Savezne službe potvrdile da su stope izostanka i dalje iznad proseka, dok zaposleni počinju da primaju zaostale zarade

Stope izostanka službenika Uprave za bezbednost saobraćaja (TSA) i dalje su povišene na većim američkim aerodromima, iako su zaposleni počeli da primaju deo zaostalih plata nakon 45-dnevne delimične obustave rada. Prema podacima savezne agencije, u nedelju je zabeležen izostanak od 10,6%, što odgovara 3.101 službeniku, dok je nekoliko dana ranije ta stopa bila 12,4%. Ove vrednosti značajno premašuju uobičajene nivoe izostanaka, koji su inače oko 2%, ukazujući na nastavak problema u kadrovskoj popunjenosti na kontrolnim punktovima bezbednosti.

Nadležni su naveli da se prosečno vreme čekanja na kontrolnim punktovima stabilizovalo početkom nedelje, ali su na određenim aerodromima zadržavanja i dalje iznad nacionalnog proseka. Na nekim lokacijama putnici su izveštavali o dužim čekanjima pri prolasku kroz bezbednosnu kontrolu, dok su drugi aerodromi zadržali standardne procedure.

Nedostatak osoblja usled izostanaka poklopio se sa periodom tokom kojeg Kongres Sjedinjenih Država nije postigao dogovor o finansiranju Ministarstva unutrašnje bezbednosti, što je prouzrokovalo kašnjenja u isplati plata zaposlenima u ovom sektoru. Zakonodavci su napustili zasedanje u petak, odlazeći na dvonedeljnu pauzu, dok su privremene mere finansiranja ostale nerešene.

Predsednik SAD je potpisao izvršno naređenje kojim je naloženo Ministarstvu unutrašnje bezbednosti da isplati plate zaposlenima TSA tokom trajanja obustave rada. Prvi deo zaostalih zarada počeo je da se isplaćuje tokom vikenda, što je potvrdio i portparol agencije.

Savezni zvaničnici navode da je povećana stopa izostanaka posledica finansijske neizvesnosti zaposlenih, ali i pojačanih opterećenja usled dužeg perioda bez primanja. Zaposleni su u prethodnim nedeljama isticali izazove sa pokrivanjem osnovnih životnih troškova zbog odloženih isplata.

Uprkos izazovima, nadležni iz TSA navode da prioritet ostaje održavanje bezbednosti putnika i da se preduzimaju mere za ublažavanje posledica smanjenog broja zaposlenih. Preduzimaju se i privremene preraspodele osoblja između aerodroma, u skladu sa potrebama na terenu.

Situacija ostaje dinamična, dok se očekuje da nastavak isplate zaostalih plata može pozitivno uticati na smanjenje izostanaka u narednim danima. Savezne službe apeluju na putnike da na vreme dolaze na aerodrome i prate aktuelne informacije o radu kontrolnih punktova.

Vlada nalaže zatvaranje komercijalnih objekata u 21 čas radnim danima, izuzeci za osnovne delatnosti

Vlada Egipta donela je odluku o skraćivanju radnog vremena za prodavnice, restorane i tržne centre zbog značajnog rasta troškova uvoza energenata u poslednja tri meseca. Novi režim nalaže da svi komercijalni objekti radnim danima budu zatvoreni do 21:00 čas, dok se vikendom i praznicima dozvoljava rad do 22:00 časa, potvrđeno je u zvaničnom saopštenju.

Premijer Mostafa Madbuli najavio je ove mere kao odgovor na dvostruko povećanje troškova uvoza energije, koji su porasli sa 1,2 milijarde američkih dolara u januaru na 2,5 milijardi. Iz vlade je istaknuto da se ovim želi smanjiti ukupna potrošnja energije i ublažiti pritisci na ekonomiju izazvani globalnim rastom cena i regionalnim sukobima.

Prema donetim smernicama, iz obaveze ranijeg zatvaranja izuzeti su zdravstveni sektor, gde bolnice, medicinski centri i apoteke nastavljaju rad 24 sata dnevno. Takođe, supermarketi, prodavnice prehrambene robe, pekare i radnje sa svežim proizvodima mogu raditi bez ograničenja. Industrijski sektor, uključujući fabrike i proizvodne pogone, kao i osnovne komunalne usluge poput benzinskih pumpi i stanica za vodosnabdevanje i gas, nastavljaju sa standardnim radom.

Nove mere obuhvataju tržne centre, maloprodajne radnje, kafiće, kafeterije, restorane, svadbene sale, prostore za društvene događaje i zabavne parkove. Usluge za poneti i dostava hrane biće dostupne tokom celog dana.

“Ove promene su deo šire strategije racionalizacije potrošnje energije i zaštite domaće ekonomije”, navedeno je u zvaničnoj izjavi vlade. Nadzor nad sprovođenjem novih odluka sprovodiće lokalne vlasti i inspekcijske službe.

Vlada suočena sa ekonomskim izazovima i nesuglasicama u vrhu, prema navodima iz privatnog razgovora

Privatni razgovor, koji je nedavno procureo u javnost, otkriva ozbiljne nesuglasice na najvišem nivou iranske vlasti. Prema navodima iz transkripta, predsednik Masud Pezeškijan suočava se sa ograničenjima u obavljanju svojih dužnosti, a u razgovoru sa komandantom Revolucionarne garde, Ahmadu Vahidiju, iskazuje osećaj nemoći i pritiska.

U transkriptu se navodi da je Pezeškijan istakao važnost dogovora sa Sjedinjenim Američkim Državama za opstanak iranske ekonomije, dok u isto vreme izražava zabrinutost zbog svoje ograničene uloge i nemogućnosti da podnese ostavku ili donosi samostalne odluke. On navodno navodi: „Osećam se kao talac. Ne dozvoljavate mi da podnesem ostavku, niti mi dozvoljavate da bilo šta uradim.“

Prema navodima iz istog izvora, iranska ekonomija je pod velikim pritiskom usled inflacije i međunarodnih sankcija, dok su vojni gubici i porazi proksi saveznika dodatno oslabili poziciju režima. U razgovoru se dodatno ističe da Revolucionarna garda blokira pokušaje diplomatskog rešenja sa SAD i zadržava predsednika kao fasadu dok traje politička kriza.

Analitičari procenjuju da ovakve unutrašnje podele i pritisci ukazuju na dublju krizu u iranskom političkom sistemu. Građani, prema navodima, trpe posledice ekonomske nestabilnosti i političke paralize. Zvaničnih komentara o autentičnosti procurenog razgovora i daljim potezima vlasti za sada nema.