Zvanični Kijev poziva evropske partnere na hitnu isporuku PVO sistema nakon novih napada

U najnovijim vazdušnim udarima na Ukrajinu, život je izgubilo 22 ljudi, uključujući dvoje dece, dok je 130 osoba povređeno, saopšteno je iz ukrajinskih zvaničnih izvora. Napadi su ponovo ukazali na ranjivosti u protivvazdušnoj odbrani zemlje, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naglasio je da trenutni nivo snabdevanja raketama nije dovoljan za zaštitu civila i infrastrukture.

Prema rečima ukrajinskog predsednika, nedostatak municije za protivvazdušnu odbranu direktno utiče na broj žrtava među civilima. On je izrazio saučešće porodicama stradalih i uputio apel zapadnim saveznicima za hitnu isporuku raketa, naprednih sistema i obaveštajnih podataka.

Zvanični Kijev upozorava da obaveštajni podaci ukazuju na mogućnost novih masovnih udara tokom naredne noći, zbog čega je, kako navode, neophodno kontinuirano i brzo snabdevanje odbrambenim sredstvima. “Nedostatak PVO raketa plaća se ljudskim životima”, istakao je ukrajinski predsednik u zvaničnoj izjavi, pozivajući na saradnju bez odlaganja i političkih prepreka.

Pored trenutne krize, poslednji napadi otvorili su i pitanje dugoročne bezbednosti Evrope. Ukrajinski zvaničnici navode da je evropskom kontinentu potreban sopstveni integrisani antibalistički sistem, sposoban da odgovori na savremene raketne pretnje i zaštiti stanovništvo. “Evropa mora izgraditi sopstveni suvereni štit”, poručeno je iz Kijeva, uz ocenu da se bezbednost Ukrajine ne može više posmatrati kao izolovani problem.

Istraga o posledicama napada i dalje traje, a vlasti pozivaju građane na oprez i poštovanje bezbednosnih preporuka.

Analitičari ukazuju na rastuće ekonomske pritiske i promenu narativa u državnim medijima

Najnoviji masovni napad ruskih snaga na ukrajinske gradove rezultirao je značajnom materijalnom štetom i visokim finansijskim izdacima za Moskvu, čija je vrednost u jednoj noći procenjena na oko 250 miliona evra, prema vojnim analitičarima. Tokom ovog koordinisanog napada korišćene su 73 balističke i krstareće rakete, kao i više od 650 kamikaza dronova. Ovakva upotreba naprednog naoružanja ima za cilj preopterećenje ukrajinske protivvazdušne odbrane, ali istovremeno izaziva značajan ekonomski pritisak na ruski budžet.

Dok se finansijska sredstva troše na ratne operacije, brojne ruske regije suočavaju se sa ozbiljnim budžetskim deficitima. Lokalnim vlastima nametnute su mere štednje, što je dovelo do smanjenja javne potrošnje, socijalnih davanja i ulaganja u osnovnu infrastrukturu. Ova situacija ukazuje na rastuću asimetriju između potreba stanovništva i prioriteta državne politike.

Prema izjavama analitičara, u poslednje vreme primećuje se promena u retorici državnih medija, koji su počeli da pripremaju domaću javnost na mogućnost vojnog neuspeha. Ovakvi narativi sugerišu da unutar političkog i vojnog vrha Rusije raste svest o neodrživosti trenutne dinamike sukoba. Promena medijske slike ima za cilj ublažavanje potencijalnih unutrašnjih nemira i političkih posledica ukoliko dođe do negativnog ishoda na frontu.

“Ova promena narativa može se tumačiti kao pokušaj pripreme javnosti za moguće posledice dugotrajnog sukoba”, navode analitičari. Dalji razvoj situacije zavisiće od sposobnosti vlasti da balansiraju između vojnih ciljeva i potreba sopstvenog stanovništva.

Komisija procenila neophodnost intervencije, pomoć bi trebalo da ublaži finansijski pritisak na poljoprivredna preduzeća

Evropska komisija je 15.06.2024. zvanično odobrila Španiji državnu pomoć u iznosu od 54 miliona evra (oko 6,3 milijardi dinara) radi podrške poljoprivrednim preduzećima koja su pogođena naglim rastom cena goriva, potvrđeno je u zvaničnom saopštenju. Odluka omogućava španskoj vladi da hitno interveniše i ublaži finansijski pritisak na sektor primarne poljoprivrede, sa ciljem očuvanja stabilnosti snabdevanja hranom.

Prema detaljima programa, podrška će se realizovati kroz direktna bespovratna sredstva, pri čemu poljoprivredne kompanije mogu računati na pomoć od 20 evrocenti po svakom litru dizela kupljenom u periodu od 22.03.2024. do 30.06.2024. godine. Ova mera predviđa pokrivanje do 70 procenata dodatnih troškova za gorivo nastalih usled aktuelnih geopolitičkih dešavanja na Bliskom istoku, što je izazvalo poremećaje na globalnom energetskom tržištu.

Evropska komisija je nakon pravne i ekonomske procene utvrdila da je španski plan u skladu sa pravilima Evropske unije o državnoj pomoći. Istaknuto je da je mera ocenjena kao neophodna, adekvatna i srazmerna, a ne narušava fer konkurenciju na zajedničkom tržištu. Pravni okvir za sprovođenje ove pomoći daje Privremeni krizni okvir za državnu pomoć zbog krize na Bliskom istoku (METSAF), usvojen krajem aprila 2026. godine.

Cilj ovog mehanizma je da državama članicama obezbedi fleksibilnost u zaštiti najizloženijih sektora privrede, među kojima su poljoprivreda, ribarstvo, transport i energetski intenzivne industrije. Španski program pomoći biće na snazi do 31.12.2026. godine, a Evropska komisija će u tom periodu pratiti ekonomske pokazatelje i situaciju na Bliskom istoku, radi moguće prilagodbe trajanja i obima mera.

“Ova privremena mera je nužan amortizer za evropska preduzeća dok se ne pronađe dugoročno rešenje kroz tranziciju ka zelenoj ekonomiji”, navodi se u saopštenju Evropske komisije. Pored subvencionisanja goriva, krizni okvir omogućava i privremena prilagođavanja u industrijskim sporazumima, čime države mogu brže reagovati na moguće dodatne energetske poremećaje.