Brajan Mast upozorava da sankcije protiv Rusije i Irana omogućavaju Vašingtonu da utiče na kinesku podršku Iranu i globalne cene goriva.

Predsedavajući Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma SAD, Brajan Mast, izdao je oštar poziv Donaldu Trampu uoči najavljenog sastanka sa kineskim liderom Si Đinpingom. Mast tvrdi da upravo sada Tramp ima na raspolaganju moćan instrument, koji bi mogao uticati na kinesku politiku prema Iranu, ali i na globalne cene goriva.

Prema njegovim rečima, paket sankcija protiv Rusije i Irana daje Vašingtonu izuzetnu prednost. Mast ističe da je ovaj set mera najopasniji adut u američkim rukama jer direktno pogađa kineske finansijske i trgovinske gigante. Ključna Mastova poruka jeste da, ukoliko Bela kuća odluči da primeni zakon bez kompromisa, kineska ekonomija može biti ozbiljno ugrožena.

Kako paket sankcija protiv Rusije i Irana utiče na globalnu scenu

U zvaničnoj izjavi Mast označava Kinu kao glavnog aktera destabilizacije na energetskom tržištu. On optužuje Peking za finansiranje i podršku iranskoj agresivnoj politici u Ormuskom tesnacu. Mast tvrdi da ove geopolitičke igre doprinose blokadi ključnih morskih prolaza, što direktno utiče na rast cena goriva.

Osim toga, prosečna cena goriva na američkim pumpama premašila je 4,47 dolara po galonu, sa rastom od preko 30 centi u samo nekoliko nedelja. Mast smatra da je upravo paket sankcija protiv Rusije i Irana ključni instrument kojim Tramp može izvršiti pritisak na Peking da obustavi podršku Teheranu.

Američki političari traže odlučan stav prema Pekingu

Mast poziva Trampa da iskoristi ovu jedinstvenu priliku i bez kompromisa primeni sve elemente paketa sankcija. Prema njegovom mišljenju, ovakva odluka ima potencijal da smanji visoke troškove života, ali i da stabilizuje cene goriva na svetskom tržištu.

Zbog toga se nameće pitanje da li će Bela kuća zaista upotrebiti razornu snagu ovog zakona i time, kako Mast tvrdi, naterati Peking na povlačenje iz podrške Iranu. On ističe da bi to moglo značiti preokret u trenutnom globalnom energetskom haosu.

Šta dalje može doneti paket sankcija protiv Rusije i Irana?

Na kraju, Mast upozorava da je dalji razvoj situacije u rukama američke administracije. On naglašava da paket sankcija protiv Rusije i Irana predstavlja ozbiljnu pretnju za kinesku trgovinu i finansije. Prema njegovim rečima, samo dosledna primena može uticati na Peking i potencijalno oboriti cene goriva širom sveta.

S obzirom na aktuelnu dinamiku, ostaje da se vidi da li će Tramp i njegova administracija iskoristiti ovu polugu moći za promenu odnosa sa Kinom. U ovom trenutku, prema Mastu, paket sankcija protiv Rusije i Irana ostaje centralna tema međunarodne političke i ekonomske scene.

Nacionalna policija Kanade poseduje 1.027 kineskih dronova, što izaziva zabrinutost zbog digitalne špijunaže i visokih troškova zamene.

Više od 1.000 dronova kineske proizvodnje nalazi se u upotrebi kod nacionalne policije Kanade, što je izazvalo ozbiljne zabrinutosti u vezi sa bezbednosnim rizicima. Prema zvaničnim podacima, čak 1.027 dronova, od kojih je 999 proizveo kineski gigant DJI, čini 80 odsto ukupne flote koju koristi nacionalna policija Kanade. Ova situacija podigla je pitanje digitalne bezbednosti podataka i mogućnosti da poverljive informacije dospeju do Pekinga.

Prema internim procenama bezbednosnih službi, ovi dronovi predstavljaju visok rizik zbog svog porekla, načina rukovanja podacima i mogućnosti kompromitovanosti dobavljačkih lanaca. Takođe, saveznici su izrazili zabrinutost zbog potencijalne kineske digitalne špijunaže.

Upotreba kineskih dronova pod strogim ograničenjima

Zbog straha da bi letelice mogle omogućiti prenos osetljivih podataka u Kinu, još od 2023. godine uvedena je stroga zabrana njihove upotrebe u svim operacijama koje se tiču nacionalne bezbednosti, zaštite državnog vrha, graničnih patrola i saradnje sa američkim agencijama. Kada se kineski dronovi koriste za obične zadatke, operateri ih moraju držati u potpunom offline režimu kako bi sprečili bilo kakvo emitovanje slika ili podataka ka serverima u Pekingu.

