Zvaničnici položili vence na Grob neznanog junaka, obeležen 81. Dan pobede nad fašizmom

Vojna parada povodom Dana pobede održana je 9. maja 2024. godine u Moskvi, na Crvenom trgu, uz prisustvo ruskog predsednika Vladimira Putina i više stranih lidera, kako je saopšteno. Parada je održana povodom 81. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu, a centralni događaj bila je ceremonija polaganja venaca na Grob neznanog junaka u Aleksandrovskom vrtu kod zidina Kremlja.

Tokom obraćanja, Vladimir Putin je istakao značaj žrtava koje je Sovjetski Savez podneo u Velikom otadžbinskom ratu, navodeći da je država izgubila oko 27 miliona ljudi. On je naglasio: „Pobeda je uvek bila i biće naša“, obraćajući se vojnicima okupljenim na paradi i veteranima Drugog svetskog rata. Putin je u govoru pohvalio ruske trupe koje se bore u Ukrajini, navodeći da se suočavaju sa, kako je rekao, „agresivnom silom koju naoružava i podržava ceo blok NATO“.

Na paradi su učestvovali i ruski borci iz Ukrajine, a događaju je prisustvovalo 13 stranih lidera zajedno sa Putinom. Nakon parade, održana je zajednička ceremonija polaganja cveća na spomenik Neznanom junaku, odajući počast poginulim sovjetskim vojnicima iz Drugog svetskog rata.

Dan pobede je jedan od najvažnijih državnih praznika u Rusiji, kojim se tradicionalno odaje priznanje hrabrosti i žrtvi veterana i palih heroja. Prema zvaničnim navodima, ovogodišnja parada bila je manjeg obima u odnosu na prethodne godine. Parada se održala dan nakon međunarodnih dešavanja koja su uključivala najavu trodnevnog prekida vatre u sukobu Rusije i Ukrajine i razmenu zarobljenika, ali detalji o tome nisu bili glavna tema ovog događaja.

„Ključ uspeha su naša moralna snaga, hrabrost, jedinstvo i sposobnost da izdržimo sve izazove“, rekao je Putin u svom govoru. Nakon obraćanja, predsednik je napustio binu sa koje je govorio, a zvanična ceremonija je završena bez incidenata.

Ruske vlasti organizovale paradu bez tenkova, prisustvovali strani lideri i premijer NATO države

Vojna parada povodom Dana pobede nad fašizmom održana je 9. maja u Moskvi, uz prisustvo predsednika Rusije Vladimira Putina, stranih lidera i premijera jedne NATO države, saopštili su zvanični izvori. Ove godine parada je bila manjeg obima, a tenkovi nisu prikazani.

Manifestacija je deo obeležavanja 81. godišnjice pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu, kojom se odaje počast žrtvama i veteranima. Sovjetski Savez je tokom rata izgubio oko 27 miliona ljudi, a Dan pobede ostaje jedan od najvažnijih praznika u zemlji.

Predsednik Vladimir Putin održao je govor tokom parade, a prema zvaničnim informacijama, svečanosti su prisustvovali i strani državnici, uključujući premijera države članice NATO-a. Ove godine, vojna tehnika na paradi bila je ograničena, a izostanak tenkova objašnjen je smanjenim obimom događaja.

Dan ranije, objavljeno je da je bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp predložio trodnevni prekid vatre u sukobu između Rusije i Ukrajine, uz razmenu zarobljenika. Prema navodima iz saopštenja, prekid vatre bi trebalo da stupi na snagu 11. maja. Predsednici Rusije i Ukrajine, Vladimir Putin i Volodimir Zelenski, potvrdili su prihvatanje predloga i izrazili zahvalnost posrednicima.

Povodom Dana pobede, lider Severne Koreje Kim Džong Un uputio je čestitku predsedniku Putinu i istakao da su odnosi između dve zemlje prioritet, naglašavajući posvećenost međusobnom odbrambenom sporazumu. Održavanje parade i međunarodna čestitanja pokazuju značaj ove godišnjice za Rusiju i njene saveznike.

“Ovaj zahtev je bio upućen direktno od mene i veoma cenim što su ga prihvatili predsednik Vladimir Putin i predsednik Volodimir Zelenski. Nadam se da je ovo početak kraja veoma dugog, smrtonosnog i teškog rata”, navodi se u izjavi Donalda Trampa.

Obaveštajni izvori navode da Hamnei ostaje izolovan, dok zvaničnici SAD procenjuju ulogu iranskih lidera u pregovorima

Američke obaveštajne službe saopštile su da ajatolah Modžtaba Hamnei, novi vrhovni vođa Irana, uprkos povredama zadobijenim tokom američkog napada u kojem je poginuo njegov otac, i dalje ima ključnu ulogu u određivanju ratne i pregovaračke strategije zemlje. Kako navode izvori upoznati sa obaveštajnim podacima, Hamnei se nalazi pod medicinskim nadzorom i komunikaciju održava isključivo putem kurira i ličnih sastanaka, bez korišćenja elektronskih uređaja.

Prema američkim zvaničnicima, raspodela moći unutar iranskog režima ostaje nejasna, ali se procenjuje da Hamnei učestvuje u definisanju pristupa Teherana u pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama. Obaveštajne procene ukazuju da je Iran, čak i posle američkih i izraelskih udara, zadržao značajan deo vojnih kapaciteta, pri čemu je oko dve trećine raketnih lansera i dalje operativno. Prema dostupnim podacima, Iran bi mogao da izdrži još oko četiri meseca američke blokade bez potpune destabilizacije ekonomije.

Portparolka Bele kuće Ana Keli izjavila je da američka strategija “vrši sve veći pritisak na Iran”, dok administracija navodi da ostaje posvećena diplomatskom rešenju. Američki državni sekretar Marko Rubio ocenio je da fragmentisan i nefunkcionalan iranski sistem otežava pregovore, jer nije sasvim jasno ko ima konačnu ovlašćenost za donošenje odluka u Teheranu.

Sadašnjim vojnim i političkim operacijama Irana, prema procenama, upravljaju visoki zvaničnici Korpusa islamske revolucionarne garde i predsednik parlamenta Mohamad Bager Kalibaf. Izvori navode da primirje između SAD i Irana traje više od mesec dana, iako su poslednjih dana zabeleženi ograničeni udari, dok je saobraćaj kroz Ormuski moreuz gotovo potpuno obustavljen.