Globalni klimatski fenomen El Niño ove godine dostiže izuzetnu jačinu, utičući na temperature, padavine i ekstremne vremenske pojave.

Super El Niño je ove godine zvanično u razvoju, kako je saopštila Nacionalna uprava za okeane i atmosferu. Ovaj klimatski fenomen utiče na vreme širom sveta, a posledice mogu biti istorijske tokom narednih meseci. Prema procenama stručnjaka, super El Niño traje već nekoliko meseci i nastaviće da utiče na globalnu klimu do proleća, donoseći promene u temperaturi, padavinama i pojavi ekstremnih vremenskih događaja.

Kako nastaje super El Niño i zašto je značajan

El Niño je obrazac klimatskih promena koji nastaje kada se vode u ekvatorijalnom delu Tihog okeana zagrevaju iznad proseka. Ovaj fenomen se javlja svakih dve do sedam godina i obično traje između devet i dvanaest meseci. Kada je El Niño aktivan, veliki deo sveta beleži više temperature. Prema istraživanju univerziteta iz Čikaga, tokom ovogodišnjeg El Niña moglo bi da dođe do 451.000 dodatnih smrtnih slučajeva zbog izloženosti visokim temperaturama, što predstavlja značajnu opasnost za javno zdravlje.

Uticaj super El Niña na vremenske prilike i privredu

Posledice super El Niña variraju u zavisnosti od geografskog položaja. U nekim regionima dolazi do povećanja broja uragana, dok se u drugim smanjuju. Promene u visini mora, kao i masovne poplave ili suše, česte su posledice ovog fenomena. U određenim oblastima može doći i do neuobičajenih količina snega u zimskom periodu. Pored toga, industrije ribarstva i poljoprivrede često trpe direktne posledice zbog promena u temperaturi mora i padavinama. Na taj način, super El Niño ima širok uticaj na svakodnevni život i ekonomiju velikog broja zemalja.

Šta očekivati u narednim mesecima

Prema saopštenju stručnjaka iz Klima centra za prognozu, efekti super El Niña biće primetni širom sveta tokom zime i proleća. To uključuje moguće neuobičajene vremenske pojave, poput toplijih zima, čestih poplava ili suša, kao i promena u raspodeli padavina. Iako su posledice najizraženije u tropskim oblastima, uticaj se oseća i u Sjedinjenim Američkim Državama, gde se očekuju promene u zimskom vremenu. Konačno, preporučuje se praćenje zvaničnih prognoza i informacija kako bi se na vreme reagovalo na potencijalne rizike koje super El Niño može doneti.

Sastanak Trampa i Putina zakazan je za APEK samit u Šenženu, gde će sa kineskim liderom razgovarati o globalnim pitanjima.

Predsednik Rusije Vladimir Putin i bivši lider Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp sastaće se na samitu APEK-a u kineskom Šenženu, kako je najavljeno u zvaničnoj izjavi pomoćnika ruskog predsednika, Jurija Ušakova. Ovaj susret izaziva veliko interesovanje javnosti, posebno zbog toga što će biti prvi put da se dvojica lidera nađu za istim stolom posle dužeg perioda. Prema rečima Ušakova, Rusija očekuje da trilateralni sastanak lidera Rusije, SAD i Kine značajno utiče na aktuelni svetski bezbednosni sistem, koji, kako navodi, trenutno ne funkcioniše na željeni način.

Samit Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje (APEK) u Šenženu planiran je za period od 17. do 19. novembra 2026. godine. Ovo je treći put da Kina organizuje ovaj prestižni skup, nakon što su slični događaji održani u Šangaju 2001. i Pekingu 2014. godine. Na ovom samitu, pored ključnih ekonomskih tema, razgovaraće se i o bezbednosnim pitanjima koja su trenutno u fokusu međunarodne zajednice.

Detalji dogovora o susretu Trampa i Putina

Ušakov je naglasio da je Rusija spremna da odmah, zajedno sa SAD, pokrene razgovore o predlozima za evropsku bezbednost. Osim toga, tokom pripremnih sastanaka, ruski predsednik se sastao sa specijalnim izaslanicima SAD, Vitkofom i Kušnerom, a razgovori su ocenjeni kao sadržajni, konstruktivni i korisni. Prema istom izvoru, dogovoreno je da se otpočne sa kontaktima u vezi sa organizovanjem humanitarne misije u Konstantinovki, što je još jedan od važnih koraka u pravcu unapređenja saradnje.

