Predstavnik Ukrajine potvrdio da je razgovor trajao oko 35 minuta, detalji će biti objavljeni naknadno

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp razgovarali su danas putem telefona o diplomatskim inicijativama i mogućnostima za postizanje mira u Ukrajini, potvrđeno je iz kabineta ukrajinskog predsednika. Telefonski razgovor održan je na dan kada američki predsednik obeležava 80. rođendan.

Savetnik ukrajinskog predsednika za komunikacije Dmitro Litvin izjavio je da je razgovor trajao između 30 i 35 minuta i da su lideri razmenili mišljenja o više tema, uključujući diplomatske napore i aktuelna pitanja rata i mira. “Razgovor je bio prilično sadržajan – o svemu, od rođendanskih čestitki do diplomatije i pitanja rata i mira”, naveo je Litvin u zvaničnoj izjavi.

Prema navodima ukrajinskih izvora, očekuje se da će detalji razgovora biti objavljeni naknadno. Telefonski razgovor se dešava uoči samita Grupe sedam (G7), koji će biti održan naredne sedmice u Francuskoj, gde će evropski lideri razgovarati sa američkom administracijom o mogućnostima za pokretanje novih mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine.

Kao što je saopšteno iz ukrajinskih izvora, pitanje daljih diplomatskih inicijativa za okončanje sukoba u Ukrajini biće jedna od važnijih tema predstojećih razgovora između evropskih saveznika i Sjedinjenih Američkih Država.

Tužilaštvo vodi istragu, sud izrekao uslovnu kaznu i novčanu odštetu, dete smešteno u hraniteljsku porodicu

Dvanaestogodišnja devojčica iz mesta Karlovi Vari, u blizini nemačke granice, porodila se početkom jula 2025. godine, a otac novorođenčeta je, prema navodima iz istrage, njen šesnaestogodišnji brat. O slučaju su obaveštene nadležne institucije, a dete je smešteno u hraniteljsku porodicu.

Porodica i škola nisu primetili trudnoću devojčice, budući da su fizičke promene pripisali drugim uzrocima. Istina je otkrivena kada je devojčica zbog jakih bolova hitno prevezena u bolnicu, gde je ustanovljeno da su bolovi zapravo porođajni. Odmah nakon toga pokrenuta je zvanična istraga.

Tokom ispitivanja, devojčica je izjavila da je otac deteta njen brat, koji je, prema navodima tužilaštva, više puta protiv njene volje stupao u kontakt s njom dok su zajedno boravili u porodičnoj kući. DNK analiza potvrdila je očinstvo šesnaestogodišnjaka, kako saopštavaju istražni organi.

Na okružnom sudu u Pizenu, brat je prema navodima tužilaštva priznao da je kao maloletnik dodirivao sestru protiv njene volje u jesen 2024. godine. Sud mu je izrekao trogodišnju uslovnu kaznu, obaveznu seksualnu terapiju i naložio isplatu odštete žrtvi u iznosu od oko 1.460.000 dinara (12.500 evra).

Slučaj je izazvao veliku pažnju u lokalnoj zajednici, a gradonačelnik Karlovih Vari naveo je da je porodica iz koje potiču brat i sestra imućna i da je lokalna zajednica teško podnela ovaj događaj.

“To je bila prava katastrofa za porodicu. Bilo im je veoma teško da se nose sa tim. Naravno, ceo grad je odmah počeo da priča o tome”, izjavio je gradonačelnik. Nadležne službe nastavljaju sa praćenjem slučaja i pružanjem podrške žrtvi.

Savezna vlada objavila prve podatke, većina birača protiv inicijative, konačni rezultati još nisu potvrđeni

Preliminarni rezultati glasanja u Švajcarskoj pokazuju da većina glasača odbija predlog za ograničenje ukupnog broja stanovnika te zemlje na 10 miliona. Inicijativa, poznata u javnosti kao „Švajcarski Bregzit“, bila je predložena od strane vodeće desničarske partije, dok su savezne vlasti, parlament i poslovne asocijacije izrazile protivljenje ovom predlogu.

Glasanje je održano u nedelju, a federalna vlada je saopštila da su, prema prvim rezultatima, skoro 53% birača odbacili predlog, uz izlaznost veću od 57%. Ipak, rezultati iz pojedinih kantona još uvek nisu zvanično objavljeni, te se očekuju konačne brojke u narednim satima.

Predlagači inicijative iz Švajcarske narodne partije istakli su da je cilj ograničenja da se spreči dodatni pritisak na infrastrukturu, stambeni fond, socijalne programe i prirodne resurse. Tokom prethodne generacije, broj stanovnika Švajcarske porastao je za gotovo četvrtinu, a strani državljani sada čine skoro trećinu ukupnog stanovništva.

Protivnici inicijative tvrde da je povećanje broja stanovnika donelo značajne koristi švajcarskoj privredi, posebno u sektorima kao što su zdravstvo, finansije, farmacija i tehnologija, gde je potreban kvalifikovani kadar iz inostranstva. Neki kritičari su upozorili da bi eventualno usvajanje ovakve mere moglo negativno uticati na postojeće ekonomske i kulturne veze sa Evropskom unijom, iako Švajcarska nije član EU, ali je okružena državama članicama i ekonomski usko povezana kroz različite bilateralne sporazume.

U Ženevi, drugom najvećem gradu u zemlji i sedištu brojnih međunarodnih organizacija, preliminarni rezultati pokazuju da je oko dve trećine birača glasalo protiv ograničenja. Ova regija će uskoro biti domaćin samita G7, na kome se očekuje učešće lidera iz više država.

Glasanje je izazvalo podeljena mišljenja među građanima. Pojedini birači, poput bivših diplomatskih radnika, istakli su da nemaju ništa protiv migracija, ali žele više reda u migracionoj politici. Drugi, među kojima su zaposleni u obrazovanju, izjavili su da su protiv predloga, ističući važnost otvorenosti društva.

Zvanični konačni rezultati glasanja i dalje se očekuju, dok savezna vlada najavljuje da će nakon završetka prebrojavanja pružiti detaljan izveštaj o ishodu referenduma.