Donald Tramp izjavio je da SAD prate svaki kvadratni centimetar Ormuskog moreuza i upozoravaju Iran na nultu toleranciju prema minama.

Američki predsednik Donald Tramp saopštio je danas da su sve mine iz međunarodnih voda Ormuskog moreuza uklonjene ili detonirane. Prema njegovim rečima, Sjedinjene Američke Države preko svojih Svemirskih snaga prate „svaki kvadratni centimetar“ ovog strateškog plovnog puta. Tramp je upozorio da će svaki brod ili čamac koji postavi nove mine biti uništen. Ova izjava dolazi u trenutku kada napad na brodove u Ormuskom moreuzu traje, iako direktni vazdušni sukobi između SAD i Irana nisu zabeleženi poslednjih nedelja.

Mine iz međunarodnih voda Ormuskog moreuza uklonjene

Tramp je naglasio da postoji politika nulte tolerancije na postavljanje mina u ovom regionu. On je istakao da su američke snage u bliskoj koordinaciji sa partnerima i da se situacija u Ormuskom moreuzu kontinuirano nadzire. Ormuski moreuz ima ključnu ulogu u globalnom lancu snabdevanja energijom, što dodatno povećava značaj bezbednosti ovog područja.

Preliminarni podaci firme za praćenje brodova Vortex pokazuju da je tranzit nafte kroz Ormuski moreuz u ponedeljak iznosio pet miliona barela dnevno. Pre sukoba između SAD i Irana, koji je počeo krajem februara, dnevno je kroz Ormuski moreuz prolazilo više od 20 miliona barela nafte. To čini približno jednu petinu ukupne dnevne potrošnje nafte na globalnom nivou.

Stavovi SAD i Irana o bezbednosti Ormuskog moreuza

Sjedinjene Američke Države su, prema izjavama Trampa, jasno stavile do znanja Iranu da neće tolerisati nove mine u međunarodnim vodama. Iran je obavešten da će svaki pokušaj postavljanja novih mina naići na odlučan odgovor. U međuvremenu, napadi na brodove u Ormuskom moreuzu su se nastavili, iako nema izveštaja o direktnim međusobnim vazdušnim napadima između SAD i Irana u poslednje vreme.

Pored toga, trenutna situacija u Ormuskom moreuzu utiče na globalno tržište nafte. Zbog smanjenja tranzita, svet je svedok značajnog poremećaja u lancima snabdevanja energijom. Očekuje se da će dalji razvoj događaja zavisiti od odnosa dve zemlje i njihove spremnosti na dijalog o bezbednosti ovog ključnog plovnog puta.

Nova studija otkriva da su restrikcije na kupovinu sokova smanjile potrošnju, ali i povećale stigmatizaciju korisnika.

Restrikcije uvedene na kupovinu gaziranih pića kroz program SNAP rezultirale su smanjenjem kupovine za više od 12% u periodu od januara do juna ove godine, pokazuje nova studija. Ova promena ekvivalentna je smanjenju od 34 limenke po osobi godišnje.

Uticaj na javnu debatu o zdravoj ishrani

Studija koju su sproveli ekonomski i javnozdravstveni stručnjaci sa Univerziteta u Čikagu, MIT-a i Univerziteta Stanford, mogla bi imati značajan uticaj na javne debate o tome da li korisnici SNAP-a treba da imaju pravo da svoje bonove troše na nezdravu hranu poput gaziranih pića i slatkiša.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, skoro 37 miliona Amerikanaca koristi ovaj program. Promene u politici kupovine hrane usmerene su ka smanjenju potrošnje šećera među Amerikancima, što je prioritet aktuelne administracije.

U martu je Robert F. Kennedy Jr., sekretar za zdravlje i ljudske usluge, najavio prestanak finansiranja kupovine gaziranih pića kroz SNAP, a već u maju su počele da se primenjuju nove restrikcije na državnom nivou.

