Prema sudskim dokumentima, finansijska institucija pristala je na nagodbu bez priznanja odgovornosti; očekuje se sudska potvrda

Bank of America je postigla nagodbu u iznosu od 72,5 miliona dolara u slučaju koji je pokrenut protiv ove finansijske institucije, navodi se u sudskim dokumentima podnetim u petak. Tužba je podneta prošlog oktobra na saveznom sudu u Njujorku u ime navodnih žrtava Džefrija Epstina.

U tužbi se navodi da je Bank of America navodno učestvovala, pomagala i olakšala aktivnosti vezane za seksualnu trgovinu Džefrija Epstina, pružajući njemu i njegovim saradnicima bankarske i investicione usluge, dok je, prema tvrdnjama tužbe, banka ignorisala upozoravajuće signale i bila nemarna u vezi sa svojim regulatornim i usklađenim obavezama.

Dogovor o nagodbi ne podrazumeva priznanje odgovornosti ili krivicu od strane Bank of America, što je naglašeno u dokumentima dostavljenim sudu. Nagodba još nije stupila na snagu, jer zahteva odobrenje sudije.

U izjavi dostavljenoj krajem petka, predstavnik Bank of America naveo je da, iako banka stoji iza svojih prethodnih izjava, uključujući tvrdnju da nije omogućila izvršenje krivičnih dela u vezi sa seksualnom trgovinom, ova nagodba omogućava banci da zaključi slučaj i donese određenu pravnu sigurnost za tužioce.

Tužba je podneta u ime žene identifikovane kao Jane Doe i „svih drugih u sličnoj situaciji“. U sudskim dokumentima navodi se da je ona boravila u Rusiji kada je 2011. upoznala Epstina, nakon čega je, prema navodima tužbe, bila izložena kontroli u različitim segmentima života. Dalje se tvrdi da je Epstin isplaćivao njene prihode i kiriju putem računa u Bank of America, dok je, prema navodima, koristio njen imigracioni status kao sredstvo kontrole.

Sudski proces još nije pravosnažno okončan, jer sud treba da potvrdi nagodbu. Dodatni detalji o postupku ili reakcijama drugih uključenih strana nisu objavljeni u sudskim dokumentima.

Izvori bliski američkoj vojsci navode da je tokom dosadašnjih operacija iskorišćeno više stotina Tomahawk raketa, dok proizvodnja ne prati tempo upotrebe

Američke oružane snage koristile su stotine Tomahawk krstarećih raketa tokom trenutnog sukoba sa Iranom, navode dva izvora upoznata sa situacijom. Korišćena količina raketa višestruko je veća u odnosu na prosečan godišnji broj koji Pentagon nabavlja za svoje potrebe.

Prema navodima jednog od izvora, do sada je ispaljeno više od 850 Tomahawk raketa u okviru operacija protiv ciljeva povezanih sa Iranom. Ova brojka, kako se ističe, oko devet puta premašuje prosečan godišnji broj raketa koje američka vojska naručuje. Medijski izveštaji prenose da je ovaj podatak najpre objavljen u međunarodnim izveštajima.

Izvori navode i procene o maksimalnim kapacitetima proizvodnje Tomahawk raketa. Prema dostupnim informacijama, tri ugovora sa kompanijom Raytheon omogućavaju godišnju proizvodnju do 600 raketa po ugovoru, dok ugovor sa kompanijom BAE predviđa dodatnih 530 raketa godišnje. Ukupan maksimalan kapacitet iznosi 2.330 raketa godišnje, prema izveštaju koji se poziva na podatke iz vojno-industrijskog sektora.

Zbog intenzivne upotrebe tokom aktuelnog sukoba, zalihe Tomahawk raketa obnavljaju se sporije od tempa kojim se troše, navode izvori bliski američkoj vojnoj industriji. Zvaničnici Pentagona nisu javno komentarisali tačne brojke trenutnog stanja zaliha, ali su istakli da se prate potrebe i da se preduzimaju mere za popunu arsenala.

Tomahawk krstareće rakete koriste se za precizno gađanje ciljeva na velikim udaljenostima i deo su standardnog naoružanja američke mornarice i vazduhoplovstva. U dosadašnjem toku sukoba, rakete su upotrebljene u više navrata, u skladu sa vojnim operacijama protiv iranskih ciljeva.

Sukob između Sjedinjenih Američkih Država i Irana doveo je do pojačanih vojnih aktivnosti u regionu, uključujući upotrebu različitih vrsta naoružanja. Očekuje se da će dinamika proizvodnje i popunjavanja zaliha ostati važna tema za američku odbrambenu industriju u narednom periodu.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve podatke o broju upotrebljenih raketa, dok izvori iz vojno-industrijskog sektora ukazuju na značajan pritisak na proizvodne kapacitete.

Zvaničnici SAD navode da su pregovori sa Teheranom u toku, Tramp smatra iransku vojsku desetkovanom

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je danas da je Bliski istok bliži nego ikada okončanju iranskog terora i nuklearne ucene. U obraćanju javnosti, Tramp je poručio da Iran više nije nasilnik na Bliskom istoku i da se njegova vojska nalazi u povlačenju, navodeći da je iranska vojska, prema njegovim rečima, desetkovana. Tramp je istakao da su Sjedinjene Američke Države i Iran trenutno u pregovorima i naveo da bi bilo korisno za obe strane da se postigne dogovor.

Tokom govora, američki predsednik je pozvao Iran da otvori Ormuski moreuz, ističući: “Moraju da otvore Trampov moreuz, hoću reći, Ormuski moreuz. Lažni mediji će reći da sam slučajno to rekao, ali ne, kod mene nema slučajnosti.” On je takođe izjavio da vrhovni lider Irana Modžtaba Hamnei “više nije vrhovni” i ocenio da je Iran, kako je naveo, jedina zemlja u kojoj niko ne želi da bude lider.

Govoreći o toku pregovora, Tramp je naveo da je Iran poslao deset brodova sa naftom kao deo razgovora o okončanju rata, tumačeći taj potez kao oblik izvinjenja. “Ispostavilo se da sam bio u pravu. Pregovaraju, što su i priznali dva dana kasnije. I da bi nadoknadili svoju pogrešnu izjavu, rekli su da će poslati još osam brodova sa naftom, iako je trebalo da pošalju samo dva”, izjavio je Tramp.

Osim toga, američki predsednik je kritički govorio o ulozi NATO saveza, navodeći da je razočaran što Alijansa nije pomogla u ratu protiv Irana. “Oduvek sam govorio da je NATO papirni tigar. Da se ikada desi veliki rat, garantujem vam da ne bi bili tamo”, rekao je Tramp, aludirajući na mogućnost većeg sukoba. Takođe je istakao da su francuski predsednik Emanuel Makron i nemački kancelar Fridrih Merc njegovi prijatelji, ali je izrazio nezadovoljstvo što nisu podržali rat protiv Irana. “Ni Ukrajina nije bila naš rat, ali smo im pomogli”, dodao je Tramp.

Prema navodima zvaničnih izvora, pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana se nastavljaju, dok američka administracija nastavlja da insistira na otvaranju Ormuskog moreuza i smanjenju uticaja Irana na Bliskom istoku.