Vlasnik tima izjavio da je poziv iz Bele kuće prihvaćen, detalji posete još nisu poznati

Košarkaški tim Njujork Niksa planira da poseti Belu kuću nakon osvajanja NBA titule, potvrdio je vlasnik kluba Džejms Dolan. On je izjavio da je poziv za posetu upućen od strane Bele kuće i da je uprava tima prihvatila poziv, ali da detalji još nisu utvrđeni.

“Upravo smo primili poziv iz Bele kuće, koji smo prihvatili. Još treba da utvrdimo detalje i organizaciju posete,” izjavio je Dolan tokom intervjua za sportsku radio stanicu. Dodao je i da je dugogodišnji prijatelj sa predsednikom i da je ponosan što će ekipu voditi u Belu kuću.

Iz Bele kuće nije objavljena informacija o tačnom terminu planirane posete Niksa. Takođe, nije poznato koji igrači će putovati sa ekipom, niti da li će neki od njih izabrati da ne prisustvuju događaju.

Predsednik je ranije prisustvovao trećoj utakmici finala NBA u Medison Skver Gardenu, kada je Njujork Niksi zabeležio jedini poraz u seriji protiv San Antonio Sparsa. Tim iz Njujorka je nakon toga ostvario pobede u naredna dva meča i osvojio šampionski pehar u San Antoniju, što je prvi NBA naslov za Nikse posle više od pola veka.

Nakon osvajanja titule, predsednik je javno pohvalio tim, vlasnika Dolana i igrača Džejlena Bransona u objavi na društvenim mrežama, ocenivši da je pobeda jedan od najvažnijih uspeha u istoriji košarke.

Ova poseta predstavlja prvu najavljenu zvaničnu posetu finaliste NBA lige Beloj kući tokom aktuelnog predsedničkog mandata. Dodatne informacije o sastavu delegacije i datumu putovanja očekuju se nakon zvaničnih saopštenja.

Međunarodne organizacije upozoravaju na porast slučajeva ebole, dok sukobi stvaraju dodatne izazove za zdravstvene radnike

Humanitarne organizacije saopštile su da su napori na suzbijanju širenja ebole u Demokratskoj Republici Kongo znatno otežani usled pogoršanja sukoba i masovnog raseljavanja stanovništva. Prema navodima sa terena, hiljade ljudi napušta svoje domove, što stvara nove izazove za kontrolu zaraze i sprovođenje preventivnih mera.

Epidemija ebole, koja je zvanično proglašena 15. maja, beleži kontinuirani rast broja potvrđenih slučajeva, a prema poslednjim informacijama, broj obolelih premašio je 800. Direktor Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, Žan Kaseja, upozorio je da bi trenutni talas mogao prerasti u veću krizu ukoliko se ne zaustavi uskoro. On je izjavio: “Ako ne zaustavimo ovu epidemiju veoma brzo, situacija bi mogla postati gora nego u Zapadnoj Africi.” Tokom epidemije u Zapadnoj Africi od 2014. do 2016. godine zabeleženo je više od 11.000 smrtnih slučajeva i preko 23.000 zaraženih.

Raseljenici koji beže od sukoba često se sklanjaju u privremene kampove u blizini granice Konga i Ugande. Humanitarni radnici navode da su ovakva mesta sa velikom koncentracijom ljudi podložna brzom širenju zaraznih bolesti, uključujući ebolu. Jean Marie Lipe, radnik jedne od humanitarnih organizacija, istakao je da i dalje postoji visok nivo nepoverenja i nedostatak informacija među lokalnim stanovništvom. On je naveo da mnogi i dalje sumnjaju u postojanje ebole, što otežava primenu preventivnih mera.

Kao deo edukativnih aktivnosti, stanovnici kampova pozivani su na informativne sesije gde su obavešteni o načinima prenosa virusa, uključujući upozorenja da se izbegava kontakt sa životinjama kao što su slepi miševi i šimpanze. Jedna od raseljenih osoba, Passy Nzali, izjavila je nakon prisustvovanja ovakvoj sesiji da je sada svesna rizika i da će primenjivati preporučene mere opreza.