Stejt department najavio najveću reviziju viza do sada, pod udarom B1 i B2 vize izdate tražiocima azila

Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država sprema se za najveću reviziju viza u svojoj istoriji. Očekuje se da će do 200.000 stranih državljana, koji su podneli zahtev za azil u SAD ili to trenutno čine, ostati bez svojih poslovnih i turističkih viza. Prema saopštenju zvaničnika, ova odluka odnosi se na B1 i B2 vize izdate u periodu od 2016. do 2026. godine osobama koje su nakon ulaska u SAD zatražile azil.

Prema dokumentima Stejt departmenta, ukidanje viza ne bi odmah dovelo do deportacije pogođenih lica, ali bi oni izgubili status poslovnih ili turističkih putnika. Većina njih bila bi prekategorisana dok su im postupci za azil u toku. Zvaničnici navode da je broj ukinutih viza promenljiv i da će se odluke donositi postepeno, u saradnji sa Ministarstvom za unutrašnju bezbednost (DHS).

Najveća revizija viza u istoriji SAD

Ova najava ukazuje na značajnu promenu u američkoj imigracionoj politici. Prema zvaničnoj izjavi portparola Stejt departmenta Tomija Pigota, „koordiniramo sa DHS-om kako bismo identifikovali i ukinuli neimigrantske vize stranih državljana koji su u Sjedinjene Američke Države došli tvrdeći da su kratkoročni posetioci, a zatim podneli zahtev za azil kako bi ovde ostali trajno“. Pigot nije želeo da precizira koliko će viza biti ukinuto, ističući da će broj biti promenljiv tokom sprovođenja procesa.

U međuvremenu, zamenik državnog sekretara Kristofer Lando je na društvenoj mreži X kritikovao one koji koriste turističke i poslovne vize za ulazak u SAD, a potom podnose zahtev za azil. „Ljudi u SAD i širom sveta siti su lažnih zahteva za azil. Azil ne bi trebalo da bude rupa u zakonu za zaobilaženje imigracionih propisa“, napisao je Lando. On je kao primer naveo slučaj državljanina Kolumbije koji je sa turističkom vizom došao u SAD, a zatim zatražio azil.

Detalji o B1 i B2 vizama i novim merama

B1 vize služe za poslovna putovanja, dok su B2 vize namenjene turističkim posetama, porodičnim susretima ili medicinskom lečenju. Iz dokumenata i izjava zvaničnika nije jasno koliko tačno nosilaca ovih viza je zatražilo ili trenutno traži azil u SAD. Međutim, procena je da bi odluka mogla pogoditi oko 200.000 lica.

Od novih podnosilaca zahteva za B1 i B2 vize sada se traži izričita potvrda da neće podnositi zahtev za azil tokom boravka u SAD, kao i dokaz o nameri da se vrate u matičnu zemlju. Ove mere deo su šire strategije pooštravanja imigracionih pravila koju aktuelna administracija sprovodi tokom poslednjih godina.

Pozadina i širi kontekst imigracionih mera

Tokom prethodnih 18 meseci, Stejt department je ukinuo oko 175.000 viza osobama koje su bile osuđene ili optužene za krivična dela, kao i onima koji su javno istupali protiv američke politike. Takođe su uvedene mere protiv „porođajnog turizma“, prakse dolaska trudnih stranih državljanki sa ciljem da njihova deca steknu američko državljanstvo rođenjem. Iako je administracija pokušavala da ukine pravo na državljanstvo po rođenju, sudovi su te inicijative odbacili.

Konačno, ukidanje viza tražiocima azila deo je šireg nastojanja američkih vlasti da suzbiju zloupotrebu neimigrantskih viza i pooštre kriterijume za ulazak i boravak u zemlji. Očekuje se da će ova odluka, ukoliko bude sprovedena, izazvati pravne sporove i reakcije u međunarodnoj zajednici.