Prema anketama nezavisnih organizacija, sve više Britanaca izražava nezadovoljstvo posledicama izlaska iz Evropske unije

Deset godina nakon referenduma kojim je odlučeno da Velika Britanija napusti Evropsku uniju, većina građana te zemlje sada smatra da je izlazak bio greška, pokazuju rezultati najnovijih istraživanja javnog mnjenja nezavisnih anketnih organizacija. Istraživanja ukazuju na to da je značajan deo stanovništva revidirao stavove u odnosu na period neposredno nakon glasanja održanog 23. juna 2016. godine.

Na ulicama Londona i drugih britanskih gradova održani su skupovi građana koji se zalažu za ponovno pridruživanje Evropskoj uniji. Učesnici navode da je izlazak iz Unije negativno uticao na ekonomske tokove, mogućnosti slobodnog kretanja i porodične veze. Prema izjavama pojedinih sagovornika, posledice Bregzita osećaju se i u svakodnevnom životu, posebno u domenu ekonomske stabilnosti i rada.

U poslednjih deset godina, politička situacija u Velikoj Britaniji karakteriše česta smena premijera i kontinuirane političke debate o budućem kursu zemlje. Tokom ovog perioda, izmenilo se sedam premijera, što je dodatno uticalo na percepciju stabilnosti političkog sistema. Ekonomski izazovi su, prema analitičarima, pojačani globalnim faktorima, uključujući pandemiju COVID-19, kao i posledice ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku.

Nezavisne ekonomske institucije navode da je izlazak iz Evropske unije uticao na smanjenje produktivnosti, kao i na obim uvoza i izvoza. Prema izveštajima zvaničnih tela, ekonomski rast je u poslednjoj deceniji bio sporiji u poređenju sa periodom pre referenduma, dok je trgovinska razmena sa zemljama EU smanjena.

Prema rečima učesnika skupova povodom desetogodišnjice referenduma, deo javnosti smatra da bi povratak u Evropsku uniju doprineo rešavanju ekonomskih i socijalnih izazova. Ipak, politička scena ostaje podeljena u pogledu daljih koraka, a aktuelna vlada nije najavljivala inicijative za ponovno pridruživanje Uniji.

Referendum o izlasku iz Evropske unije održan je 23. juna 2016. godine, kada je većina izašlih birača glasala za napuštanje Unije. Od tada, Velika Britanija je prošla kroz više faza pregovora sa Briselom, dok domaća javnost i dalje aktivno raspravlja o dugoročnim posledicama ove odluke.

Francuske vlasti potvrdile smrtne slučajeve, ekstremne temperature traju, upozorenja širom više evropskih država

Francuske vlasti saopštile su da je tokom poslednje nedelje zabeleženo 40 smrtnih slučajeva usled utapanja, dok je zemlju pogodio snažan toplotni talas. Prema izjavama zvaničnika, veliki broj građana potražio je osveženje na kupalištima usled visokih temperatura koje su zahvatile veći deo Evrope. Premijer Francuske naveo je da su među stradalima uglavnom mladi ljudi, a ministar sporta i omladine upozorio je na opasnosti kupanja na neobezbeđenim mestima tokom perioda ekstremnih vrućina.

Meteorološka služba Francuske izdala je crveno upozorenje zbog toplotnog talasa za 54 departmana, odnosno oko polovine teritorije države. Temperaturni rekordi oboreni su u više regiona, a u pojedinim gradovima izmereno je više od 40°C tokom dana, dok su noćne temperature ostale izuzetno visoke. U Parizu su zbog vremenskih uslova promenjeni režimi rada javnih objekata, uključujući skraćeno radno vreme Ajfelove kule.

Prema navodima međunarodnih medija, slični problemi zabeleženi su i u drugim evropskim državama, uključujući Italiju, Španiju i Ujedinjeno Kraljevstvo. U Španiji su izmerene temperature jednake ili više od 40°C, zbog čega su izdata brojna lokalna upozorenja. I druge evropske zemlje suočavaju se sa posledicama toplotnog talasa, što je uticalo na svakodnevni život, javni prevoz i održavanje sportskih događaja.

Meteorološke službe najavljuju nastavak ekstremno visokih temperatura do kraja nedelje, sa mogućnošću obaranja dodatnih rekorda bez obzira na period godine. Istaknuto je da se, prema međunarodnim procenama, očekuje da će toplotni talasi i druge ekstremne vremenske pojave biti češći u narednim godinama.

Stručnjaci i javne službe apeluju na stanovništvo da se pridržava preporuka o bezbednosti tokom vrućina, posebno pri boravku na otvorenom i kupanju na neuređenim lokacijama. Škole, javni prevoz i drugi sektori u Francuskoj i drugim pogođenim državama prilagođavaju radne režime u skladu sa trenutnim vremenskim uslovima.

Pad indeksa Nasdaq i drugih berzanskih pokazatelja potvrđen je na Vol Stritu, analitičari ističu rast sumnji u isplativost AI ulaganja

Tehnološke akcije nastavile su silazni trend i drugi dan zaredom, prema podacima sa Vol Strita od 23. juna 2026. godine. Indeks Nasdaq, poznat po visokim udelima tehnoloških kompanija, pao je nakon otvaranja berze za 2,4%, dok su i ostali glavni indeksi, kao što su Dow Jones i S&P 500, zabeležili padove od 0,6% i 1,6%. Analitičari navode da je uzrok ovakvog kretanja rast skepticizma među investitorima u pogledu ostvarivosti profita od ulaganja u veštačku inteligenciju.

Prethodnih meseci, rast vrednosti akcija u tehnološkom sektoru bio je potpomognut očekivanjima da će značajna sredstva uložena u veštačku inteligenciju doneti ubrzan rast prihoda i profita. Međutim, prema navodima analitičara, sve više investitora sada traži konkretne dokaze o isplativosti ovih ulaganja.

Akcije nekoliko vodećih tehnoloških kompanija, koje su bile glavne pokretačke snage prethodnog rasta tržišta, zabeležile su značajne gubitke. Akcije kompanije SpaceX su pale za 2,7% na 150,51 dolara, nakon što su prethodnog dana izgubile 16% vrednosti. Akcije ove kompanije beleže pad već četvrti uzastopni dan, pri čemu investitori izražavaju zabrinutost oko opravdanosti procenjene vrednosti firme od preko 2 biliona dolara.

Slično tome, proizvođač čipova Nvidia zabeležio je pad od 3,4%, dok su akcije kompanije Broadcom pale za 2,4%. Akcije kompanije Alphabet, koja je deo takozvane “Velike sedmorke” tehnoloških kompanija, pale su za 1,2% u ranim satima trgovanja. Bret Kenwell, analitičar za investicije i opcije, izjavio je da su slabosti na globalnim tržištima tehnoloških akcija uticale na američko tržište i doprinele ovakvom trendu.

Generalni direktor finansijske konsultantske firme deVere Group, Nigel Green, naveo je da su investitori do skoro ulaganja u veštačku inteligenciju smatrali nesumnjivo pozitivnim, ali su sada postali oprezniji i zahtevaju jasne dokaze o potencijalnim profitima. “Ono što sada vidimo jeste da investitori traže dokaze umesto obećanja”, ocenio je Green.

Iako je trenutni pad izazvao zabrinutost među nekim učesnicima na tržištu, pojedini analitičari smatraju da ovaj trend ne ukazuje na dublje probleme na tržištima, već pre na promenu pristupa investitora u proceni vrednosti i perspektive tehnoloških kompanija. Nije izneto više detalja o uticaju ovog pada na druge sektore ili o daljim planovima kompanija koje su se našle pod pritiskom.