Četvoro astronauta kreće na istorijski let, sistematski testirajući svemirski brod Orion i sopstvenu izdržljivost

Misija Artemida II uspešno je započela putovanje oko Meseca lansiranjem rakete SLS iz Sjedinjenih Američkih Država. Četvoro astronauta krenulo je na desetodnevni let, što označava prvi povratak ljudi u duboki svemir nakon više od pet decenija, saopšteno je iz nadležnih institucija.

Nakon poletanja, astronauti su izvršili proveru sistema i prešli iz svemirskih odela u svakodnevnu odeću. Drugi dan rezervisan je za ključni manevar, takozvanu trans-lunarnu injekciju, kojom se svemirski brod Orion postavlja na putanju ka Mesecu. Trećeg i četvrtog dana predviđene su probe posmatranja u uslovima nulte gravitacije, korekcije putanje i edukacija za hitne medicinske procedure, kao i slanje prvih fotografija sa pola puta.

Peti dan astronauti ulaze u cislunarni prostor, gde se vrše testiranja sistema za održavanje života i presurizaciju odela. Šesti dan smatra se najvažnijim tokom misije – tada će Orion preleteti pored Meseca na udaljenosti između 6.400 i 9.650 kilometara, sa planiranim geološkim posmatranjima i fotografisanjem, uz mogućnost obaranja rekorda po udaljenosti ljudske posade od Zemlje.

U nastavku misije, sedmog dana posada prenosi podatke naučnicima i ostvaruje kontakt sa kolegama na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Osmi i deveti dan posvećeni su testiranju zaštite od radijacije i pripremama za povratak. Desetog dana, nakon ulaska u atmosferu pri temperaturi do 1.650°C, letelica će sleteti padobranom u Tihi okean, gde će ih sačekati brodovi Američke mornarice.

Zvanično je potvrđeno da je ovaj let tehnološki i logistički test za buduće misije sa ljudskom posadom na Mesec i druge planete. “Ova misija je važan korak ka trajnom prisustvu na Mesecu i budućim letovima ka Marsu”, navedeno je u zvaničnoj izjavi nadležnih.

Prema zvaničnoj izjavi, Sjedinjene Države očekuju okončanje neprijateljstava sa Iranom u narednim nedeljama, dok su napetosti u vezi sa iranskim raketnim programom i stavovima NATO-a u porastu

Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je da se Sjedinjene Države ubrzano približavaju završnoj fazi sukoba sa Iranom, navodeći da bi neprijateljstva mogla biti okončana za nekoliko nedelja. Rubio je u svom obraćanju istakao zabrinutost zbog iranskih nastojanja da razvije interkontinentalne rakete koje bi mogle ugroziti teritoriju Sjedinjenih Država.

Prema njegovim rečima, iranski režim je imao nameru da postane nova Severna Koreja, a razvoj raketnog arsenala bi, kako tvrdi, omogućio radikalnim šiitskim sveštenicima kontrolu nad opasnim oružjem. Rubio je naglasio da je vojna operacija pod nazivom „Epski gnev“, koju je pokrenuo predsednik Donald Tramp, sprečila ostvarenje tih ciljeva.

Državni sekretar je direktno optužio iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija za obmanjivanje međunarodne javnosti, navodeći da su tvrdnje o dometu iranskih projektila netačne. ‘Aragči je lažov kada tvrdi da iranski projektili ne mogu dosegnuti ciljeve poput Londona’, rekao je Rubio, dodajući da su privatni razgovori sa iranskim zvaničnicima znatno konstruktivniji od njihovih javnih izjava.

Operacija „Epski gnev“ traje već trideset tri dana, a američki zvaničnici veruju da bi se konflikt mogao okončati u bliskoj budućnosti. Rubio je upozorio i na potrebu preispitivanja odnosa unutar NATO-a, ističući da je trenutni model funkcionisanja alijanse postao ‘jednosmerna ulica’ koja zahteva dodatnu pažnju članica.

‘Iran je pokušao da razvije kapacitete koji bi predstavljali ozbiljnu pretnju ne samo za SAD, već i za evropske saveznike. Zahvaljujući odlučnim potezima, taj scenario je izbegnut’, izjavio je Rubio u zvaničnom saopštenju.

Jermenski premijer naglasio demokratske vrednosti svoje zemlje tokom susreta sa ruskim predsednikom u Moskvi

Jermenski premijer Nikol Pašinjan tokom zvanične posete Rusiji iskoristio je sastanak sa predsednikom Vladimirom Putinom u Kremlju kako bi istakao razlike u političkim sistemima Jermenije i Rusije. Susret je održan u Moskvi, a izjave Pašinjana izazvale su pažnju međunarodne javnosti zbog suptilne kritike upućene ruskim vlastima.

Pašinjan je tokom razgovora naglasio da Jermenija danas predstavlja demokratsku zemlju bez prepreka za slobodu izražavanja, povlačeći paralelu sa situacijom u Rusiji. “Jermenija je demokratska zemlja… ima građana koji čak misle da u Jermeniji ima previše demokratije. Naše društvene mreže su, na primer, 100% slobodne, bez ikakvih ograničenja. U našim zatvorima nema nijednog političkog zatvorenika”, izjavio je Pašinjan.

Njegove reči o političkim zatvorenicima posebno su odjeknule u svetlu čestih optužbi međunarodne zajednice na račun Rusije zbog suzbijanja opozicije i zatvaranja političkih neistomišljenika.

Tokom susreta, Pašinjan je govorio i o unutrašnjoj politici Jermenije, uključujući predstojeće parlamentarne izbore, ističući da su svi kandidati ravnopravni, ali da postoje određena pravila u vezi sa državljanstvom kandidata.

Zvanične izjave ukazuju da je susret protekao u zategnutoj atmosferi, dok su Pašinjanove poruke doživljene kao direktna kritika načina na koji se u Rusiji tretira politička opozicija.

“Jermenija je demokratska zemlja i to je naš izbor”, naveo je Pašinjan tokom razgovora.

Dalji razvoj odnosa između Jermenije i Rusije ostaje neizvestan, dok se međunarodna zajednica i dalje osvrće na političke razlike koje su tokom ovog susreta došle do izražaja.