Građani prestonice koji pređu na obračun po potrošnji imaće direktnu kontrolu nad kućnim budžetom, dok energetski neefikasni objekti ostaju na paušalu do obnove fasada i stolarije.

Glavni grad nastavlja intenzivan prelazak na novi model obračuna toplotne energije po utrošku. Ovaj sistem donosi mogućnost racionalnijeg trošenja i manjih mesečnih računa, a uveden je u energetski efikasnim stambenim zgradama, izjavio je direktor JKP „Beogradske elektrane” Vanja Vukić u uključenju za jutarnji program televizije Pink.

Kako je istakao Vukić, za značajan broj Beograđana ovaj sistem nije potpuna novina, s obzirom na to da su svi stambeni objekti izgrađeni i priključeni na sistem daljinskog grejanja od 2011. godine zakonski u obavezi da poseduju kalorimetre i unutrašnje instalacije prilagođene merenju stvarne potrošnje.

Foto: Printscreen TV Pink

Paralelno sa novogradnjom, u sistem se postepeno uvode i stariji stambeni blokovi.

„U pretprošloj grejnoj sezoni uveli smo 30 odsto objekata u naplatu po potrošnji, a ove godine još 30 odsto. Kada se sve sabere, reč je o velikom broju domaćinstava koja danas toplotnu energiju plaćaju po utrošku. To je model koji se uveliko primenjuje u Evropskoj uniji i jedan je od preduslova za dalja ulaganja u energetski sektor Srbije”, naveo je Vukić.

Zašto pojedine zgrade ostaju na naplati po kvadratu?

Deo zgrada u prestonici i dalje će grejanje plaćati paušalno, po metru kvadratnom. Razlog leži u lošoj energetskoj efikasnosti tih objekata, jer bi prelazak na naplatu po utrošku bez prethodne izolacije stvorio neopravdano visoke troškove za stanare.

„Zgrade koje troše znatno više energije nego što je predviđeno prosekom po kvadratu ostaju u postojećem sistemu sve dok se ne uradi takozvano ‘oblačenje zgrade’ – sanacija fasade, zamena dotrajale stolarije i popravka krova. Čim se energetska sanacija završi, objekat automatski prelazi na naplatu po utrošku”, pojasnio je Vukić, podsetivši da građanima na raspolaganju stoje podsticaji i programi republike i gradskih sekretarijata (ESCO projekti), kroz koje se investicije otplaćuju direktno iz ostvarenih ušteda.

Kako funkcioniše merenje i preraspodela troškova

Sistem naplate funkcioniše slično obračunu električne energije: „Beogradske elektrane” toplotnu energiju isporučuju do toplotne podstanice, gde se nalazi centralno merilo (brojilo) koje beleži ukupnu predatu toplotu celom objektu.

Nakon toga, odluka o načinu interne raspodele troškova je na samoj stambenoj zajednici. Stanari mogu izabrati:

1. Raspodelu po kvadratnom metru stana iz zbira potrošnje na glavnom kalorimetru, ili

2. Ugradnju delitelja toplote i termostatskih ventila na svakom pojedinačnom radijatoru unutar stanova.

Ušteda u rukama stanara

Ugradnja termoventila i delitelja donosi potpunu kontrolu nad potrošnjom. Umesto provetravanja i otvaranja prozora kada je u stanu pretoplo, stanari temperaturu regulišu direktno na radijatoru.

„To u praksi znači upravljanje sopstvenim računom. Ako vam je vruće, smanjite grejanje. Ako odete na zimovanje na dve nedelje ili ne koristite pojedine prostorije u stanu, radijatore možete ugasiti i time direktno umanjiti iznos na računu za taj mesec”, zaključio je direktor Beogradskih elektrana.

Dva lica su teško povređena u saobraćajnim nezgodama tokom noći u Beogradu, a ekipe hitne pomoći imale su čak 130 intervencija.

Tokom protekle noći, u Beogradu su se dogodile dve saobraćajne nezgode u kojima su dve osobe zadobile teške telesne povrede, prema saopštenju Hitne pomoći. Obe povređene osobe prevezene su u dežurne zdravstvene ustanove, gde im je ukazana neophodna medicinska pomoć.

Pored saobraćajnih nezgoda, ekipe hitne pomoći imale su ukupno 130 intervencija tokom noći, od kojih se 11 dogodilo na javnim mestima. Ova činjenica ukazuje na povećan broj poziva građana koji su zahtevali medicinsku pomoć u različitim situacijama.

Detalji nezgoda i rad ekipe hitne pomoći

Većina intervencija tokom noći odnosila se na hronične bolesnike i astmatičare. Osim toga, dežurne medicinske ekipe su, osim saobraćajnih povreda, često izlazile na teren zbog pogoršanja stanja kod ljudi sa hroničnim oboljenjima.

Dve osobe koje su zadobile teške povrede u saobraćajnim nezgodama, prema navodima Hitne pomoći, odmah su prevezene u najbliže dežurne zdravstvene ustanove. Njima je na licu mesta ukazana prva pomoć, a zatim je obavljena dalja dijagnostika i lečenje na odeljenju urgentne medicine.

Povećan broj intervencija tokom noći

Pored intervencija na javnim mestima, značajan deo poziva odnosio se na slučajeve koji su zahtevali pomoć u kućnim uslovima. Pre svega, hronični bolesnici i osobe sa respiratornim problemima najčešće su tražili pomoć. Takođe, ukupnih 130 intervencija predstavlja visok broj za jednu noć, što ukazuje na intenzivan rad službi hitne pomoći.

Ovakve situacije podsećaju na potrebu za oprezom u saobraćaju, ali i na važnost praćenja uputstava lekara za osobe sa hroničnim zdravstvenim problemima. U međuvremenu, ekipe Hitne pomoći nastavljaju da pružaju podršku građanima Beograda u svim hitnim medicinskim slučajevima.