Connect with us

Svet

Terminal 2 na frankfurtskom aerodromu zatvoren zbog višegodišnje obnove

Aerodromska uprava započela renoviranje, planirano ponovno otvaranje u sredini tridesetih godina

Published

4 hours ago

on

Foto Izvor:

Aerodromska uprava započela renoviranje, planirano ponovno otvaranje u sredini tridesetih godina

Terminal 2 na najvećem aerodromu u Nemačkoj, u Frankfurtu, zatvoren je u utorak radi opsežnog renoviranja, potvrđeno je iz operativnog menadžmenta aerodroma. Radovi su pokrenuti nakon više od tri decenije intenzivnog korišćenja terminala, a očekuje se da će obnova trajati nekoliko godina.

Prema zvaničnoj izjavi kompanije koja upravlja aerodromom, terminal će ponovo biti otvoren sredinom tridesetih godina ovog veka i tada bi mogao da primi više od 10 miliona putnika godišnje. Procena vrednosti ukupne investicije za obnovu iznosi oko 1,5 milijardi evra.

“Nakon više od 30 godina rada, Terminalu 2 je hitno potrebna obnova”, navodi se u saopštenju kompanije. Modernizacija terminala predviđa unapređenje bezbednosnih sistema, tehničke opreme, infrastrukture, uključujući liftove, pokretne stepenice, toalete i kancelarije.

Glavni građevinski radovi planirani su za 2030. godinu, dok će se do tada sprovoditi pripremne aktivnosti i detaljno planiranje. Planirano je i poboljšanje bezbednosnih procedura kroz centralizovane kontrole, efikasnije upravljanje kretanjem putnika i fleksibilnije korišćenje prodajnih prostora.

Avio-kompanije koje su ranije koristile Terminal 2 već su prešle u novi Terminal 3, dok pojedini ključni infrastrukturni elementi Terminala 2 ostaju u funkciji tokom procesa obnove.

Povezano
Pročitaj još
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Svet

SAD u Savetu bezbednosti UN ocenile rusku invaziju na Ukrajinu kao strateški neuspeh

Američki predstavnici izneli oštre kritike na račun Moskve, upozoravajući na ekonomske i vojne posledice

Published

12 minutes ago

on

June 10, 2026

By

Američki predstavnici izneli oštre kritike na račun Moskve, upozoravajući na ekonomske i vojne posledice

Sjedinjene Američke Države iznele su tokom sednice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku oštre kritike na račun Rusije povodom nastavka sukoba u Ukrajini. Predstavnik SAD pri UN, Den Negrea, izneo je stavove Vašingtona i državnog sekretara Marka Rubija, ističući da je ruska vojna kampanja prerasla u ozbiljan strateški neuspeh za zvaničnu Moskvu.

U svom obraćanju, Negrea je naglasio da se Ruska Federacija suočava sa teškim ekonomskim i vojnim posledicama, navodeći da Moskva nije u stanju da nametne svoju volju u trenutnom sukobu. “Ruska invazija na Ukrajinu postala je strateški neuspeh. Njihove rafinerije nafte gore, a Moskva nije u stanju da ostvari svoje ciljeve na bojnom polju”, rekao je Negrea pred članovima Saveta bezbednosti.

Američka delegacija upozorila je da dalji pokušaji intenziviranja sukoba od strane Rusije ne mogu promeniti postojeću situaciju, već mogu izazvati dodatne ekonomske i ljudske gubitke. Istaknuto je da vojni pritisak Moskve više ne daje strateške rezultate i da svaki novi pokušaj eskalacije povećava rizik od izbijanja dublje regionalne i globalne katastrofe.

“Eskalacija to neće promeniti i samo će povećati rizik od produbljivanja katastrofe. Ovaj rat mora odmah da se završi”, poručio je Negrea, ponovivši poziv Vašingtona da se rešenje sukoba potraži putem pregovora.

Prema navodima sa sednice, američki predstavnici pozvali su sve strane da prioritet daju dijalogu i mirnom rešenju, naglašavajući da dalji vojni sukobi mogu imati posledice ne samo po region, već i po globalnu bezbednost.

Pročitaj još

Svet

Evropska unija najavljuje 21. paket sankcija protiv Rusije, pogođeno 80 novih subjekata

Zvaničnici EU potvrdili uvođenje novih restrikcija, procenjena šteta ruskoj ekonomiji do 1,5 biliona dolara

Published

17 minutes ago

on

June 10, 2026

By

Zvaničnici EU potvrdili uvođenje novih restrikcija, procenjena šteta ruskoj ekonomiji do 1,5 biliona dolara

Evropska unija intenzivira pritisak na Rusku Federaciju najavom 21. paketa sankcija, koji će obuhvatiti oko 80 novih pojedinaca i kompanija, saopštila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. Prema procenama evropskih institucija, dosadašnje restriktivne mere koštale su rusku ekonomiju između 1,2 i 1,5 biliona dolara.