Unatoč naporima zdravstvenih radnika i međunarodnih organizacija, široko rasprostranjeno nepoverenje i dezinformacije među delom lokalnog stanovništva nastavljaju da predstavljaju izazov u borbi protiv epidemije. Stručnjaci upozoravaju da bi, ukoliko se ne uspostavi poverenje i ne omogući pristup osnovnim zdravstvenim uslugama, epidemija mogla da se proširi i van sadašnjih žarišta.

Epidemije poput ove dodatno komplikuju već složenu humanitarnu situaciju u DR Kongu, gde sukobi traju godinama i gde su milioni ljudi već raseljeni. Međunarodne organizacije pozivaju na hitnu koordinaciju humanitarne i zdravstvene pomoći kako bi se sprečilo dalje širenje bolesti.

Američki zvaničnici predstavili memorandum sa Iranom; dokument predviđa produženje primirja i okvir za dalje razgovore

Memorandum o razumevanju koji je predsednik Sjedinjenih Američkih Država potpisao sa Iranom prošlog vikenda predstavlja osnovu za dvomesečne pregovore o budućnosti iranskog nuklearnog programa. Ovaj dokument dolazi osam godina nakon što su SAD napustile prethodni nuklearni sporazum iz perioda administracije Baraka Obame. Zvaničnici SAD navode da je novi memorandum zamišljen kao okvir za trajniji dogovor, dok su detalji o iranskom nuklearnom programu ostavljeni za buduće pregovore.

Prema izjavama iz američkog Ministarstva odbrane, memorandum obuhvata 14 tačaka i predviđa produženje primirja u tekućem sukobu između SAD i Irana, kao i postavljanje osnove za razgovore o dugoročnom rešenju. Zvaničnici su istakli da se radi o privremenom dokumentu koji, za razliku od prethodnog Zajedničkog sveobuhvatnog plana akcije (JCPOA) iz 2015. godine, nije finalni dogovor sa preciznim tehničkim detaljima. Tekst memoranduma javno je predstavljen novinarima od strane visokih američkih predstavnika.

Administracija SAD naglašava da će u okviru novog sporazuma biti zastupljen i vojni aspekt, što su američki zvaničnici posebno istakli kao razliku u odnosu na prethodni JCPOA. Memorandum, međutim, ne sadrži precizne informacije o načinu rešavanja pitanja obogaćenog uranijuma i iranskog nuklearnog programa, već su ti detalji prepušteni narednim pregovorima u periodu od narednih 60 dana.

Zvaničnici američke administracije tvrde da je memorandum osmišljen kako bi pružio više garancija u sprečavanju razvoja nuklearnog oružja u Iranu. Naglašeno je da će naredni koraci zavisiti od nastavka pregovora i mogućnosti postizanja konačnog sporazuma tokom naredna dva meseca.

U poređenju sa prethodnim sporazumom iz 2015. godine, koji je uključivao detaljne tehničke i pravne odredbe na stotinama strana, aktuelni memorandum predstavlja znatno kraći i generalizovaniji dokument. Obe administracije – i sadašnja i prethodna – tvrde da su njihovi pristupi bili usmereni na sprečavanje razvoja nuklearnog oružja u Iranu, ali se razlikuju u metodologiji i obimu preuzetih obaveza.

Dalji pregovori između Sjedinjenih Američkih Država i Irana najavljeni su u okviru novog memoranduma, a međunarodna zajednica prati razvoj događaja. Prethodni dogovor iz 2015. godine uključivao je veći broj država i bio je pod okriljem međunarodnih organizacija. Trenutni memorandum je, prema izjavama američkih zvaničnika, početni korak ka potencijalnom trajnom rešenju pitanja iranskog nuklearnog programa.

Narednih 60 dana predviđeno je za intenzivne razgovore, tokom kojih bi trebalo da budu definisane ključne tehničke i bezbednosne odredbe. Ishod ovih pregovora ostaje neizvestan, a strane su izrazile spremnost za nastavak dijaloga u cilju postizanja sveobuhvatnog sporazuma.