill istakao je da zakon Severne Karoline jasno definiše da je pomaganje u izvršenju zločina jednako kao i direktno izvršenje.