U novom paketu predviđene su mere usmerene na ključne sektore ruske privrede, sa posebnim akcentom na energetiku, finansijske usluge i kriptovalute, kao i trgovinu naprednim tehnologijama. Prema navodima iz Evropske komisije, sankcije su do sada imale značajan uticaj, ograničavajući pristup Rusije globalnim tržištima kapitala i stvarajući dodatni pritisak na budžet države.

Najnovije restrikcije uključuju dalja ograničenja izvoza energenata, zatvaranje preostalih kanala za transakcije digitalnom imovinom i dodatna ograničenja u trgovini. Evropska unija takođe uvodi potpunu zabranu ulaska bivšim ruskim borcima na teritoriju država članica, a ciljane su i firme i pojedinci povezani sa vojno-industrijskim kompleksom ili odgovorni za kršenje ljudskih prava i širenje propagande.

“Naše sankcije nastavljaju snažno da pogađaju i duboko seku. Ciglu po ciglu, mi rušimo temelje ruske ratne ekonomije. Naša doslednost se isplaćuje”, navodi se u zvaničnoj izjavi Evropske komisije. Šefica evropske diplomatije Kaja Kalas istakla je da cena vojne operacije Rusije neprestano raste i da je potrebno strateško strpljenje Zapada.

Brisel poručuje da će nastaviti sa uvođenjem novih restrikcija sve dok Moskva ne obustavi ratna dejstva, naglašavajući da će podrška Ukrajini trajati “koliko god to bude potrebno”. Ruska privreda, prema procenama evropskih zvaničnika, suočava se sa dugoročnim posledicama međunarodne izolacije i smanjenim mogućnostima za ekonomski oporavak.

Pročitaj još

Svet

Autonomni dron prvi put spasio pilote kod Ormuskog prolaza, SAD najavljuju odgovor Iranu

Američka vojska sprovodi istragu, piloti van životne opasnosti, predsednik Tramp optužuje Iran za napad

Published

17 minutes ago

on

June 10, 2026

By

Američka vojska sprovodi istragu, piloti van životne opasnosti, predsednik Tramp optužuje Iran za napad

Dva američka vojna pilota spašena su u blizini Ormuskog prolaza nakon što je jurišni helikopter AH-64 Apač pao u more tokom večernje patrole, potvrđeno je iz zvaničnih izvora. Incident se dogodio u ponedeljak, a prvi put u istoriji ratovanja spasavanje su izveli autonomni dronovi, dok je američka vojska odmah pokrenula istragu o uzrocima pada.

Helikopter je bio angažovan iznad međunarodnih voda nedaleko od obale Omana kada je došlo do incidenta. U akciju spasavanja uključena je Operativna grupa 59, specijalizovana za integraciju bespilotnih sistema i veštačke inteligencije u mornaričke operacije. Autonomno robotsko plovilo Corsair dužine oko 7,3 metra lociralo je pilote, primilo ih na palubu i transportovalo do dogovorene tačke, odakle su dalje prebačeni helikopterom na medicinski pregled. Prema izveštaju Centralne komande SAD, piloti su u stabilnom stanju i nemaju povrede.

Zvaničnici navode da je ovo prvi put da je autonomno plovilo sa veštačkom inteligencijom korišćeno za uspešnu evakuaciju vojnih pilota iz neprijateljskog okruženja. Istraga o uzrocima pada helikoptera je u toku, a odgovorne službe prikupljaju sve relevantne podatke sa lica mesta.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, izdao je saopštenje u kojem je direktno optužio Iran za obaranje helikoptera, ističući da SAD zadržavaju pravo na vojni odgovor. “Naša velika vojska me je upravo obavestila da su sinoć Iranci oborili jedan od naših visoko sofisticiranih helikoptera Apač dok je patrolirao iznad Ormuskog prolaza. Učestvovala su dva pilota, obojica su na bezbednom i nepovređeni. Bez obzira na to, Sjedinjene Države, po potrebi, moraju odgovoriti na ovaj napad”, naveo je Tramp.

Incident dodatno pojačava tenzije u regionu Bliskog istoka, naročito imajući u vidu značaj Ormuskog prolaza kroz koji prolazi značajan deo svetske nafte. Američke snage su poslednjih meseci pojačale prisustvo u tom području, koristeći helikoptere, avione i dronove radi zaštite plovnih puteva. Zvaničnici upozoravaju da bi najnoviji događaji mogli dodatno destabilizovati već napetu situaciju.

Pročitaj još

U Trendu