Stručnjaci upozoravaju na nedostatak rasvete i ventilacije, dok su zabeleženi slučajevi gušenja tokom zastoja

Tunel Anzob, poznat i kao “tunel smrti”, na auto-putu M34 u Tadžikistanu, predstavlja ozbiljnu pretnju po bezbednost vozača zbog nedovršene infrastrukture. Tunel, dug 5 kilometara i smešten na visini od 2.700 metara, otvoren je za saobraćaj 2006. godine iako nije imao osnovne bezbednosne sisteme, uključujući rasvetu, ventilaciju i odvodnjavanje.

Prema navodima stručnjaka, gust dim i izduvni gasovi u tunelu otežavaju disanje, a vozači se svakodnevno suočavaju sa ogromnim rupama na kolovozu i nedostatkom saobraćajne signalizacije. Delimična sanacija tunela obavljena je 2018. godine, ali stručnjaci ističu da su potrebna dodatna poboljšanja kako bi se smanjio rizik za vozače i putnike.

“U tunelu je gusti dim zbog čega je disanje teško i bolno zbog izduvnih gasova”, navode stručnjaci iz oblasti saobraćaja. Uslovi dodatno otežava voda koja curi sa plafona i stvara jezera na putu, što može dovesti do oštećenja vozila ili nezgoda.

Zabeleženi su slučajevi gušenja ugljen-monoksidom tokom saobraćajnih zastoja, a putnici često prijavljuju vrtoglavicu, mučninu i osećaj panike. Tunel se povremeno zatvara zbog hitnih popravki, a stručnjaci upozoravaju da su potrebne dodatne mere kako bi se povećala bezbednost na ovom delu puta.

Američka vojska izdala upozorenje civilima, bezbednost brodskog saobraćaja ugrožena u regionu

Dvanaesti dan rata između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana obeležili su najintenzivniji raketni i dron napadi Teherana od početka sukoba, saopštili su zvanični izvori. Napadi su usmereni na više lokacija, a posebno je pogođen region Ormuskog moreuza, gde je stanje dodatno zaoštreno.

Prema informacijama objavljenim danas, cene nafte i gasa su u porastu, dok se evropske vlade suočavaju sa izazovima snabdevanja i finansijskom podrškom domaćinstvima i industriji. Rastuća neizvesnost na energetskom tržištu posledica je novog rata van evropskog kontinenta.

Centralna komanda Sjedinjenih Američkih Država izdala je u sredu upozorenje civilima u Iranu da izbegavaju luke duž Ormuskog moreuza. U saopštenju se navodi da iranski režim koristi civilne luke za vojne operacije koje ugrožavaju međunarodni brodarski saobraćaj. “Američke snage pozivaju civile u Iranu da odmah izbegnu sve lučke objekte u kojima deluju iranske pomorske snage. Iranski lučki radnici, administrativno osoblje i posade komercijalnih brodova trebalo bi da izbegavaju iranske mornaričke brodove i vojnu opremu”, navedeno je u zvaničnoj izjavi.

Takođe se ističe da civilne luke koje se koriste u vojne svrhe gube zaštićeni status i postaju legitimne vojne mete prema međunarodnom pravu. Američka vojska je naglasila da ne može garantovati bezbednost civila u ili blizu objekata koje koristi iranski režim u vojne svrhe, ali da će nastaviti da preduzima sve izvodljive mere predostrožnosti radi minimizacije štete po civile.

Sukobi u Ormuskom moreuzu dodatno su zakomplikovali bezbednosnu situaciju u regionu, a međunarodna zajednica izražava zabrinutost zbog mogućih posledica po globalnu trgovinu i stabilnost Bliskog istoka. Istraga o događajima i dalje traje, dok se bezbednosne službe fokusiraju na zaštitu civilnog stanovništva i brodskog saobraćaja.

Agencija najavila oslobađanje rekordnih količina nafte, azijsko tržište najviše pogođeno poremećajem

Zemlje članice Međunarodne agencije za energetiku (IEA) počeće da puštaju 400 miliona barela nafte iz hitnih rezervi, kako bi ublažile posledice nedostatka sirove nafte na svetskom tržištu izazvanog blokadom Ormuskog moreuza, saopšteno je u zvaničnoj izjavi. Ova mera je odgovor na značajno smanjenje izvoza sirove nafte i rafinisanih proizvoda, koji su trenutno pali na manje od deset odsto u odnosu na period pre početka rata 28. februara.

Prema navodima IEA, oslobađanje nafte iz zaliha biće sprovedeno u skladu sa okolnostima u svakoj zemlji članici, a cilj je da se nadoknadi izgubljeno snabdevanje i stabilizuje tržište. Azijsko tržište trenutno je najviše pogođeno ovim poremećajem, dok se operateri u regionu suočavaju sa smanjenjem ili obustavom proizvodnje.

Ovo je šesta koordinisana akcija oslobađanja strateških zaliha od osnivanja IEA 1974. godine. Prethodno su ovakve mere preduzimane tokom rata u Zalivu 1991, nakon uragana Katrina 2005, tokom rata u Libiji 2011, kao i dvaput 2022. godine zbog ruske invazije na Ukrajinu.

Članice IEA trenutno raspolažu hitnim rezervama većim od 1,2 milijarde barela nafte, dok industrijske zalihe koje se čuvaju po državnoj obavezi iznose dodatnih oko 600 miliona barela.

“Zemlje IEA-e staviće na tržište 400 miliona barela nafte kako bi nadoknadile snabdevanje izgubljeno zbog praktičnog zatvaranja Hormuškog moreuza”, navodi se u zvaničnoj izjavi agencije. Dalje se ističe da će se situacija pratiti, a dodatne mere biti preduzete u skladu sa razvojem događaja.