Porodica tvrdi da je pomoć pozvana sa zakašnjenjem, a istraga o sumnjivoj smrti na radnom mestu u Galaciju je u toku.

Smrt žene od 58 godina na radnom mestu u rumunskom gradu Galaciju izazvala je pažnju javnosti. Događaj se desio nakon što je došlo do žestoke svađe sa nadređenima, a porodica sada traži pravdu i odgovore na mnoga pitanja. Prema rečima rođaka, došlo je do ozbiljnih propusta u pružanju pomoći, što dodatno komplikuje slučaj.

Prema saopštenju porodice, žena je imala srčanih problema i radila je na kasi jednog hipermarketa u Galaciju. Tog dana, njena direktna šefica je zatražila od nje da ode u drugo odeljenje prodavnice, iako to, kako tvrde rođaci, nije bilo u opisu njenog posla. Osim toga, žena je imala ugrađen stent i nije smela da se fizički napreže. Ova promena zadatka izazvala je napetost i dovela do verbalnog sukoba.

“Sišla je u odeljenje na dva sata, a zatim se vratila. Moja sestra joj je rekla da joj je loše i da bi želela da nastavi posao na kasi, ali joj je šefica još grublje odgovorila i rekla: ‘Radićeš ono što ja kažem’. Nakon toga, otišla je u kancelariju direktora kako bi rešila situaciju”, ispričala je sestra žrtve, Jona Jonesku.

Istraga smrti na radnom mestu u Galaciju

Nakon ovog događaja, žena se, prema navodima porodice, vratila iz kancelarije veoma crvena u licu i nervozna. Ubrzo joj je pozlilo. Kolege su izjavljivale da je počela da povraća, da joj je išla pena na usta, tresla se i kašljala. Rođaci su istakli da su nadređeni pomoć zvali sa zakašnjenjem od nekoliko desetina minuta. Kako napominju, najpre su pokušali da je pošalju kući automobilom jednog zaposlenog, a tek potom su pozvali hitnu službu.

Suprug preminule, Marijan Cigera, izjavio je da je njegova supruga duže vreme bila izložena verbalnom zlostavljanju na poslu. “To joj je pokrenulo bolest. Ona je stalno bila verbalno napadana i nije izdržala. Veoma se uznemirila i nije odmah dobila potrebnu pomoć”, rekao je Cigera.

Prema rečima reportera, žena se prethodna dva meseca kod kuće žalila na verbalno i emocionalno zlostavljanje. Na dan nesreće, šefovi su pokušali da je pošalju kući, ali je pomoć pozvana tek kasnije, kada je već bilo kasno. Prvo je bila stabilizovana i prevezena u bolnicu, ali je ubrzo preminula.

Porodica traži pravdu, istraga u toku

Porodica sada insistira na temeljnoj istrazi okolnosti pod kojima je došlo do smrti, posebno zbog navoda o zlostavljanju i kašnjenju u pružanju pomoći. Predstavnici prodavnice za sada nisu komentarisali slučaj. Nadležni organi su pokrenuli istragu kako bi utvrdili sve detalje smrti na radnom mestu u Galaciju. U međuvremenu, javnost i dalje prati razvoj događaja, očekujući da se razjasne svi aspekti ovog tragičnog slučaja.

Američki predsednik najavio je da Sjedinjene Američke Države razmatraju pojačane vojne akcije protiv Irana nakon izbora u novembru.

Donald Tramp izjavio je da je moguće pojačavanje bombardovanja Irana posle novembarskih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, navodeći da najnovija ponuda Teherana za prekid sukoba nije dovoljno ubedljiva. Prema njegovim rečima, američka vojna operacija do sada je značajno oslabile iranske kapacitete, a dalji koraci zavisiće od ishoda izbora i ponašanja Irana.

Tramp: Najnovija ponuda Irana nije prihvatljiva

Tokom intervjua, Donald Tramp je na pitanje da li razmatra pojačavanje bombardovanja Irana nakon izbora za Kongres 3. novembra odgovorio: “Moguće je”. On je istakao da ponuda Irana za prekid sukoba ne zadovoljava američke uslove i da ne bi prihvatio ništa što ne bi prihvatio ni pre godinu dana. Iran je, prema Trampu, predložio ponovno otvaranje Ormuske moreuza, ali to nije dovoljno za američku administraciju.

Američka vojna operacija i izjave o iranskim kapacitetima

Tramp je ocenio da je prethodna vojna intervencija ozbiljno oslabila Iran. “Uništio sam njihov nuklearni kapacitet. Uništio sam njihovu mornaricu, njihovo ratno vazduhoplovstvo i radar”, rekao je. Dodao je da su stotine iranskih brodova uništene i da je prvobitno planirao kraću operaciju, ali je odlučio da nastavi kako bi sprečio obnovu vojnih i nuklearnih kapaciteta Irana. “Mogao sam tada da stanem, ali sam želeo da idem dalje”, naveo je Tramp.

