Makron potvrdio odluku studentima tokom posete Nikoziji, ističe da neće tražiti nove političke funkcije posle isteka drugog mandata

Emanuel Makron, predsednik Francuske, saopštio je tokom razgovora sa studentima na Kipru da će se povući iz politike po završetku svog drugog i poslednjeg mandata 2027. godine, kako nalaže ustav te zemlje. Tokom posete Nikoziji, gde je prisustvovao neformalnom sastanku Evropskog saveta, Makron je naglasio da ne planira dalje političko angažovanje nakon isteka mandata.

“Nisam bio političar pre, neću biti ni posle,” izjavio je Makron, dodajući da je njegov ulazak u visoku politiku bio “izlet” koji planira da završi dostojanstveno. Predsednik Francuske istakao je da se neće baviti politikom po odlasku sa funkcije, ostavljajući javnost u nedoumici o svojim budućim planovima.

Govoreći o izazovima tokom devet godina na čelu države, Makron je priznao da mu je najteže bilo da uskladi postignute rezultate sa reformama koje još nisu realizovane, kao i da ispravlja ranije greške dok se suočava sa globalnim izazovima. “Najteže je nakon devet godina to što morate da zadržite ono što ste dobro uradili i pokušate da idete dalje, ali ponekad morate da se vratite stvarima koje niste dobro uradili”, rekao je Makron studentima.

Makronova odluka da se povuče iz politike po isteku mandata 2027. godine otvara pitanje ko će ga naslediti na čelu Francuske i kakav će uticaj to imati na Evropsku uniju, s obzirom na njegovu dosadašnju ulogu jednog od najistaknutijih evropskih lidera.

Iranski zvaničnici odbacuju navode o podelama, ističući zajedništvo nacije uprkos spoljnim pritiscima

Vrhovni verski lider Irana, Sejed Modžtaba Hamnei, poručio je danas da snažno jedinstvo iranske nacije izaziva raskol među neprijateljima i doprinosi jačanju nacionalne kohezije. U poruci objavljenoj na društvenoj mreži, Hamnei je istakao da “neobično jedinstvo” građana destabilizuje planove onih koji žele da oslabe Iran, pozvavši sunarodnike da kroz konkretna dela pokažu zahvalnost tom jedinstvu, čime bi dodatno učvrstili nacionalnu koheziju.

Hamnei je upozorio na, kako je naveo, “psihološki rat” protiv Irana, ocenivši da su neprijateljske medijske operacije usmerene na umove i psihu ljudi sa ciljem da potkopaju nacionalno jedinstvo i bezbednost. “Neka naš nemar ne dozvoli da se ova zloslutna namera ostvari”, naglasio je Hamnei.

U svojoj poruci, Hamnei je naveo i da su Sjedinjene Američke Države i Izrael 28. februara pokrenuli veliki rat protiv Irana, u kojem su, prema njegovim rečima, ubijeni ajatolah Ali Hamnei i više visokih vojnih komandanata, što je dovelo do iranske odmazde raketama i dronovima tokom više od 40 dana.

Predsednik Irana Masud Pezeškijan i predsednik iranskog parlamenta Mohamad-Bager Kalibaf sinoć su odbacili tvrdnje američkog predsednika Donalda Trampa o unutrašnjim previranjima u Iranu, navodeći da u zemlji nema podele na sledbenike tvrde ili umerene linije. “U Iranu nema sledbenika tvrde ili umerene linije”, stoji u saopštenju, uz naglasak da su svi “Iranci i revolucionari”.

Ministar spoljnih poslova Abas Arakči je na društvenim mrežama naveo da su svi Iranci ujedinjeni više nego ikada ranije. Tramp je ranije izjavio da u Iranu postoje različite frakcije koje se međusobno bore, što mu otežava procenu ko je lider zemlje.

Poglavar Rimokatoličke crkve pozvao na hitne mirovne pregovore, ističući patnju civila u sukobu

Papa Lav XIV uputio je 24. aprila 2026. godine snažan apel Sjedinjenim Američkim Državama i Iranu da nastave mirovne pregovore i zaustave oružane sukobe, saopšteno je tokom povratka poglavara Rimokatoličke crkve sa turneje po Africi. Papa je u razgovoru sa novinarima u avionu istakao da su posledice rata najteže za nevine civilne žrtve.

Papa je istakao važnost poštovanja međunarodnog prava i naglasio potrebu za hitnim uklanjanjem pretnje od širenja sukoba. U obraćanju je poručio: “Podstičem nastavak dijaloga i napore svih strana. Moramo promovisati kulturu mira, a ne mržnje i podela.”

Ova izjava dolazi nakon oštrih kritika američkog predsednika Donalda Trampa, koji je prethodno osudio stavove pape o zajedničkoj američko-izraelskoj vojnoj operaciji u Iranu. Dok američka administracija zastupa vojno rešenje, Vatikan upozorava na ozbiljne posledice po civilno stanovništvo.

Tokom obraćanja, papa Lav XIV je pokazao fotografiju muslimanskog deteta iz Libana, koje je izgubilo život u sukobima u regionu. Papa je naveo da ovu sliku stalno nosi sa sobom kao simbol stradanja civila. “Ovo dete je za mene simbol stradanja svih civila. To je ono što rat donosi”, izjavio je papa.

Prema izvorima bliskim Vatikanu, cilj ovog apela je podsticanje međunarodne zajednice na intenziviranje diplomatskih napora kako bi se sprečilo dalje pogoršanje humanitarne situacije u Iranu i širem regionu.