Zvaničnici UAE saopštili odluku nakon pregleda proizvodne politike; geopolitičke promene utiču na tržište nafte

Ujedinjeni Arapski Emirati su najavili da će 1. maja napustiti Organizaciju zemalja izvoznica nafte (OPEK), nakon više od 50 godina članstva. Ovu odluku saopštili su zvaničnici UAE, navodeći kao razloge “opsežan pregled” proizvodne politike i budućih kapaciteta zemlje. U saopštenju se takođe ističu “geopolitičke promene” koje utiču na kratkoročne isporuke nafte, posebno u kontekstu sukoba u regionu.

Prema navodima međunarodnih medija, sukobi u Persijskom zalivu i blokada Moreuza Hormuz, kroz koji svakodnevno prolazi oko 20% svetske nafte, doveli su do rasta cena nafte na globalnom tržištu. Ova situacija dodatno je uticala na odluku UAE da preispita svoje učešće u OPEK-u.

Analitičari iz investicionih savetodavnih firmi ukazuju da je UAE u prethodnom periodu iskazivao želju za povećanjem sopstvene proizvodnje nafte. Prema izveštaju Capital Economics, “Ujedinjeni Arapski Emirati veruju da će napuštanjem OPEK+ obaveza imati više fleksibilnosti u upravljanju sopstvenom proizvodnjom”. Do sada su, prema istim izvorima, ostale članice OPEK-a tolerisale povećanje proizvodnje UAE ili su povremeno povećavale njihove kvote.

Ujedinjeni Arapski Emirati su članstvo u OPEK-u započeli 1967. godine, putem Emirata Abu Dabi, a nakon formiranja federacije 1971. nastavili su da učestvuju kao UAE. Tokom proteklih decenija, OPEK je imao ključnu ulogu u određivanju globalnih kvota i uticaju na cene nafte.

Trenutno, međunarodni analitičari prate mogući uticaj ove odluke na globalno tržište nafte, s obzirom na značaj UAE kao jednog od vodećih svetskih izvoznika. Očekuje se da će tržište reagovati na promene u proizvodnim politikama i potencijalne nove dogovore među zemljama proizvođačima.

Ovo je razvoj događaja koji se prati, a dodatne informacije biće objavljene kako postanu dostupne.

Vlasti potvrdile potragu za Ivánom Jacobom Idrobo Arredondom, osumnjičenim za naredbu napada; broj žrtava prema lokalnim izvorima

Kolumbijske vlasti saopštile su da je raspisana rekordna nagrada od 1,4 miliona američkih dolara za informacije koje bi dovele do hapšenja Ivána Jacoba Idrobo Arredonda, poznatog i pod nadimkom “Marlon”, osumnjičenog za izdavanje naredbe za bombaški napad u regionu Kauka na jugozapadu zemlje. Napad se dogodio u subotu na prometnom autoputu, a prema podacima lokalnih vlasti, poginula je 21 osoba, dok je više desetina ljudi ranjeno.

Ministar odbrane Kolumbije Pedro Sančez izjavio je da se Arredondo dovodi u vezu ne samo sa ovim napadom, već i sa još nekoliko incidenata u okolini. Eksplozija je izazvala veliki krater na putu i oštetila više vozila na mestu napada, navodi lokalni guverner Oktavio Guzmán. On je opisao događaj kao, prema njegovim rečima, “najbrutalniji napad protiv civilnog stanovništva u regionu u poslednjih nekoliko decenija”.

Pripadnici Crvenog krsta i spasilačke ekipe odmah su reagovali na mestu eksplozije, a izveštaji sa terena ukazuju na značajnu materijalnu štetu. Prema navodima guvernera Guzmána, među žrtvama je, prema do sada poznatim podacima, najmanje 15 žena. Identiteti svih žrtava još nisu zvanično objavljeni.

Vlada Kolumbije je pojačala mere bezbednosti u regionu i apelovala na građane da dostave sve informacije koje bi mogle pomoći u istrazi. Nagrada za informacije o Arredondu predstavlja do sada najvišu ponuđenu sumu u sličnim slučajevima. Ministar odbrane Sančez je naglasio da su bezbednosne snage u stalnoj pripravnosti i da se preduzimaju sve mere kako bi odgovorni bili privedeni pravdi.

Lokalne i nacionalne vlasti sarađuju sa međunarodnim humanitarnim organizacijama koje pružaju pomoć povređenima i podršku porodicama nastradalih. Prema izveštajima sa lica mesta, pripadnici Crvenog krsta su zbrinuli veliki broj povređenih na mestu incidenta.

Region Kauka je u prethodnim godinama više puta bio poprište oružanih sukoba i incidenata. Ovaj poslednji napad dodatno je povećao zabrinutost među stanovništvom i privukao pažnju međunarodnih organizacija koje prate bezbednosnu situaciju u Kolumbiji. Vlasti su apelovale na građane da ostanu oprezni i da sarađuju sa istražnim organima.

Nezavisna verifikacija svih detalja napada još nije moguća, a istraga je u toku. Zvaničnici su najavili nastavak pojačanih mera bezbednosti dok se ne prikupe dodatni podaci i eventualno identifikuju svi odgovorni za napad.

Američki Vrhovni sud odlučuje o nastavku privremene zaštite, dok hiljade državljana Haitija i Sirije čekaju ishod

Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država razmatra predlog administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa o ukidanju programa Privremenog zaštićenog statusa (TPS) za građane Haitija i Sirije. Ova odluka može uticati na hiljade osoba iz ovih zemalja koje trenutno uživaju privremenu zaštitu od deportacije u Sjedinjenim Državama.

Program TPS omogućava državljanima određenih država, pogođenih sukobima, prirodnim katastrofama ili vanrednim okolnostima, da privremeno žive i rade u SAD. Prema navodima američkog Ministarstva za unutrašnju bezbednost, u septembru je najavljeno okončanje TPS statusa za više od 6.000 Sirijaca, uz rok od 60 dana za napuštanje zemlje ili rizik od hapšenja i deportacije.

Jedna od osoba na koju se ova odluka odnosi je Sirijka koja je u Sjedinjene Države došla pre više od decenije radi studija. Ona je putem programa TPS dobila zaštitu 2021. godine, živi i radi u Bronksu, Njujork, i brine o ocu koji boluje od Parkinsonove bolesti. Njeni roditelji su stalni stanovnici SAD, a sestra je državljanka. Iako poseduje sirijski pasoš, nikada nije živela u Siriji. U slučaju ukidanja TPS, suočila bi se sa mogućnošću deportacije u zemlju u kojoj nema blisku porodicu.

Sedmoro sirijskih državljana, uključujući ovu osobu, podnelo je tužbu protiv administracije, nastojeći da spreče ukidanje TPS statusa. Očekuje se da će Vrhovni sud SAD doneti odluku po ovom pitanju narednih dana.

Organizacije koje se bave pravima migranata ističu da bi eventualno ukidanje TPS statusa imalo značajan uticaj na pogođene zajednice, dok zvaničnici američke administracije navode da je odluka deo šire politike prema privremenim programima zaštite.

Program TPS za Siriju i Haiti uveden je kao odgovor na bezbednosne i humanitarne izazove u tim zemljama, a prethodne administracije su više puta obnavljale ovaj status. Aktuelna sudska rasprava deo je šireg trenda preispitivanja migracionih politika SAD.