Džon Mulenar poziva na pooštravanje kontrole izvoza čipova prema Pekingu zbog ubrzanog nuklearnog naoružanja Kine.

Džon Mulenar, predsedavajući Odbora za Kinu Predstavničkog doma SAD, izdao je dramatično upozorenje američkoj administraciji povodom trke u oblasti veštačke inteligencije i bezbednosti. U zvaničnoj izjavi, Mulenar je istakao da Kina sprovodi najbrže gomilanje nuklearnog naoružanja u istoriji, dok istovremeno odbija pregovore o kontroli naoružanja. On je naglasio da je uvođenje najstrožih mogućih kontrola izvoza naprednih mikročipova i opreme za njihovu proizvodnju ključan korak za zaustavljanje kineskog napretka u toj oblasti.

Prema njegovim rečima, napetosti oko izvoza čipova i naprednih tehnologija predstavljaju centralnu tačku bezbednosnih izazova između Vašingtona i Pekinga. Mulenar je upozorio da bi svako popuštanje prema kineskom režimu moglo imati nesagledive posledice po globalnu bezbednost i stabilnost.

Zašto američki kongresmen traži oštrije sankcije na čipove?

U izjavi koja je izazvala burne reakcije u diplomatskim i tehnološkim krugovima, Mulenar je naveo da je američka administracija potpuno u pravu što pregovore sa Kinom o veštačkoj inteligenciji svodi isključivo na kanale za hitne bezbednosne incidente. On smatra da bilo kakvo poverenje u Komunističku partiju Kine predstavlja ozbiljan rizik. Mulenar je posebno kritikovao one koji zagovaraju saradnju sa Pekingom i ograničavaju američke kompanije, jer, kako je rekao, trenutno nema prostora za kompromis dok Kina nastavlja sa ekspanzijom vojnih kapaciteta.

Prema njegovom stavu, najstrože kontrole izvoza čipova su neophodne kako bi Sjedinjene Američke Države zadržale dominantnu poziciju u razvoju veštačke inteligencije, ali i zaštitile temeljne vrednosti života i slobode.

Uloga veštačke inteligencije i trka u naoružanju

Sve veći fokus na tehnologije poput veštačke inteligencije dodatno komplikuje odnose dve sile. Mulenar podseća da Kina odbija bilo kakvu transparentnost u vezi sa kontrolom nuklearnog naoružanja. Istakao je da, dok Peking ubrzava razvoj najnaprednijeg oružja, SAD moraju usporiti njihov tehnološki napredak, pre svega kroz oštre izvozne kontrole čipova i opreme.

Osim toga, Mulenar upozorava da bi svaki pokušaj saradnje s Kinom, dok se ne promeni njihov stav prema globalnoj bezbednosti, mogao ugroziti stabilnost čitavog sveta. Zbog toga smatra da su sankcije na čipove nužne i predstavljaju jedini siguran put za očuvanje nacionalne bezbednosti.

Reakcije i moguće implikacije

Izjava američkog kongresmena naišla je na širok odjek, posebno u tehnološkim i političkim krugovima. Stručnjaci ocenjuju da bi dodatno pooštravanje kontrole izvoza čipova moglo imati dalekosežne posledice na međunarodne odnose, ali i na globalno tržište tehnologije. Međutim, Mulenar ostaje pri stavu da je to neophodno kako bi se sprečilo dalje jačanje kineskih vojnih kapaciteta.

Na kraju, njegova poruka administraciji predsednika Trampa jasno naglašava potrebu za odlučnim i brzim merama u oblasti izvoza čipova, kako bi Sjedinjene Američke Države ostale korak ispred u tehnološkoj i bezbednosnoj trci sa Kinom.

Nacionalna policija Kanade poseduje 1.027 kineskih dronova, što izaziva zabrinutost zbog digitalne špijunaže i visokih troškova zamene.

Više od 1.000 dronova kineske proizvodnje nalazi se u upotrebi kod nacionalne policije Kanade, što je izazvalo ozbiljne zabrinutosti u vezi sa bezbednosnim rizicima. Prema zvaničnim podacima, čak 1.027 dronova, od kojih je 999 proizveo kineski gigant DJI, čini 80 odsto ukupne flote koju koristi nacionalna policija Kanade. Ova situacija podigla je pitanje digitalne bezbednosti podataka i mogućnosti da poverljive informacije dospeju do Pekinga.

Prema internim procenama bezbednosnih službi, ovi dronovi predstavljaju visok rizik zbog svog porekla, načina rukovanja podacima i mogućnosti kompromitovanosti dobavljačkih lanaca. Takođe, saveznici su izrazili zabrinutost zbog potencijalne kineske digitalne špijunaže.

