Američke vlasti planiraju proširenje satelitske mreže za praćenje raketa, dok budžetska ograničenja utiču na dinamiku realizacije

Svemirske snage Sjedinjenih Američkih Država zatražile su gotovo 5 milijardi dolara (oko 550 milijardi dinara) za razvoj i proširenje satelitske arhitekture u cilju praćenja hipersoničnih raketa u fiskalnoj 2027. godini, prema zvaničnim budžetskim dokumentima. Program, poznat kao “zlatna kupola”, predstavlja odgovor na nove hipersonične projektile koje razvijaju Rusija i Kina, čije je detektovanje konvencionalnim zemaljskim radarima otežano.

Najveći deo traženih sredstava, 3,56 milijardi dolara (oko 390 milijardi dinara), namenjen je izgradnji konstelacije satelita u niskoj Zemljinoj orbiti (LEO). Ovi sateliti su pozicionirani bliže Zemlji i osmišljeni su da beleže toplotne tragove koje ostavljaju hipersonične rakete tokom prolaska kroz atmosferu. Pored već planiranih 32 satelita, predviđeno je lansiranje još 54 tokom 2027. godine. Takođe, planirano je i lansiranje osam svemirskih letelica u okviru eksperimentalnog programa “FU fajter”, čiji je cilj testiranje naprednih optičkih senzora za detekciju ciljeva pri ekstremnim brzinama.

Za srednju Zemljinu orbitu (MEO), traži se dodatnih 1,41 milijardu dolara (oko 155 milijardi dinara) kako bi se formirao drugi sloj satelitskog sistema. Ovi sateliti pokrivaju šira područja i služe kao ključna veza za prenos podataka između sistema za rano upozorenje i zemaljskih odbrambenih sistema. Prvih 12 satelita razvija kompanija “Milrenijum spejs sistems”, a lansiranje se očekuje krajem 2027. godine.

Međutim, prema zvaničnim informacijama, realizacija druge serije MEO satelita, koju je poverena kompaniji “BAE sistems”, trenutno je odložena zbog budžetskih rezova u Kongresu. Pojedini članovi zakonodavnog tela izražavaju zabrinutost u pogledu ukupnih troškova i efikasnosti ovog obimnog svemirskog programa.

“Planovi za proširenje satelitske konstelacije i dalje se prilagođavaju aktuelnim budžetskim ograničenjima”, navodi se u zvaničnoj izjavi nadležnih organa.

Više izvora potvrdilo je da se očekuje nominacija, Blanš trenutno obavlja funkciju vršioca dužnosti nakon smene prethodne tužiteljke u aprilu

Prema navodima više izvora upoznatih sa situacijom, predsednik Sjedinjenih Američkih Država planira da za stalnog državnog tužioca nominuje Toda Blanša, koji trenutno obavlja ovu funkciju u statusu vršioca dužnosti. Blanš je preuzeo rukovodstvo Ministarstvom pravde nakon što je u aprilu prethodna državna tužiteljka Pam Bondi razrešena dužnosti.

Pre postavljanja na mesto vršioca dužnosti državnog tužioca, Blanš je bio zamenik državnog tužioca, a prethodno je radio kao jedan od ličnih advokata predsednika. Očekuje se da će predsednik zvanično objaviti nominaciju, navode izvori upoznati sa procesom imenovanja. Ministarstvo pravde nije odmah komentarisalo ove navode.

Blanš je, prema dostupnim informacijama, tokom svog mandata kao vršilac dužnosti državnog tužioca vodio Ministarstvo pravde u periodu tranzicije nakon smene prethodne tužiteljke. Detalji o razlozima smene Pam Bondi nisu saopšteni u ovom trenutku.

Nominacija stalnog državnog tužioca zahteva zvanično predstavljanje i potvrdu na odgovarajućim institucijama, a procedura će biti sprovedena u skladu sa važećim pravnim i institucionalnim okvirima. Ova vest je u fazi razvoja i biće dopunjavana kako budu pristizale nove informacije.

Do sada nije bilo javnih izjava od strane Ministarstva pravde niti drugih relevantnih institucija u vezi sa očekivanom nominacijom. Više detalja o Blanšovom prethodnom radu i mogućim prioritetima na funkciji državnog tužioca očekuje se nakon zvaničnog saopštenja.

Pravni tim Southern Poverty Law Center zatražio objašnjenje od Ministarstva pravde nakon što je nezvanična verzija optužnice dospela u javnost

Southern Poverty Law Center (SPLC) obratio se saveznom sudiji sa zahtevom da razmotri uvođenje sankcija protiv federalnih tužilaca, nakon što je Ministarstvo pravde SAD podelilo nezvaničnu i nepotpisanu kopiju dopunjene optužnice novinarima. Ovaj zahtev je podnet u sredu, dan nakon što je Ministarstvo pravde objavilo da je podnelo novu optužnicu protiv SPLC, u kojoj se navode dodatne tvrdnje o navodnom korišćenju donacija za infiltraciju u grupe koje su klasifikovane kao ekstremističke.

Prema navodima iz optužnice, sredstva su navodno korišćena za nabavku materijala za paljenje krstova i izradu uniformi, šešira i drugih predmeta povezanih sa određenim grupama. U dopunjenoj optužnici nisu dodata nova imena optuženih, a zadržano je ukupno 11 tačaka, uključujući optužbe za elektronsku i bankarsku prevaru, kao i za udruživanje radi pranja novca. Ove optužbe su već bile navedene u prvobitnoj optužnici iz aprila, u kojoj je SPLC optužen da je isplaćivao informatore u ekstremističkim grupama bez prethodnog obaveštavanja donatora ili banaka o toj praksi.

Advokati SPLC izneli su u sudskim podnescima tvrdnje da je nezvanična kopija nove optužnice bila prosleđena medijima pre nego što je zvanično postala deo sudske evidencije, što bi moglo biti u suprotnosti sa federalnim pravilima o poverljivosti porotničkog postupka. Zatraženo je od suda da Ministarstvo pravde objasni razloge za takvo postupanje i da predoči sve okolnosti pod kojima je optužnica dospela u javnost pre zvanične objave.

U ovom trenutku, Ministarstvo pravde nije javno komentarisalo navode iz podneska SPLC niti eventualne interne istrage u vezi sa deljenjem dokumenta. Sud još nije doneo odluku o zahtevu za sankcionisanje ili o eventualnim daljim merama u ovom slučaju.

Dopunjena optužnica i dalje je fokusirana na navode o zloupotrebi sredstava i prikrivanju informacija od donatora i finansijskih institucija. Proces protiv SPLC je u toku, a očekuje se da će sud u narednom periodu razmatrati podnete zahteve obe strane.

Ova situacija privukla je pažnju pravnih posmatrača zbog pitanja o postupanju sa poverljivim sudskim dokumentima i potencijalnom uticaju na fer proces. Dalji razvoj događaja zavisiće od odluka suda i odgovora Ministarstva pravde na iznete tvrdnje SPLC.