Američko Ministarstvo unutrašnje bezbednosti izdalo uputstvo, prema kojem ICE treba da intenzivira istrage lažnih zahteva za azil, potvrđeno iz zvaničnih izvora

Ministarstvo unutrašnje bezbednosti Sjedinjenih Američkih Država (DHS) izdalo je 26. maja 2026. godine interno uputstvo kojim nalaže pravnim savetnicima Imigracione i carinske službe (ICE) intenziviranje administrativnih postupaka protiv advokata i drugih lica osumnjičenih za podnošenje lažnih zahteva za azil. U memorandumu, koji je potpisao glavni pravni savetnik DHS-a Džejms Pirsival, navodi se da je cilj nove politike jačanje sprovođenja postojećih federalnih zakona protiv prevare u imigracionim slučajevima.

Prema navodima iz memoranduma, ICE pravnici iz Kancelarije glavnog pravnog savetnika treba da razviju „politike protiv prevare“ usmerene na „robusno sprovođenje“ postojećih propisa. U dokumentu se ističe da bi napori trebalo da obuhvate i procesuiranje advokata koji, kako se navodi, podnose lažne zahteve za azil pred imigracionim sudovima.

Ova direktiva ne uvodi nove kaznene mere, već signalizira da će ICE pravnici češće koristiti postojeće administrativne alate radi suzbijanja prevara, kako među podnosiocima zahteva za azil, tako i među njihovim pravnim zastupnicima. U memorandumu se navodi: „Dugi niz godina, milioni ilegalnih imigranata su učestvovali u prevarama u našem imigracionom sistemu“, piše Pirsival, ne navodeći konkretne podatke. Prema njegovim rečima, ovakve pojave posebno su izražene pred imigracionim sudovima.

U dokumentu dalje stoji da su zahtevi za azil „namenjeni specifičnim i ograničenim okolnostima“, dok se tvrdi da je uobičajena praksa advokata da zastupaju stav da gotovo svaki ilegalni imigrant može biti izložen progonu ili mučenju u matičnoj zemlji zbog zaštićenih karakteristika, poput rase ili političkog mišljenja.

Pravo na traženje azila u Sjedinjenim Državama, prema važećim propisima, šire je definisano od samog prava na dobijanje azila. Savezna regulativa određuje uslove pod kojima je moguće podneti zahtev i koji kriterijumi moraju biti ispunjeni kako bi zahtev bio prihvaćen. Uputstvo DHS-a poziva ICE pravnike da se, u okviru svojih nadležnosti, aktivnije uključe u identifikaciju i sankcionisanje slučajeva za koje postoji osnovana sumnja na prevaru.

Ova inicijativa deo je šire strategije administracije, kojom se nastoji ubrzati odluke o uklanjanju iz zemlje, proširiti sprovođenje imigracionih mera i preispitati postojeći pravni okvir koji reguliše pitanja azila. Zvaničnici DHS-a nisu izneli dodatne podatke o broju ili profilu slučajeva koji bi mogli biti predmet novih postupaka.

Memorandum je upućen kao deo kontinuiranih napora američkih vlasti da odgovore na izazove u imigracionom sistemu, posebno u svetlu povećanog broja zahteva za azil na južnoj granici zemlje. Prema dostupnim informacijama, ICE će u narednom periodu fokusirati resurse na otkrivanje i sankcionisanje nepravilnosti u postupcima za azil, sa naglaskom na primenu postojećih zakonskih mehanizama.

Ukrajinska delegacija zahtevala hitan sastanak, više od 100 povređenih i četiri žrtve prema zvaničnim podacima

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održaće vanrednu sednicu u četvrtak, 24. maja, sa početkom u 21:00 po srednjeevropskom vremenu, nakon zahteva Ukrajine zbog eskalacije ruskih napada na civilno stanovništvo u Kijevu i drugim delovima zemlje, saopšteno je iz diplomatskih izvora. Ukrajinska delegacija uputila je zvaničan zahtev stalnom predstavniku Kine, koja predsedava Savetom bezbednosti tokom maja.

Prema navodima ukrajinske agencije, skoro 50 država članica Ujedinjenih nacija izdale su zajedničko saopštenje u kojem su osudile granatiranje Kijeva i napade na civilnu infrastrukturu. U noći 24. maja, prema zvaničnim informacijama, ruske snage su izvele masovni napad na teritoriju Ukrajine korišćenjem dronova i raketa iz vazduha, mora i kopna, pri čemu je zabeleženo ukupno 690 vazdušnih udara.

Glavna meta napada bio je Kijev, dok je raketa Orešnik lansirana na Belocerkovski okrug u Kijevskoj oblasti. U napadima je, prema zvaničnim podacima, povređeno oko stotinu osoba, a četiri lica su izgubila život.

“Savet bezbednosti UN razmotriće situaciju sa ciljem međunarodne reakcije na pogoršanje bezbednosnog stanja i zaštite civila u Ukrajini”, navodi se u saopštenju diplomatskih izvora. Dalji koraci i eventualne preporuke očekuju se nakon zaključaka sednice.

Prema najavama, rasprava će omogućiti članicama da iznesu stavove o posledicama aktuelne eskalacije i predlože mere za smanjenje rizika po civilno stanovništvo.

Stručnjaci ističu važnost planiranja i procene rizika pre napuštanja stalnog zaposlenja

Planiranje pokretanja sopstvenog posla postaje sve češća tema, posebno u uslovima promenljivog tržišta rada. Prema izjavama stručnjaka, potencijalni preduzetnici bi trebalo da pažljivo razmotre sve aspekte pre nego što napuste stalno zaposlenje i uđu u preduzetničke vode.

Jill Schlesinger, poslovni analitičar, navela je da je preporučljivo razvijati dodatni posao dok osoba još uvek ima sigurne prihode i beneficije od poslodavca. Prema njenim rečima, testiranje poslovne ideje u tom periodu može doprineti smanjenju rizika i boljem sagledavanju potencijalnih koristi pre potpunog prelaska na sopstveni posao.

Schlesinger je naglasila da je važno razmotriti sve što osoba gubi napuštanjem stalnog posla, uključujući doprinose za penziju, zdravstveno osiguranje i druge beneficije koje pokriva poslodavac. Posebnu pažnju treba obratiti na poreze, jer samostalni preduzetnici snose odgovornost i kao zaposleni i kao poslodavci, što može uticati na ukupna poreska davanja.

Jedan od ključnih izazova za nove preduzetnike je obezbeđivanje zdravstvenog osiguranja. Prema navodima stručnjaka, mogućnosti uključuju korišćenje COBRA programa, prelazak na polisu supružnika ili partnera, prijavu na tržište osiguranja u okviru zakona o pristupačnoj zdravstvenoj zaštiti ili udruživanje sa drugim malim preduzećima radi zajedničkog osiguranja.

Takođe, preporučuje se da budući preduzetnici detaljno istraže poreske obaveze koje zavise od pravne forme preduzeća. Samostalni preduzetnici su odgovorni za podnošenje poreskih prijava i plaćanje doprinosa, uključujući porez na dohodak i druge relevantne dažbine.

Stručnjaci savetuje da se odluka o pokretanju sopstvenog posla ne donosi ishitreno, već na osnovu pažljive analize svih prednosti i izazova. Preporučuje se konsultacija sa finansijskim i poreskim savetnicima radi preciznijeg planiranja i smanjenja potencijalnih rizika.

Ovakav pristup, prema navodima poslovnih analitičara, može doprineti većoj sigurnosti i uspešnosti prilikom prelaska iz zaposlenja u preduzetništvo.