Upotreba kineskih dronova pod strogim ograničenjima

Zbog straha da bi letelice mogle omogućiti prenos osetljivih podataka u Kinu, još od 2023. godine uvedena je stroga zabrana njihove upotrebe u svim operacijama koje se tiču nacionalne bezbednosti, zaštite državnog vrha, graničnih patrola i saradnje sa američkim agencijama. Kada se kineski dronovi koriste za obične zadatke, operateri ih moraju držati u potpunom offline režimu kako bi sprečili bilo kakvo emitovanje slika ili podataka ka serverima u Pekingu.

Osim toga, zabrinutost zbog digitalne špijunaže uticala je na to da pokrajina Ontario povuče sve kineske dronove iz upotrebe u svojim organima. Ipak, druge savezne agencije, uključujući zatvorske službe i graničnu policiju, i dalje se oslanjaju na ove letelice. To dodatno komplikuje pitanje bezbednosti i koordinacije između različitih nivoa vlasti.

Troškovi zamene dronova i neizvesna budućnost

Zamena kineskih dronova predstavlja ozbiljan finansijski izazov za vlasti u Otavi. Procene pokazuju da bi trošak zamene mogao dostići između 30 i 34 miliona dolara (oko 3,2 do 3,6 milijardi dinara), što je više nego dvostruko od cene kineskih modela. Do sada, kanadska vlada još nije izradila plan o tome iz kojih izvora će finansirati ovu zamenu, niti kojim uređajima bi mogli da zamene postojeću flotu.

Pored finansijskih izazova, postoji i zabrinutost zbog operativnih posledica. Policija, kao i druge agencije, suočavaju se sa poteškoćama u održavanju funkcionalnosti bez kineskih letelica. Ipak, strah od prenošenja poverljivih informacija u Kinu ostaje osnovni razlog za restrikcije i zabrane vezane za upotrebu ovih uređaja.

Na kraju, pitanje kineskih dronova u Kanadi ostaje otvoreno. I dalje se raspravlja o balansu između efikasnosti, cene i bezbednosti podataka, dok vlasti pokušavaju da pronađu održivo rešenje za zamenu i zaštitu nacionalnih interesa.

Dvostranačka rezolucija u američkom Senatu podseća na 105 godina represije, uz poseban fokus na situaciju Ujgura.

Događaji u američkom Senatu podigli su tenzije na političkoj sceni dok se predsednik SAD Donald Tramp priprema za istorijski sastanak sa kineskim liderom Si Đinpingom. U tom kontekstu, senatori James Lankford i Angus King predstavili su dvostranačku rezoluciju kojom podsećaju Kongres i administraciju u Beloj kući na 105 godina mračne istorije i zločina pod vlašću Komunističke partije Kine. Prema saopštenju, rezolucija detaljno navodi decenije represije, masovne čistke i sistemska kršenja ljudskih prava, a naglašava se i trenutna situacija u autonomnoj pokrajini Sindžijang.

U rezoluciji su istaknute brojke koje ilustruju razmere represije: od pokreta za rektifikaciju, tokom kojeg je više od 10.000 ljudi ubijeno, preko agrarne reforme sa procenjenim brojem žrtava između 200.000 i 5 miliona, do slamanja kontrarevolucionara gde je izvedeno oko 700.000 egzekucija.

Savremeni zločini i fokus na Sindžijang

Poseban deo rezolucije odnosi se na savremene zločine u pokrajini Sindžijang. Prema tekstu dokumenta, kineski režim je podvrgao oko milion Ujgurskih muslimana masovnom zatvaranju i torturi u specijalizovanim logorima za prevaspitavanje. Na taj način, autori rezolucije žele da podvuku aktuelnost problema i da ukažu na to da represija nije samo deo prošlosti, već i današnje politike Komunističke partije Kine.

Senator James Lankford je naglasio važnost da Sjedinjene Američke Države ostanu dosledne borbi za verske slobode i ljudska prava, bez obzira na ekonomske i geopolitičke pregovore sa Kinom. “Moramo nastaviti da se borimo za dostojanstvo svakog čoveka i zaštitu osnovnih prava, bez popuštanja pred pritiscima”, poručio je Lankford.

Političke implikacije i poruka Beloj kući

Ova inicijativa, koja dolazi iz samog srca američkog zakonodavstva, ima za cilj da podseti administraciju u Beloj kući da iza diplomatskih protokola i pregovara sa Pekingom stoji više od jednog veka represije, što ne sme biti zaboravljeno niti zanemareno. Senator King je istakao da je odgovornost SAD da ne zažmure pred zločinima Kine, čak i kada se vode važni međunarodni razgovori.

Zbog toga, dvostranačka rezolucija predstavlja direktnu opomenu Beloj kući da ljudska prava moraju ostati prioritet u odnosima sa Kinom. U međuvremenu, diplomatske tenzije između dve svetske sile dobijaju novu dimenziju, dok javnost i politički analitičari pažljivo prate dalji razvoj događaja.

Na kraju, ostaje da se vidi kako će američka administracija reagovati na ovu inicijativu i da li će pitanja ljudskih prava biti uvršćena u agendu predstojećeg samita.