Obe strane iznele tvrdnje o brojnim incidentima tokom pravoslavnog Uskrsa, potvrđene izjave vojnih komandi

Ukrajina i Rusija iznele su međusobne optužbe za kršenje privremenog primirja tokom pravoslavnog Uskrsa, koje je prethodno proglasio ruski predsednik Vladimir Putin. Prekid vatre je, prema zvaničnom saopštenju iz Kremlja, trajao od subote u 16 časova do kraja nedelje. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će njegova zemlja poštovati primirje, ali je istakao da će ukrajinske snage odgovoriti u slučaju kršenja dogovora.

Ukrajinske oružane snage saopštile su u nedelju da su do 7 časova ujutru zabeležile 2.299 slučajeva kršenja primirja. U navedenim incidentima, prema izveštaju Generalštaba, registrovana su 28 napada, 479 artiljerijskih dejstava, 747 udara borbenih dronova, kao i 1.045 udara FPV dronova. Ove podatke ukrajinska strana je objavila putem zvanične stranice na društvenim mrežama.

Sa druge strane, rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je zabeležilo 1.971 slučaj kršenja primirja, uključujući napade dronovima. Prema ruskim navodima, ukrajinske snage su izvršile 258 artiljerijskih i tenkovskih napada, 1.329 FPV dron udara, kao i 375 slučajeva upotrebe različitih vrsta municije. Ove tvrdnje iznete su u zvaničnom saopštenju Ministarstva odbrane Rusije.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija neće produžiti privremeno primirje ukoliko Ukrajina ne prihvati uslove koje je Moskva ranije postavila. Peskov je naveo da je, prema ruskom stavu, održivo rešenje moguće samo uz ostvarivanje ruskih interesa i ciljeva.

Nije bilo izveštaja međunarodnih organizacija o nezavisnoj verifikaciji navoda o broju incidenata tokom trajanja primirja. Oba izveštaja predstavljaju saopštenja zaraćenih strana i trenutno nema dostupnih podataka koji bi potvrdili obim navedenih sukoba iz nezavisnih izvora.

Pravoslavni Uskrs se tradicionalno obeležava kao vreme mira u regionu, ali su prethodnih godina izveštaji sa terena često ukazivali na nastavak sukoba i tokom prazničnih dana. Sukob između Rusije i Ukrajine traje od februara 2022. godine i do sada su zabeleženi brojni pokušaji privremenih prekida vatre, koji su često rezultirali međusobnim optužbama za nepoštovanje dogovora.

Palestinske vlasti i Ministarstvo spoljnih poslova Jordana osudili događaj, izraelski premijer bez komentara

Izraelski ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir predvodio je jutros grupu doseljenika tokom ulaska u kompleks džamije Al-Aksa u istočnom Jerusalimu, uz prisustvo izraelske policije, saopštili su palestinski izvori. Tokom događaja, više osoba je obavljalo verske molitve u dvorištu džamije, što su palestinske vlasti ocenile kao provokaciju i pokušaj nametanja nove realnosti na ovom svetom mestu.

Ben Gvir je saopštio da želi veći pristup za jevrejske vernike u kompleksu Al-Aksa. “Danas se ovde osećam kao vlasnik. Ima još mnogo toga da se uradi i unapredi”, izjavio je ministar u video-snimku snimljenom u kompleksu, uz napomenu da vrši pritisak na izraelskog premijera da se jevrejskim vernicima omogući veći pristup. Portparol Ben-Gvira naveo je da se ministar zalaže za proširenje pristupa i dozvola za molitvu jevrejskim posetiocima i dodao da je ministar i sam obavio molitvu tokom boravka u kompleksu.

Iz kabineta izraelskog premijera nije stigao neposredan komentar, dok su ranije slične posete obično bile praćene saopštenjima da nema promene u politici očuvanja statusa kvo na tom lokalitetu. Vlasti Jerusalima su navele da se incident dešava u kontekstu pojačanih tenzija i, kako tvrde, sve učestalijih kršenja statusa islamskih i hrišćanskih svetinja u istočnom delu grada, uz ograničenja pristupa vernicima kompleksu Al-Akse.

Ministarstvo spoljnih poslova Jordana osudilo je posetu izraelskog ministra, ocenjujući je kao kršenje postojećeg statusa kvo i “provokaciju i skrnavljenje svetinje”. Kompleks, poznat Jevrejima kao Hramovna gora, smatra se najsvetijim mestom u judaizmu, dok je kod muslimana treće svetište po značaju. Prema dugogodišnjem aranžmanu, upravljanje lokalitetom povereno je jordanskoj verskoj fondaciji, pri čemu jevrejskim posetiocima dozvoljena je poseta, ali ne i obavljanje molitve. Predlozi o promeni tog statusa u prošlosti su izazivali snažne reakcije i dovodili do sukoba.

Policija vodi istragu, vlasnik psa uhapšen pod sumnjom da je bio zadužen za opasnu životinju

Devetnaestogodišnja žena izgubila je život nakon što ju je pas napao u kući u mestu Liden Roding, nedaleko od Danmoua, u petak u 22:45, kako je saopšteno iz policijskih izvora. Pripadnici policije su po dolasku na lice mesta zatekli ženu sa teškim povredama, a hitna pomoć je konstatovala smrt na licu mesta.

Prema zvaničnom saopštenju policije, sumnja se da je žrtvu na privatnom imanju u Long Hajdu napao pas, koji je nakon incidenta oduzet i nalazi se pod nadzorom nadležnih organa.

Tridesetsedmogodišnji muškarac iz Danmoua uhapšen je zbog sumnje da je bio zadužen za psa koji je bio opasno van kontrole i naneo povrede sa smrtnim ishodom. On se trenutno nalazi u pritvoru, a istraga o okolnostima događaja je u toku.

“Sprovodimo detaljnu istragu kako bismo utvrdili sve činjenice u vezi sa ovim slučajem”, navodi se u saopštenju policije. Dalji detalji o pasmini psa ili identitetu žrtve nisu objavljeni.