Američka svemirska agencija potvrdila sastav tima, iskusni astronauti i kanadski predstavnik učestvuju u pripremama

NASA je najavila sastav četvoročlane posade za misiju Artemis II, koja je planirana kao sledeći korak američkog programa istraživanja Meseca. U zvaničnom saopštenju NASA je objavila da će u misiji učestvovati tri astronauta sa iskustvom boravka na Međunarodnoj svemirskoj stanici i jedan predstavnik Kanadske svemirske agencije, koji prvi put leti u svemir. Posadu čine komandant Reid Wiseman, pilot Victor Glover, astronautkinja Christina Koch i kanadski astronaut Jeremy Hansen.

Prema navodima zvaničnika NASA, misija Artemis II predviđena je kao prva ljudska ekspedicija koja će obići Mesec nakon višedecenijske pauze u američkom svemirskom programu. Komandant misije, Reid Wiseman, ranije je boravio na Međunarodnoj svemirskoj stanici, dok će pilot Victor Glover ponovo upravljati svemirskim brodom. Christina Koch, takođe bivša članica stanice, postaće prva žena koja će leteti prema Mesecu u okviru ovog programa. Kanadski astronaut Jeremy Hansen biće prvi predstavnik svoje zemlje koji će učestvovati u letu izvan niske orbite Zemlje.

U intervjuu povodom predstavljanja posade, Jeremy Hansen je izjavio da smatra putovanje na drugu stranu Meseca izuzetnom prilikom i naglasio zahvalnost što je deo ovog tima. Christina Koch je izjavila da se nada da će ova misija otvoriti novo poglavlje u istraživanju svemira i doprineti tome da se Mesec posmatra kao mesto koje je ljudima dostupno.

NASA navodi da je izbor posade rezultat pažljive evaluacije profesionalnog iskustva i prethodnih dostignuća astronauta. Svi članovi tima su prošli višegodišnju obuku i bili angažovani na različitim zadacima u okviru američkog svemirskog programa. Prema zvaničnim informacijama, pripreme za misiju Artemis II se nastavljaju po planu, a lansiranje se očekuje u narednom periodu, u skladu sa tehničkim i bezbednosnim zahtevima.

Artemis II je deo šire strategije povratka ljudi na Mesec, nakon što su prethodne misije tog tipa završene pre više decenija. NASA ističe da je cilj programa da se uspostavi održivo ljudsko prisustvo na Mesecu i otvore mogućnosti za buduće istraživačke projekte.

Bezbednosne službe prate situaciju, potvrđeni novi napadi i pretnje daljim eskalacijama

Rat na Bliskom istoku ušao je u 31. dan, a tenzije između Sjedinjenih Američkih Država i Irana dodatno su porasle posle novih napada koje je izvela Iranska islamska revolucionarna garda (IRGC). Prema saopštenju iranskih vojnih zvaničnika, napadnuti su komandni centri i baze koje koriste američko i izraelsko vojno osoblje u nekoliko lokacija širom regiona.

IRGC je saopštila da su ciljevi napada bile baze američke vojske, kao i vojni centri na „okupiranim palestinskim teritorijama“, među kojima su Haifski zaliv, Kirjat Šmona, Tel Aviv, Ber Ševa, Dimona, Al Hardž, Džufer i Viktorija. Ovi napadi deo su novog, 87. talasa operacije pod nazivom „Pravo obećanje“.

Sjedinjene Američke Države još nisu zvanično komentarisale poslednje napade, dok je Iran upozorio da će američkim marincima „prirediti pakao“ u slučaju iskrcavanja na ostrvo Harg, ključno čvorište za gorivo. Zvaničnici su naveli da Iran razmatra dalje korake u zavisnosti od razvoja situacije.

Pored vojnih akcija, Huti iz Jemena, koje podržava Iran, najavili su nove napade na Izrael, nakon što su preuzeli odgovornost za raketni napad u prethodnim danima. Oman je osudio napade na svojoj teritoriji i saopštio da istražuje izvore i motive, a nijedna strana još nije preuzela odgovornost za te incidente.

Zvaničnici su ukazali i na to da je veliki deo iranskog raketnog arsenala razvijan u saradnji sa Severnom Korejom, a deo ovih raketa je već korišćen u napadima na britansku bazu Dijego Garsija u Indijskom okeanu.

Pakistanski zvaničnici najavili su mogućnost novih pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana u narednim danima. Bezbednosne službe nastavljaju da prate situaciju i analiziraju posledice najnovijih događaja u regionu.

“Istraga je u toku i svi relevantni organi prate razvoj situacije”, navedeno je u zvaničnom saopštenju.

Lokalne vlasti i neprofitna organizacija potvrdile identitet nestalog muškarca, pronađena kost povezana sa slučajem iz 1999. godine

Na kalifornijskoj plaži Salmon Creek, porodica koja je tražila školjke pronašla je 2022. godine ljudsku kost, saopštile su lokalne vlasti i neprofitna organizacija koja je učestvovala u identifikaciji. Prema navodima, pronađeni deo kosti, za koji se pretpostavlja da je tibija, kasnije je povezan sa slučajem nestanka Valtera Karla Kinija, koji je nestao 10. avgusta 1999. godine.

Kini, bivši bankar iz Santa Roze u severnoj Kaliforniji, nestao je pre više od dvadeset godina, a poslednji put je viđen u blizini plaže Salmon Creek, gde je i pronađena kost. Porodica koja je otkrila ostatak obavestila je nadležne, nakon čega je sprovedena forenzička analiza.

Istraga je pokazala da na plaži nisu pronađeni drugi ljudski ostaci. Pronađena kost inicijalno je bila označena kao deo nepoznate osobe, pod nazivom “Salmon Creek John Doe”. Genetički genealozi iz neprofitne organizacije DNA Doe Project sproveli su dodatne forenzičke testove i uspeli da pronađu srodnike nestalog Kinija, što je omogućilo potvrdu identiteta.

Tokom istrage ustanovljeno je i da je Kinin identitet već ranije bio povezan sa drugim slučajem nepoznatih ljudskih ostataka, pronađenih na obližnjoj plaži Bodega Bay nekoliko godina nakon njegovog nestanka. “Ovaj slučaj je bio neobičan – retko se dešava da ista osoba bude identifikovana kao ‘John Doe’ dva puta”, navela je Traci Onders iz DNA Doe Project-a, koja je rukovodila timom tokom istrage.

Ova identifikacija omogućila je lokalnim vlastima da zatvore deo dugotrajnog slučaja nestanka. Detalji o mogućim okolnostima nestanka ili smrti nisu saopšteni, a istraga o slučaju je završena nakon potvrde identiteta. Pronađena kost predata je porodici nestalog, dok su organi nadležni za istrage nestalih osoba obavestili javnost o završetku ovog slučaja.

Slučajevi nestalih osoba u regionu severne Kalifornije predmet su redovnih provera i forenzičkih analiza, a saradnja sa specijalizovanim organizacijama često omogućava identifikaciju osoba i posle dugog vremenskog perioda.