Zvaničnici Kongresa najavili obraćanje kralja Čarlsa III, događaj deo državne posete SAD krajem aprila

Britanski kralj Čarls III održaće obraćanje pred zajedničkim zasedanjem oba doma američkog Kongresa u Vašingtonu 28. aprila, saopštili su najviši američki kongresni lideri. Njegovo obraćanje biće deo šire državne posete Sjedinjenim Američkim Državama, koja je planirana u periodu od 27. do 30. aprila.

U zajedničkom pismu upućenom kralju, lideri Predstavničkog doma i Senata naveli su da će obraćanje predstavljati priliku da se istakne vizija budućnosti odnosa između SAD i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i da se potvrdi saveznički karakter veza dve zemlje. U pismu se navodi da „obraćanje Kongresu pruža jedinstvenu priliku za razmenu stavova o posebnom odnosu i za ponovno potvrđivanje savezništva u ovom značajnom trenutku istorije“.

Obraćanje britanskog monarha dolazi u godini kada Sjedinjene Države obeležavaju 250 godina od proglašenja nezavisnosti. Lideri Kongresa su istakli da događaj ima poseban značaj jer se, kako je navedeno, „američki eksperiment u demokratiji u velikoj meri oslanja na britansku tradiciju iz koje je proistekao“.

Prethodni put kada se jedan član britanske kraljevske porodice obratio američkom Kongresu bio je 1991. godine, kada je kraljica Elizabeta II održala govor pred zakonodavcima. Lideri u pismu podsećaju na taj događaj i navode da je, prema rečima kraljice, odnos Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva „izrastao u jedno od najvažnijih partnerstava u savremenoj istoriji, zasnovano ne samo na zajedničkim interesima, već i na duhu demokratije“.

Tokom predstojeće državne posete, kralj Čarls III imaće priliku da se susretne sa američkim zvaničnicima i učestvuje u svečanim događajima povodom jubileja američke nezavisnosti. Ovo će biti prva državna poseta kralja Čarlsa III Sjedinjenim Državama od njegovog stupanja na presto. Prethodno je kraljica Elizabeta II, njegova majka, takođe imala državne posete SAD tokom svoje vladavine.

Obraćanje kralja Čarlsa III Kongresu deo je tradicije visokih diplomatskih poseta i razmene između dve zemlje. Zvaničnici navode da će događaj dodatno naglasiti dugogodišnje partnerstvo i zajedničke vrednosti koje povezuju SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo.

Prema podacima američkog automobilskog udruženja, prosečna cena goriva nastavila je rast zbog poremećaja u svetskoj naftnoj ponudi

Prosečna cena benzina u Sjedinjenim Američkim Državama dostigla je 4,06 dolara po galonu 1. aprila 2026. godine, prema najnovijim podacima Američkog automobilskog udruženja (AAA). Ovaj porast dolazi nakon što su dan ranije cene premašile granicu od 4 dolara, što je najviša vrednost od avgusta 2022. godine.

Glavni razlog rasta cena goriva je nastavak sukoba u Iranu, koji utiče na globalnu ponudu nafte. Prema izveštajima, rat u Iranu je doveo do poremećaja u transportu nafte kroz moreuz Hormuz, kroz koji prolazi oko petina svetske nafte. Analiza Lloyd’s List Intelligence navodi da je većina brodova koji sada prolaze kroz ovaj strateški prolaz povezana sa Iranom, dok je komercijalni saobraćaj značajno smanjen.

Prema podacima, cena benzina je 0,05 dolara viša nego prethodnog dana, 1,08 dolara viša nego pre mesec dana i 0,86 dolara viša nego u istom periodu prošle godine. Cena dizela na isti datum iznosila je 5,49 dolara po galonu. Ovi podaci ukazuju na rast od 36% u prosečnoj ceni benzina od početka sukoba.

Prema američkoj Administraciji za energetske informacije, nafta Brent čini oko 51% ukupne cene galona benzina u SAD, što znači da promene na svetskom tržištu direktno utiču na potrošače.

U kontekstu trenutne situacije, američki predsednik Donald Tramp izjavio je za lokalne medije da očekuje pad cena goriva kada se sukob završi. Bela kuća je saopštila da će predsednik održati obraćanje u sredu uveče, tokom kojeg će izneti najnovije informacije o situaciji u Iranu. Portparolka Bele kuće Karolin Levitt je putem društvenih mreža navela da će predsednik u obraćanju pružiti ažurirane informacije o sukobu i naporima za postizanje sporazuma.

Zbog trenutne blokade moreuza Hormuz i neizvesnosti na svetskom tržištu, stručnjaci očekuju da će cene goriva ostati na povišenom nivou dok se ne pronađe rešenje za trenutni sukob. Situacija na Bliskom istoku nastavlja da značajno utiče na ekonomske tokove i svakodnevni život građana u Sjedinjenim Državama, a dalje promene u cenama zavisiće od razvoja događaja u regionu.

Zvaničnici Irana upozorili na moguće mere, bugarski političar Balabanov traži smenu premijera

Ministarstvo spoljnih poslova Irana uputilo je zvaničnu notu bugarskoj ambasadi u Teheranu, zahtevajući da Bugarska hitno prestane sa pružanjem podrške Sjedinjenim Američkim Državama, navode zvanični izvori. U saopštenju se posebno ističe zabrinutost zbog američkih aviona raspoređenih na međunarodnom aerodromu „Vasil Levski”.

Prema sadržaju note, Iran tvrdi da se avioni-cisterne i borbeni avioni SAD koriste za podršku vojnim operacijama protiv Irana, uprkos tvrdnjama bugarskih vlasti da je reč o planiranoj vojnoj vežbi. Zvaničnici Irana navode da zadržavaju pravo da preduzmu sve neophodne mere u cilju zaštite sopstvenog suvereniteta i nacionalnih interesa.

Bugarski političar Stanislav Balabanov iz stranke „Ima takav narod” (ITN) objavio je detalje note i javno kritikovao aktuelnu vlast u Sofiji, posebno privremenog premijera Andreja Đurova. Balabanov je izjavio da vlast krije informacije i zatražio hitnu smenu premijera, ukazujući na ozbiljnost upozorenja iz Teherana.

Zvaničnici Irana su ponovili da će, u slučaju nastavka podrške vojnim operacijama protiv njihove zemlje, preduzeti sve mere za zaštitu svojih interesa. Ova izjava se u bugarskoj javnosti tumači kao direktna pretnja mogućim napadom na infrastrukturu koju koriste američke snage.

“Iran zadržava apsolutno pravo da preduzme sve neophodne mere radi zaštite svog suvereniteta”, navodi se u zvaničnom saopštenju. Nadležne institucije u Bugarskoj za sada nisu zvanično komentarisale sadržaj note.