Zvanične ekonomske analize potvrđuju ubrzanje inflacije zbog rasta cena energenata usled sukoba na Bliskom istoku

Inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama ubrzala je u aprilu na godišnju stopu od 3,8%, što predstavlja najviši nivo od maja 2023. godine, prema zvaničnim podacima. Analitičari ističu da je aktuelni rat u Iranu uticao na povećanje cena energenata i posredno doveo do rasta cena širom privrede.

Prema procenama ekonomista, inflacija je u aprilu dostigla 3,7% na godišnjem nivou, što je više u odnosu na podatke iz marta kada je zabeležen rast od 3,3%. Potrošački indeks cena (CPI), koji meri promene cena korpe proizvoda i usluga koje građani najčešće koriste, ukazuje na ubrzanje inflatornih pritisaka u poslednjim mesecima.

Zvanični podaci pokazuju da je inflacija u prva dva meseca godine iznosila 2,4%, ali je naglo porasla nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku. Konflikt je doveo do smanjenja globalnih zaliha nafte, zbog čega su cene goriva u SAD porasle na najviše nivoe od jula 2022. godine. To je dodatno uticalo na troškove transporta robe, posebno za kamione na dizel gorivo, što se prelio i na cene u maloprodaji.

Predsednik SAD, Donald Tramp, izjavio je u telefonskom razgovoru za novinare da će njegova administracija privremeno suspendovati federalnu akcizu na gorivo, koja iznosi 18,4 centa po galonu za benzin i 24,4 centa za dizel. Ipak, prema mišljenju ekonomskih eksperata, ova mera može doneti samo ograničeno olakšanje za vozače u SAD.

U istom razgovoru, predsednik je odbacio mogućnost finansijske pomoći američkim avio-kompanijama, koje se suočavaju sa višim troškovima zbog skupljeg goriva. Većina prevoznika već je povećala cene karata, što utiče na putnike na početku letnje sezone putovanja.

Glavni ekonomista kompanije Moody’s Analytics, Mark Zandi, izjavio je da očekuje nastavak rasta inflacije tokom leta, čak i u slučaju okončanja sukoba u narednim nedeljama. On predviđa da bi do kraja godine inflacija mogla da opadne na 3,3%. Zandi navodi da skuplje gorivo ima domino efekat na cene namirnica i drugih proizvoda koji se prevoze kamionima na dizel gorivo.

Analitičari ocenjuju da trenutna situacija na Bliskom istoku utiče na globalna kretanja cena energenata, dok se efekti prelijevaju na svakodnevne troškove građana i preduzeća u SAD i šire. Zvanične institucije nastavljaju da prate situaciju i analiziraju potencijalne mere za stabilizaciju cena.

Zvaničnici najavljuju proširenje restriktivnih mera, uključujući zabranu usluga ruskim brodovima i sankcije visokim crkvenim zvaničnicima

Evropska unija planira uvođenje novog paketa sankcija protiv Rusije, sa posebnim fokusom na tzv. ‘flotu u senci’, trgovinu žitom iz Ukrajine i vodeće zvaničnike Ruske pravoslavne crkve, saopšteno je iz diplomatskih izvora u Briselu. Očekuje se da bi mere mogle stupiti na snagu krajem juna ili početkom jula 2026. godine.

Novi paket predviđa strože kontrole nad mrežom ruskih tankera i teretnih brodova koji omogućavaju zaobilaženje međunarodnih ograničenja na izvoz energenata. Takođe, planirane su dodatne mere protiv trgovine ukradenim ukrajinskim žitom, čime se finansiraju ratne operacije, navode izvori iz Brisela.

Prema najavama, sankcije će obuhvatiti i ruske banke koje su do sada izbegavale prethodne restrikcije, kao i vojne kompanije koje snabdevaju oružje ruskoj vojsci. Na listi za moguće sankcionisanje nalazi se i patrijarh Kiril, kao i drugi predstavnici Ruske pravoslavne crkve.

Predlog takođe uključuje ponovno uvođenje zabrane pružanja pomorskih usluga i servisiranja ruskih brodova, što bi moglo dodatno otežati rusku logistiku na međunarodnim vodama. Poseban deo novog paketa odnosi se na više od dvadeset ruskih državljana koje EU smatra odgovornim za deportaciju i otmicu ukrajinske dece tokom sukoba.

“Cilj novih sankcija je potpuno zatvaranje preostalih rupa u režimu ograničenja koje su ruske institucije koristile tokom protekle dve godine”, navode diplomatski izvori. Usvajanje paketa očekuje se nakon završetka konsultacija unutar članica Evropske unije.

Visoka predstavnica EU naglasila potrebu za dubljom saradnjom i potpunim usklađivanjem sa spoljnom politikom Unije

U Briselu je 17.06.2024. održan sastanak ministara spoljnih poslova Evropske unije, na kojem je visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost, Kaja Kalas, istakla da Zapadni Balkan ostaje u središtu evropske bezbednosti. Sastanak je protekao u znaku odlučnosti i nove energije, a pažnja je posebno bila usmerena na region Zapadnog Balkana, za koji je Kalas naglasila da nije samo strateški prioritet, već integralni deo evropskog projekta.

“Zapadni Balkan pripada Evropskoj uniji. Koraci koje smo danas preduzeli usmereni su direktno ka tom cilju”, izjavila je Kalas, ukazujući da je tokom zasedanja data saglasnost za jaču saradnju u oblastima odbrane i bezbednosti. Prema njenim rečima, građani regiona mogu da očekuju veću podršku u borbi protiv dezinformacija i hibridnih pretnji, kao i ulaganja u stabilnost putem Evropskog mirovnog fonda.

Međutim, Kalas je naglasila da partnerstvo sa Evropskom unijom podrazumeva i obavezu sprovođenja reformi, poštovanje vladavine prava i potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom EU. “To nije samo formalnost, već potvrda da svet vidimo istim očima”, istakla je Kalas na konferenciji.

Govoreći o Ukrajini, Kalas je navela da podrška toj zemlji ostaje prioritet Unije. Istakla je da je odobren zajam od 90 milijardi evra i da su vidljivi značajni pomaci na terenu, dok je poseban akcenat stavila na problem otete ukrajinske dece, najavljujući nove sankcije protiv odgovornih. “Krađa dece je napad na budućnost”, rekla je Kalas, dodajući da je evropska podrška Ukrajini investicija u zajedničku bezbednost.

Sastanak je doneo i novosti u vezi sa Bliskim istokom i Sirijom. EU planira ubrzanje strateških sporazuma sa zemljama Zaliva, dok su dogovorene sankcije za ekstremne izraelske naseljenike na Zapadnoj obali i lidere Hamasa. Takođe, odlučeno je da se u potpunosti obnovi sporazum o saradnji sa Sirijom, što predstavlja signal normalizacije odnosa sa tim regionom.

Tokom pitanja novinara, Kalas je poručila da je spremna za pregovore sa Rusijom isključivo kada bude pokazana stvarna dobra volja sa te strane. Kako je zaključila, Evropska unija kroz sve ove korake teži stabilnom, mirnom i ujedinjenom kontinentu, a vrata za Srbiju i zemlje regiona ostaju otvorena uz zajedničku odgovornost i privilegije članstva.