Prva dama SAD navela je da je odluka o pomilovanju doneta zbog, kako tvrdi, nepravednog procesa protiv Huntera Bidena nakon promene administracije

Jill Biden, prva dama Sjedinjenih Američkih Država, izjavila je u intervjuu da je podržala odluku predsednika Joea Bidena da pomiluje njihovog sina Huntera nakon što je, prema njenim rečima, došlo do promena u radu Ministarstva pravde sa dolaskom nove administracije. U razgovoru za američku televiziju, Jill Biden je istakla da je proces protiv Huntera Bidena bio, kako smatra, nepravedan, i da porodica nije želela da njihov sin ode u zatvor zbog optužbi za koje, prema njenim rečima, niko ranije nije bio osuđen na zatvorsku kaznu.

Hunter Biden je tokom 2024. godine osuđen za tri krivična dela u vezi sa kupovinom vatrenog oružja 2018. godine, dok se borio sa zavisnošću od droga. Optužen je da je dao netačne podatke na zvaničnoj dokumentaciji prilikom nabavke oružja. U odvojenom slučaju, Hunter Biden je priznao krivicu za devet tačaka optužnice vezane za utaju poreza u septembru iste godine.

Predsednik Joe Biden je tokom mandata više puta izjavljivao da neće pomilovati svog sina, ali je nakon okončanja predsedničkog mandata ipak doneo odluku o pomilovanju. Ova odluka izazvala je reakcije i kritike sa obe strane političkog spektra u Sjedinjenim Državama, navode međunarodni mediji.

Na pitanje da li je uticala na odluku supruga o pomilovanju, Jill Biden je izjavila da je u potpunosti podržavala takav potez i da je smatrala da je to u tom trenutku ispravna odluka. Takođe je izjavila da je predsednik Biden pomilovao još nekoliko članova porodice pre napuštanja funkcije, navodeći da je to učinjeno iz zabrinutosti da bi i oni mogli biti meta istraga ili sudskih postupaka.

U intervjuu je prva dama govorila i o drugim temama, uključujući predsedničke izbore, debatu njenog supruga 2024. godine i svoju novu knjigu. Odluka o pomilovanju Huntera Bidena ostaje predmet javnih i političkih rasprava, dok zvanične institucije nisu dodatno komentarisale ovaj slučaj.

Federalni sud izdao nalog bivšem predsedniku SAD da se izjasni o navodima o prevari vezanim za sudsku nagodbu

Federalna sutkinja naložila je advokatima bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa da odgovore na navode o mogućoj prevari i obmani u vezi sa nagodbom kojom je formiran fond od oko 1,776 milijardi dolara, poznat kao „anti-weaponization fund“. Ova odluka doneta je nakon što je grupa penzionisanih federalnih sudija zatražila ponovno otvaranje slučaja, tvrdeći da su i Tramp i američka vlada mogli dovesti sud u zabludu prilikom odbacivanja prvobitne tužbe.

Sutkinja Kethlin Vilijams izdala je četvorostrani nalog, reagujući na zahteve bivših sudija koji su naveli „ozbiljne optužbe“ da je Tramp nastojao da okonča postupak kako bi izbegao sudsku proveru navoda da je tužba bila „koluzivna od početka“ i da je podneta isključivo radi stvaranja privida zakonitosti za spornu nagodbu.

U nalogu se precizira da sud očekuje da Trampovi advokati dostave odgovor na optužbe o potencijalnoj prevari i obmani, kao i da se izjasne o tome da li postoji osnov za ponovno razmatranje slučaja. Ove optužbe pokrenute su nakon što su penzionisani sudije pisanim putem zatražili od suda da preispita razloge zbog kojih je slučaj uopšte povučen.

Prema navodima iz sudskog dokumenta, penzionisani sudije smatraju da je postupak pokrenut i povučen na način koji bi mogao ukazivati na izbegavanje sudske kontrole i mogućih posledica za uključene strane. U tekstu naloga, sutkinja Vilijams navodi da su izneti navodi „dovoljno ozbiljni da opravdavaju odgovor stranaka na sudu“.

