Vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata sprovode istragu, povređeni državljani Indije, Gane i Bangladeša

U blizini aerodroma u Dubaiju danas su pala dva drona, što je prema zvaničnim izvorima dovelo do povređivanja četiri osobe. Vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) saopštile su da su incident zabeležile u ranim popodnevnim satima. U napadu je jedan državljanin Indije zadobio umerene povrede, dok su dva državljanina Gane i jedan državljanin Bangladeša lakše povređeni.

Incident se dogodio u neposrednoj blizini međunarodnog aerodroma, a hitne službe su brzo reagovale na terenu, pružajući medicinsku pomoć povređenima. Svi povređeni su zbrinuti i prema dostupnim informacijama nisu životno ugroženi.

Zvaničnici UAE su potvrdili da su pokrenuli istragu kako bi se utvrdile okolnosti pod kojima su dronovi pali i da li je incident povezan sa napadima iz regiona. Prema dosadašnjim navodima, bezbednosne službe su na licu mesta obavile uviđaj, dok je saobraćaj na aerodromu bio privremeno otežan.

“Istraga je u toku”, navodi se u zvaničnom saopštenju nadležnih organa Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ovo nije prvi put da se ovakvi incidenti dešavaju u regionu, a vlasti su apelovale na građane i putnike da prate zvanična uputstva i preporuke dok se ne utvrde sve okolnosti događaja.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila da je cena energenata značajno porasla, a EU razmatra mere zaštite potrošača

Evropska unija je, prema rečima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, zbog krize na Bliskom istoku platila dodatne tri milijarde evra za uvoz fosilnih goriva. Ona je ovu informaciju iznela tokom plenarne sednice Evropskog parlamenta.

Fon der Lajen je navela da je od početka sukoba na Bliskom istoku cena gasa porasla za 50 odsto, dok je cena nafte skočila za 27 odsto. Prema njenim rečima, period od 10 dana rata već je evropske poreske obveznike koštao dodatne tri milijarde evra za energente.

Predsednica Evropske komisije istakla je da bi Unija mogla da razmotri ograničenje cene gasa, kao i uvođenje podsticaja i državne pomoći kako bi se ublažio udar na tržište i zaštitili potrošači od dalje energetske krize.

“Ako to prevedete u evre, 10 dana rata već je koštalo evropske poreske obveznike dodatne tri milijarde evra za uvoz fosilnih goriva”, navela je fon der Lajen tokom obraćanja poslanicima.

Ona je naglasila da se razmatraju različite mere kako bi se sprečila dalja eskalacija energetske krize u državama članicama.

Prema zvaničnoj izjavi, Evropska komisija pažljivo prati razvoj situacije i sagledava sve moguće opcije za stabilizaciju tržišta energenata.

Iranske vlasti subvencionišu energente, dok tržište dominiraju domaći proizvodi zbog ograničenog uvoza

Život u Iranu, zemlji sa više od 90 miliona stanovnika, oblikovan je decenijama međunarodnih sankcija koje su dovele do razvoja specifične „ekonomije otpora“. Zbog ograničenog uvoza i visokih cena stranih proizvoda, iransko tržište karakterišu domaći brendovi, a osnovne životne namirnice i energenti su značajno subvencionisani, što ih čini pristupačnim za prosečne građane.

Prema objavljenim podacima, iranske vlasti subvencionišu gorivo, pa tako litar benzina u okviru mesečne kvote od 60 litara košta 0,26 evra (približno 30 dinara). I cene komunalnih usluga su niske: mesečni troškovi za stan od 85 kvadratnih metara u Teheranu iznose u proseku 13 evra (oko 1.520 dinara). Brzi kućni internet dostupan je po ceni od 6 evra (oko 700 dinara) mesečno, ali sa određenim ograničenjima i filterima.

Osnovne životne namirnice su takođe izuzetno pristupačne. Hleb (500g) košta oko 0,46 evra (54 dinara), litar mleka 0,56 evra (66 dinara), a pakovanje od 12 jaja 1,16 evra (oko 140 dinara). Zbog ekonomske izolacije, iranske prodavnice su uglavnom snabdevene domaćim proizvodima, dok su strani proizvodi retki i skupi.

Zvaničnici ističu da iranske vlasti nastoje da zaštite standard građana kroz državnu kontrolu cena i subvencije, posebno kada je reč o energentima. “Subvencionisanje energenata i osnovnih usluga deo je politike očuvanja životnog standarda stanovništva”, navodi se u zvaničnim saopštenjima.

Iran tako ostaje primer zemlje u kojoj su osnovni troškovi života znatno niži u odnosu na evropski prosek, ali i gde su potrošački izbori ograničeni ekonomskim i političkim okolnostima.