Stav o miru, ekonomiji Irana i odnosu prema medijima

Na pitanje o potencijalnom uništenju Irana, Donald Tramp je izjavio: “Da, uradio bih to. Moguće je”. On smatra da je uništavanjem iranskih vojnih kapaciteta doprineo miru u svetu, uz ocenu da sa Iranom nikada nije moguće postići trajan mir. Tramp je tvrdio da je tokom protesta u Iranu stradalo između 72.000 i 75.000 ljudi, navodeći da su te brojke dokumentovane. Dodao je da Iran više nije isto vojno pretnja kao ranije. “Njihova ekonomija je gotova. Njihova inflacija je 300 odsto ili tako nešto. Njihova mornarica je nestala, njihovo vazduhoplovstvo je nestalo. Sve je nestalo”, istakao je Tramp. On je takođe naglasio da bi potencijalni sporazum sa Iranom doveo do pada cena nafte.

Odnos prema medijima, Netanjahuu i veštačkoj inteligenciji

Govoreći o medijima, Donald Tramp je rekao da poštuje slobodu štampe, ali ne veruje u ono što naziva “lažnim vestima”. Ponovo je kritikovao određene američke medije zbog, kako tvrdi, negativnog izveštavanja o svom radu. Na pitanje o izraelskom premijeru Netanjahuu, Tramp je izbegao direktan odgovor o njegovoj budućnosti, dodajući da nije više uključen u politiku Izraela, ali da Netanjahua ne treba potcenjivati. Tramp je govorio i o veštačkoj inteligenciji, ocenjujući da započinje era koja može prevazići industrijsku revoluciju. Najavio je formiranje grupe stručnjaka za savetovanje o razvoju “super inteligencije” i mogućnost traženja vlasničkog udela u kompanijama koje razvijaju ovu tehnologiju.

Izbori u SAD i očekivanja za republikance

O predstojećim izborima za Kongres 3. novembra, Donald Tramp je rekao da očekuje dobre rezultate za republikance i da planira lično da vodi kampanju. Ukoliko demokrate preuzmu Predstavnički dom, Tramp smatra da će doći do političkih sukoba, ali je odbacio rezultate anketa koje pokazuju pad njegove popularnosti, ocenjujući ih kao netačne. U zaključku, Tramp je detaljno govorio i o renoviranju Bele kuće, navodeći da je zgrada bila u lošem stanju kada se vratio na funkciju.

Ruski predsednik najavio mogućnost istorijskog sastanka sa liderima SAD i Kine tokom samita APEC-a u novembru.

Vladimir Putin, predsednik Rusije, istakao je da je moguć trilateralni sastanak sa Donaldom Trampom, predsednikom SAD, i Si Đinpingom, predsednikom Kine, tokom predstojećeg samita Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEC) koji će biti održan u Kini u novembru. Prema njegovim rečima, održavanje ovakvog susreta zavisi prvenstveno od domaćina, odnosno od kineske strane, ali i od spremnosti svih učesnika da zajednički odrede teme razgovora i pravac diskusije.

Mogućnosti i značaj sastanka na samitu APEC-a

Najava mogućeg sastanka između Putina, Trampa i Si Đinpinga otvorila je pitanje kakav bi uticaj ovaj susret mogao imati na međunarodne odnose i ekonomske tokove među najvažnijim akterima APEC-a. Kako je Putin naveo, ovakav format sastanka je moguć, ali će konačna odluka biti doneta u skladu sa stavom Kine kao zemljom domaćinom. Putin je ovu mogućnost spomenuo tokom plenarne sednice međunarodnog diskusionog kluba “Valdaj”. On je naglasio da bi direktna razmena mišljenja između lidera tri velike sile bila korisna za razjašnjavanje stavova i pronalaženje zajedničkih tačaka.

Putin o temama potencijalnog trilateralnog sastanka

Prema rečima ruskog predsednika, najvažnije u pripremi ovakvog susreta jeste precizno određivanje tema za razgovor. “Najvažnije je odrediti teme za razgovor, ali će to u velikoj meri zavisiti od domaćina ovog događaja”, izjavio je Vladimir Putin. On je istakao da su ovakvi skupovi “uvek korisni” jer omogućavaju liderima da iznesu svoje stavove, ali i da čuju mišljenja drugih strana.

Uloga Kine kao domaćina i naredni koraci

Osim toga, Putin je podvukao da će Kina kao organizator samita imati ključnu ulogu u određivanju formata i sadržaja eventualnog trilateralnog sastanka. Odluka o tome da li će do susreta zaista doći biće doneta tek nakon konsultacija sa svim akterima i detaljne razrade dnevnog reda. U međuvremenu, međunarodna javnost sa pažnjom prati najave i mogućnosti koje donosi samit APEC-a, dok lideri razmatraju potencijalne koristi od direktnih razgovora na najvišem nivou. Na kraju, ostaje da se vidi da li će samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u novembru doneti istorijski susret između Putina, Trampa i Si Đinpinga, što bi svakako moglo imati efekta na dalji razvoj globalnih odnosa.