U međuvremenu, posebna pažnja usmerena je na pitanje tzv. sivih zona, o čemu je Putin razgovarao sa američkim izaslanicima. Kako je Ušakov istakao, Moskva se nada da će Vitkof i Kušner preneti poruke iz Moskve svojim kolegama u Evropi i Ukrajini, što bi moglo doprineti nastavku trilateralnih pregovora između Rusije, SAD i Kine.

APEK samit u Šenženu: značaj za međunarodne odnose

Samit APEK-a u Šenženu ove godine ima poseban značaj, jer se održava u trenutku kada su tenzije na globalnoj sceni izražene i kada mnogi akteri traže nova rešenja za postojeće izazove. Tramp i Putin, zajedno sa kineskim liderom, imaće priliku da razgovaraju o ključnim pitanjima bezbednosti, ali i o mogućnostima saradnje na humanitarnim projektima, kao što je potencijalna misija u Konstantinovki.

Zbog toga se očekuje da će susret Trampa i Putina na APEK samitu privući pažnju međunarodne javnosti, a ishod razgovora mogao bi da utiče na dalji tok globalnih odnosa. Prema zvaničnoj izjavi, Rusija ostaje otvorena za nastavak pregovora i nada se konstruktivnim rezultatima tokom predstojećeg samita.

Izgradnja velikih data centara u Ulanqab postaje najbrže rastući infrastrukturni projekat u Kini

Izgradnja AI data centara u Kini dobija na zamahu, dok su Sjedinjene Države suočene sa otporom u razvoju sličnih tehnologija, prema saopštenju. Ulanqab, grad u kineskoj unutrašnjoj Mongoliji, postaje novo središte za napredna tehnološka postrojenja, a ambicija vlasti je da ova regija predvodi razvoj veštačke inteligencije u zemlji.

Ulanqab postaje centar za AI data centre

Na periferiji grada Ulanqab, između velikih polja kukuruza i stada krava, uočava se brza promena pejzaža. Nekada poznat po uzgoju krompira, ovaj deo Kine sada se pretvara u žarište digitalne transformacije. Nova infrastruktura, uključujući sjajne prenosne tornjeve i vetroturbine na snežnim visoravnima, pokazuje koliko država ulaže u energetsku podršku za data centre.

Izvori energije u regionu potiču iz obnovljivih i fosilnih izvora, a sve je usmereno na napajanje velikih višespratnih data centara koji niču na nekadašnjem poljoprivrednom zemljištu. Ovaj infrastrukturni poduhvat smatra se najvećim i najbrže rastućim u Kini trenutno, prema navodima iz zvaničnih izjava.

Tehnološke ambicije Kine i globalna konkurencija

Zvaničnici ističu da je cilj projekta u Ulanqabu da podrži ambiciju Kine da postane vodeća sila u oblasti veštačke inteligencije, potencijalno ispred Sjedinjenih Država. Očekuje se da će prostrana i robusna priroda ovog regiona omogućiti razvoj infrastrukture potrebne za dalji tehnološki napredak.

Pored toga, izgradnja ovakvih data centara omogućava efikasnije skladištenje i obradu velike količine podataka, što je ključno za napredak AI sistema. Kineske vlasti smatraju da ovakav pristup može dati prednost zemlji na globalnom tržištu tehnologije.

Otpor prema AI infrastrukturi u Sjedinjenim Državama

Dok Kina ubrzava razvoj, u Sjedinjenim Državama deo javnosti i institucija izražava zabrinutost zbog širenja AI data centara. Ovi otpori usporavaju slične projekte i otvaraju pitanja o bezbednosti, privatnosti i uticaju na zajednice.

Zbog toga se Kina, kako navode zvaničnici, pozicionira kao globalni lider u tehnološkoj infrastrukturi. S druge strane, Sjedinjene Države suočavaju se sa izazovima u prihvatanju i implementaciji novih AI rešenja na široj skali.

Kineski projekat u Ulanqab ostaje pod lupom međunarodne zajednice, jer napredak u oblasti veštačke inteligencije može imati dugoročne posledice na ravnotežu tehnološke moći u svetu.