Lideri Kine i Rusije razgovarali o globalnoj stabilnosti i saradnji tokom dvodnevne posete

Kineski predsednik Si Đinping primio je danas u Pekingu ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je doputovao u dvodnevnu zvaničnu posetu Kini, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Sastanak je održan u Velikoj sali naroda, gde su dvojica lidera razgovarala o bilateralnim odnosima i globalnim pitanjima.

Tokom susreta, Si Đinping je istakao da Kina i Rusija, kao stalne članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, imaju poseban zadatak da zajednički doprinesu izgradnji pravednijeg i razumnijeg sistema globalnog upravljanja. On je naglasio da odnosi dve zemlje unose stabilnost i predvidljivost u, kako je naveo, trenutni “haotični svet”.

Si Đinping je ruskog predsednika nazvao svojim dugogodišnjim prijateljem i podsetio na duboke istorijske veze i dobrosusedske odnose između dva naroda. Prema njegovim rečima, te veze predstavljaju čvrstu osnovu za dalju saradnju i zajedničko suočavanje sa savremenim izazovima.

U zvaničnoj izjavi, kineski predsednik je poručio: “Kao vodeće svetske sile, moramo hrabro raditi zajedno na unapređenju međunarodnih odnosa i podržati multilateralizam.”

Zvaničnici su naveli da će tokom posete biti razmatrana pitanja ekonomske, političke i bezbednosne saradnje, kao i aktuelna međunarodna situacija.

Spasilačke službe na terenu proveravaju stanje, za sada nema izveštaja o povređenima ili većoj šteti

Snažan zemljotres jačine 6,0 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je istočni deo Turske danas, saopšteno je iz Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra. Epicentar potresa bio je na dubini od 10 kilometara, na udaljenosti od 21 kilometar od grada Malatija.

Prema dostupnim podacima, građani Malatije i okolnih područja prijavili su snažno ljuljanje i izlaženje na ulice iz straha. Jedan od stanovnika izjavio je: “Sve je počelo odjednom jako da se ljulja. Lusteri su leteli s jedne na drugu stranu, stvari su padale sa polica. Ljudi su u panici počeli da izlaze iz kuća.”

Zemljotres se osetio i van granica Turske, a građani Sirije i Kipra takođe su prijavili vibracije. Spasilačke službe su izašle na teren i proveravaju stanje u ruralnim oblastima oko epicentra.

Za sada nema zvaničnih informacija o povređenima ili većoj materijalnoj šteti, a nadležne službe nastavljaju da prate situaciju. “Naša ekipa je na terenu i prati stanje građana u ugroženim područjima”, naveli su iz spasilačkih službi.

Grad Malatija se još uvek oporavlja od ranijih seizmičkih aktivnosti, a poslednji potres dodatno je uznemirio stanovništvo u regionu.

Ministarstvo trgovine Kine saopštilo nastavak trgovinskih pregovora i dogovor o smanjenju carina na robu vrednu oko 30 milijardi dolara

Kina je zvanično potvrdila dogovor o kupovini 200 aviona američke kompanije ‘Boing’, postignut tokom prošlonedeljne posete predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa Pekingu. Ministarstvo trgovine Kine navelo je da će dve zemlje raditi na smanjenju uzajamnih poreza i carina, a u toku su pregovori o produženju trgovinskog primirja koje ističe u novembru.

Dogovor predviđa i kreiranje okvira za obostrano smanjenje carina na robu ukupne vrednosti oko 30 milijardi dolara. Time se okončava skoro desetogodišnja blokada prodaje ‘Boingovih’ letelica Kini, iako nije precizirano kada će isporuke početi niti o kojim modelima je reč. Prema zvaničnim izvorima, kupovina 200 aviona predstavlja najkonkretniji rezultat susreta lidera dveju najvećih svetskih ekonomija.

Akcije kompanije ‘Boing’ zabeležile su pad nakon prve najave dogovora, jer je brojka od 200 aviona manja od očekivanja analitičara koji su prognozirali do 500 letelica. Tokom ranijih pregovora bio je ugovoren posao za 300 aviona, ali taj dogovor nije realizovan.

Prodaja komercijalnih aviona Kini bila je drastično smanjena od 2017. godine, kada su trgovinske tenzije između SAD i Kine eskalirale. Dodatno, 2019. godine Kina je prizemljila model ‘Boing 737 Maks’ nakon dve nesreće, što je dodatno uticalo na poslovanje.

Kina je drugo najveće avio-tržište na svetu. Prema ranijim procenama, kineskim avio-kompanijama biće potrebno oko 9.000 novih aviona u naredne dve decenije. Od 2018. godine, kompanija ‘Boing’ je Kini prodala samo 49 aviona, uglavnom teretnih, što je značajan pad u odnosu na period pre trgovinskog spora kada je kineskim kupcima isporučeno više od 1.000 letelica.

Pored aviona, Kina je najavila saradnju sa SAD na proširenju trgovine poljoprivrednim proizvodima i osiguravanju stabilnosti u snabdevanju retkim mineralima. U toku je formiranje zajedničkih odbora za trgovinu i investicije. Predsednik Tramp zvanično je pozvao predsednika Si Đinpinga da poseti Sjedinjene Američke Države u septembru.