Državni i okružni organi tvrde da im je uskraćen pristup dokazima u istragama o smrtnim slučajevima tokom operacija federalnih agencija, navodi se u tužbi

Zvaničnici Minnesote i okruga Hennepin podneli su tužbu protiv saveznih institucija tvrdeći da im je onemogućen pristup ključnim dokazima u istragama o smrtnim ishodima prilikom intervencija federalnih agenata. Tužba je predata Okružnom sudu u Vašingtonu, navodi se u zvaničnim informacijama.

Kako je saopšteno, državni tužilac Minnesote Keith Ellison, okružni tužilac Hennepina Mary Moriarty i superintendent Biroa za kriminalistička ispitivanja Drew Evans navode da su Ministarstvo pravde i Ministarstvo za unutrašnju bezbednost SAD ograničili uvid državnim istražiteljima u dokaze neophodne za sprovođenje istraga.

Tužba se odnosi na slučajeve u kojima su federalni agenti bili umešani u smrtonosne incidente, uključujući događaje u kojima su smrtno stradali Renee Good, Alex Pretti i Julio Cesar Sosa-Celis. Zvaničnici Minnesote tvrde da je pristup dokazima potreban kako bi se omogućila nezavisna i transparentna istraga okolnosti pod kojima su se incidenti desili.

U podnetoj tužbi navodi se da su organi Minnesote pokušali da dobiju pristup relevantnoj dokumentaciji, ali da su im federalne institucije iz različitih razloga onemogućile uvid. Između ostalog, navodi se da je uskraćena mogućnost analize balističkih dokaza i forenzičkih materijala, što, prema tužiteljima, otežava sprovođenje efikasne i nepristrasne istrage.

Prema informacijama iz tužbe, državni i lokalni zvaničnici napominju da je saradnja između federalnih i državnih organa od ključnog značaja za poverenje javnosti i transparentnost postupaka. Takođe se ističe potreba za saradnjom u slučajevima kada su u pitanju događaji sa ozbiljnim posledicama po ljudski život.

Iz Ministarstva pravde i Ministarstva za unutrašnju bezbednost, prema dostupnim podacima, do sada nije bilo zvaničnih komentara povodom podnete tužbe. Nije poznato kada bi sud mogao doneti odluku o ovom slučaju.

Slučajevi na koje se tužba odnosi izazvali su pažnju javnosti u Minnesoti, a porodice žrtava i lokalne zajednice ranije su zatražile detaljnu istragu i utvrđivanje svih okolnosti. Zvaničnici navode da bez pristupa svim relevantnim dokazima nije moguće sprovesti sveobuhvatnu i nezavisnu istragu.

Ovakve pravne inicijative ukazuju na postojeće izazove u odnosima između saveznih i državnih institucija, posebno u slučajevima gde su u pitanju incidenti sa smrtnim ishodom tokom intervencija federalnih službi.

Naučnici potvrdili genetsku sličnost sa savremenom sortom pinot noir, istraživanje pruža uvid u istoriju vinogradarstva Francuske

Seme grožđa staro 600 godina pronađeno je u toaletu srednjovekovne bolnice u gradu Valenciennes na severu Francuske, saopštili su istraživači. Prema rezultatima nove studije, ovo seme je genetski identično grožđu koje se danas koristi za proizvodnju pinot noir vina. Naučnici navode da ovo otkriće pokazuje da je sorta pinot noir uzgajana u Francuskoj još od 15. veka, ali nije moguće sa sigurnošću utvrditi da li je tada korišćena za proizvodnju vina ili konzumirana kao stono grožđe.

Jedan od autora studije, Laurent Bouby iz Instituta za evolutivne nauke u Monpeljeu, izjavio je da arheološki dokazi sugerišu kontinuirano prisustvo ove sorte tokom više vekova. Drugi član istraživačkog tima, Ludovic Orlando sa Univerziteta u Tuluzu, istakao je da se ovaj period poklapa sa krajem Stogodišnjeg rata između Engleske i Francuske, kao i sa životom Jovanke Orleanke. Orlando je naveo da je moguće da su ljudi iz tog vremena konzumirali isto grožđe kao i danas.

Seme je pronađeno u objektu iz 15. veka, a istraživači su objasnili da su toaleti u to vreme često korišćeni i za odlaganje otpada. Studija, objavljena u časopisu Nature Communications, obuhvatila je sekvenciranje genoma 54 semena grožđa, prikupljenih od bronzanog doba (oko 2.300 godina pre nove ere) pa sve do srednjeg veka. Rezultati ukazuju na to da su vinogradari tokom generacija primenjivali tehnike „klonalne propagacije“, odnosno očuvanja reznica najkvalitetnijih sorti, što je omogućilo kontinuitet specifičnih vinskih sorti kroz vekove.

Bouby je dodao da su pisani izvori iz prošlosti sugerisali korišćenje ovih tehnika, ali da je paleogenomika omogućila precizniju identifikaciju. Prema nalazima studije, klonalna propagacija se primenjivala još tokom gvozdenog doba (oko 625-500. godine pre nove ere) na širem području Francuske.

Najstariji analizirani primerci u istraživanju potiču od divljih vrsta vinove loze, dok se razvoj i očuvanje kultivisanih sorti može pratiti do savremene proizvodnje vina. Istraživači smatraju da ovo otkriće pruža važan uvid u istorijski razvoj vinogradarstva i kontinuitet popularnih sorti u Francuskoj, zemlji koja se i danas ubraja među najveće svetske proizvođače vina.

Prema navodima iz nove knjige, bivši predsednik SAD pokušavao da sazna lična mišljenja kraljice, ali je ona ostala uzdržana

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp tokom državne posete Velikoj Britaniji 2019. godine više puta je postavljao pitanja britanskoj kraljici Elizabeti II o njenom mišljenju o princu Hariju i njegovoj supruzi Megan Markl, navodi se u knjizi američke autorke Suzan Pejdž. U delu pod nazivom “Kraljica i njeni predsednici: Skrivena ruka koja je oblikovala istoriju” opisani su susreti kraljice Elizabete II sa američkim predsednicima, počev od njenog sastanka sa Harijem Trumanom 1951. godine, pa do večere u čast Donalda Trampa 2019. godine.

Prema navodima, Tramp je pokušavao da od kraljice dobije informacije o navodnim tenzijama u britanskoj kraljevskoj porodici. Ipak, kraljica je izbegavala da iznese bilo kakve negativne stavove. U izvodima iz knjige, Tramp navodi da je često pitao kraljicu šta zaista misli o Hariju i Megan, ali je ona ostajala dosledna u odgovoru: “Ne, ne. Oni su tako dobri.”

Tramp je takođe želeo da sazna ko je kraljičin omiljeni američki predsednik. Kraljica je na to odgovorila da su “svi bili dobri”, ne izdvajajući nijednog posebno. Uprkos tome, autorka knjige navodi da je Tramp imao svoju teoriju prema kojoj je on bio kraljičin favorit, u čemu ga je podržao i tadašnji ambasador SAD u Velikoj Britaniji, Vudi Džonson, ističući da Tramp “ima oštar osećaj za takve stvari”.

Neki američki zvaničnici, uključujući bivšeg predsednika Džoa Bajdena i bivšu državnu sekretarku Hilari Klinton, izrazili su skepticizam prema Trampovoj tvrdnji da je bio kraljičin omiljeni predsednik.

Kraljica Elizabeta II ostala je dosledna svojoj uzdržanosti i diplomatskom ponašanju tokom svih susreta sa američkim predsednicima, ne iznoseći lična mišljenja o članovima britanske kraljevske porodice niti o političkim liderima drugih država.