Izveštaji međunarodnih medija navode da je „anti-weaponization fund“ osnovan nakon nagodbe između Trampa i federalnih organa, ali detalji o samoj nagodbi i njenoj zakonitosti ostaju predmet sporenja. Sud još nije izneo stav o verodostojnosti optužbi, niti je najavio dalji tok postupka, osim zahteva za izjašnjenjem.

U trenutku slanja ovog izveštaja, nije bilo zvaničnog komentara iz Trampovog pravnog tima, dok su predstavnici federalnih institucija odbili da komentarišu slučaj. Slučaj se sada nalazi u fazi kada sud očekuje odgovore na postavljena pitanja, nakon čega se može očekivati dalja odluka o eventualnom nastavku procesa.

Ponovno otvaranje slučaja i optužbe o mogućoj prevari izazvale su pažnju pravne i političke javnosti u Sjedinjenim Državama, dok se očekuje da sudija Vilijams donese odluku na osnovu izjašnjenja obe strane.

Komanda južnog krila američke vojske potvrdila susret sa kubanskim generalima, razgovori održani uz granicu vojne baze

Komandant Južne komande oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država sastao se sa visokim kubanskim vojnim zvaničnicima u petak na periferiji američke mornaričke baze Gvantanamo na Kubi, saopštila je Južna komanda (SOUTHCOM). Prema zvaničnom obaveštenju, general Frensis Donovan, komandant SOUTHCOM-a, imao je „kratak razgovor o pitanjima operativne bezbednosti“ sa generalom Robertom Legráom Sotolongom, prvim zamenikom načelnika Generalštaba kubanske vojske, kao i sa drugim visokim predstavnicima oružanih snaga Kube.

Sastanak je održan u trenutku kada su odnosi između Sjedinjenih Država i Kube napeti, a američki predsednik Donald Tramp ne isključuje mogućnost vojnih mera prema Kubi. Južna komanda navodi da je razmena između dva vojna rukovodstva vođena na samoj granici mornaričke baze Gvantanamo, koja je već decenijama predmet neslaganja između dve zemlje. Kuba smatra prisustvo američke baze, koja je uspostavljena pre dolaska vlasti Fidela Kastra, nelegalnim, dok Sjedinjene Države bazu i dalje koriste prema ranijim sporazumima.

Prema navodima međunarodnih izvora, ovakvi susreti američkih i kubanskih oficira povremeno se održavaju kako bi se razgovaralo o pitanjima bezbednosti oko ograde koja razdvaja bazu od ostatka teritorije Kube. Ove tzv. „fence-line meetings“ tradicionalno su posvećene razmeni informacija vezanih za sigurnosne procedure i smanjenje mogućnosti nesporazuma na granici baze.

Međutim, sastanci na ovom nivou, gde direktno učestvuje komandant Južne komande SAD, su ređi. SOUTHCOM je u svom zvaničnom saopštenju na društvenim mrežama potvrdio da je general Donovan razgovarao sa kubanskim generalom Legráom Sotolongom i drugim visokim oficirima, ističući da je sastanak bio fokusiran na operativnu bezbednost.

Sastanak dolazi u trenutku kada su u fokusu međunarodne zajednice tenzije između SAD i Kube oko niza pitanja, uključujući položaj američke baze u Gvantanamu. Istorijski gledano, Gvantanamo je česta tačka neslaganja, s obzirom na to da Kuba godinama postavlja pitanje legitimiteta američkog prisustva, dok američka strana naglašava važnost saradnje u cilju očuvanja stabilnosti i bezbednosti na tom području.

Ovo je najnoviji primer kontakata na visokom vojnom nivou između dve zemlje, dok zvaničnici sa obe strane ističu važnost održavanja kanala komunikacije. Detalji razgovora nisu objavljeni, a nema informacija o donošenju konkretnih zaključaka ili dogovora tokom ovog susreta. Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde dodatne detalje sa sastanka.