Osim toga, zabrinutost zbog digitalne špijunaže uticala je na to da pokrajina Ontario povuče sve kineske dronove iz upotrebe u svojim organima. Ipak, druge savezne agencije, uključujući zatvorske službe i graničnu policiju, i dalje se oslanjaju na ove letelice. To dodatno komplikuje pitanje bezbednosti i koordinacije između različitih nivoa vlasti.

Troškovi zamene dronova i neizvesna budućnost

Zamena kineskih dronova predstavlja ozbiljan finansijski izazov za vlasti u Otavi. Procene pokazuju da bi trošak zamene mogao dostići između 30 i 34 miliona dolara (oko 3,2 do 3,6 milijardi dinara), što je više nego dvostruko od cene kineskih modela. Do sada, kanadska vlada još nije izradila plan o tome iz kojih izvora će finansirati ovu zamenu, niti kojim uređajima bi mogli da zamene postojeću flotu.

Pored finansijskih izazova, postoji i zabrinutost zbog operativnih posledica. Policija, kao i druge agencije, suočavaju se sa poteškoćama u održavanju funkcionalnosti bez kineskih letelica. Ipak, strah od prenošenja poverljivih informacija u Kinu ostaje osnovni razlog za restrikcije i zabrane vezane za upotrebu ovih uređaja.

Na kraju, pitanje kineskih dronova u Kanadi ostaje otvoreno. I dalje se raspravlja o balansu između efikasnosti, cene i bezbednosti podataka, dok vlasti pokušavaju da pronađu održivo rešenje za zamenu i zaštitu nacionalnih interesa.

Dvostranačka rezolucija u američkom Senatu podseća na 105 godina represije, uz poseban fokus na situaciju Ujgura.

Događaji u američkom Senatu podigli su tenzije na političkoj sceni dok se predsednik SAD Donald Tramp priprema za istorijski sastanak sa kineskim liderom Si Đinpingom. U tom kontekstu, senatori James Lankford i Angus King predstavili su dvostranačku rezoluciju kojom podsećaju Kongres i administraciju u Beloj kući na 105 godina mračne istorije i zločina pod vlašću Komunističke partije Kine. Prema saopštenju, rezolucija detaljno navodi decenije represije, masovne čistke i sistemska kršenja ljudskih prava, a naglašava se i trenutna situacija u autonomnoj pokrajini Sindžijang.

U rezoluciji su istaknute brojke koje ilustruju razmere represije: od pokreta za rektifikaciju, tokom kojeg je više od 10.000 ljudi ubijeno, preko agrarne reforme sa procenjenim brojem žrtava između 200.000 i 5 miliona, do slamanja kontrarevolucionara gde je izvedeno oko 700.000 egzekucija.

Savremeni zločini i fokus na Sindžijang

Poseban deo rezolucije odnosi se na savremene zločine u pokrajini Sindžijang. Prema tekstu dokumenta, kineski režim je podvrgao oko milion Ujgurskih muslimana masovnom zatvaranju i torturi u specijalizovanim logorima za prevaspitavanje. Na taj način, autori rezolucije žele da podvuku aktuelnost problema i da ukažu na to da represija nije samo deo prošlosti, već i današnje politike Komunističke partije Kine.

Senator James Lankford je naglasio važnost da Sjedinjene Američke Države ostanu dosledne borbi za verske slobode i ljudska prava, bez obzira na ekonomske i geopolitičke pregovore sa Kinom. “Moramo nastaviti da se borimo za dostojanstvo svakog čoveka i zaštitu osnovnih prava, bez popuštanja pred pritiscima”, poručio je Lankford.

Političke implikacije i poruka Beloj kući

Ova inicijativa, koja dolazi iz samog srca američkog zakonodavstva, ima za cilj da podseti administraciju u Beloj kući da iza diplomatskih protokola i pregovara sa Pekingom stoji više od jednog veka represije, što ne sme biti zaboravljeno niti zanemareno. Senator King je istakao da je odgovornost SAD da ne zažmure pred zločinima Kine, čak i kada se vode važni međunarodni razgovori.

Zbog toga, dvostranačka rezolucija predstavlja direktnu opomenu Beloj kući da ljudska prava moraju ostati prioritet u odnosima sa Kinom. U međuvremenu, diplomatske tenzije između dve svetske sile dobijaju novu dimenziju, dok javnost i politički analitičari pažljivo prate dalji razvoj događaja.

Na kraju, ostaje da se vidi kako će američka administracija reagovati na ovu inicijativu i da li će pitanja ljudskih prava biti uvršćena u agendu predstojećeg samita.