Američki predsednik izjavio da SAD razmatraju više opcija prema Iranu, uključujući kontrolu ključnog energetskog čvorišta

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da Sjedinjene Američke Države razmatraju mogućnost preuzimanja kontrole nad iranskim ostrvom Harg, glavnim čvorištem za gorivo u toj zemlji. U intervjuu za međunarodne medije, Tramp je naveo da bi SAD mogle “da uzmu naftu u Iranu”, ističući da postoje brojne opcije u vezi sa situacijom u Iranu.

“Da budem iskren sa vama, najviše bih voleo da uzmem naftu u Iranu, ali neki ljudi u SAD kažu – ‘zašto to radite?’. Možda ćemo uzeti ostrvo Harg, možda nećemo. Imamo mnogo opcija”, izjavio je Tramp, komentarišući moguće korake američke administracije prema Iranu.

Na pitanje o iranskoj odbrani ostrva Harg, koje se nalazi u Persijskom zalivu na oko 25 kilometara od iranske obale, Tramp je rekao da smatra da Iran “nema bilo kakvu odbranu” i da bi Sjedinjene Države mogle “da ga osvoje vrlo lako”. Istakao je i da bi takva operacija podrazumevala prisustvo američke vojske na tom području tokom određenog vremena.

Predsednik Tramp je dodao da indirektni pregovori između Sjedinjenih Država i Irana, koji se vode uz posredovanje Pakistana, dobro napreduju. “Sporazum bi mogao da bude postignut prilično brzo”, zaključio je Tramp, ne iznoseći dodatne detalje o toku pregovora.

Ostrvo Harg ima strateški značaj za iransku energetsku infrastrukturu, jer predstavlja glavno čvorište za izvoz nafte. Situacija ostaje neizvesna dok se čekaju naredni koraci dve zemlje.

Bivši predsednik SAD potvrdio dozvolu za isporuku nafte Kubi, brod pod sankcijama stiže u Matanzas prema podacima praćenja

Bivši predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je u nedelju uveče da nema protivljenje ruskom tankeru koji isporučuje naftu Kubi, uprkos američkoj blokadi koja je značajno uticala na snabdevanje ostrva. Tramp je tokom povratka u Vašington rekao novinarima da „nema problem“ sa dopremanjem nafte, ističući da je Kubi neophodna pomoć kako bi preživela trenutnu situaciju.

Na pitanje o izveštajima međunarodnih medija da će ruski tanker biti pušten da pristane u Kubi, Tramp je odgovorio: „Rekao sam im, ako neka država želi da pošalje naftu na Kubu sada, nemam problem s tim, bilo da je to Rusija ili ne.“

Prema dostupnim podacima o kretanju brodova, ruski tanker Anatoly Kolodkin, pod američkim, evropskim i britanskim sankcijama nakon rata u Ukrajini, prevozio je oko 730.000 barela nafte i u nedelju uveče se nalazio u blizini istočnog dela kubanskog ostrva. Očekuje se da stigne u grad Matanzas do utorka. Novinari sa Kube izvestili su o dolasku broda, dok se kubanske vlasti nisu odmah oglašavale povodom ove isporuke.

Američka blokada nafte prema Kubi, koju je sproveo Tramp tokom svog mandata, dovela je do značajnih poremećaja u svakodnevnom životu na ostrvu, uključujući učestale nestanke struje, smanjenu dostupnost goriva i osnovnih resursa, kao i otežano funkcionisanje bolnica i javnog prevoza. Prema procenama stručnjaka, očekuje se da će pošiljka omogućiti proizvodnju oko 180.000 barela dizela, što bi moglo zadovoljiti dnevne potrebe Kube u trajanju od devet do deset dana.

Kuba već decenijama predstavlja tačku geopolitičkog rivaliteta između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Trenutna blokada nafte deo je šire strategije američke administracije da izvrši pritisak na vladu u Havani. Tramp i tadašnji državni sekretar Marko Rubio tvrdili su da je cilj blokade podrška kubanskim građanima kroz promene u vođstvu, dok su izveštaji sa terena ukazivali na teškoće sa kojima se suočava civilno stanovništvo.

Iako je dolazak tankera privukao pažnju međunarodne javnosti, iz Kube za sada nema zvanične potvrde ili komentara o uticaju ove isporuke na svakodnevni život ili infrastrukturne izazove na ostrvu. Situacija ostaje pod pažljivim nadzorom kako lokalnih tako i međunarodnih posmatrača.

Zvaničnici Ministarstva za unutrašnju bezbednost potvrdili promenu politike, većina azilantskih slučajeva više nije pod suspenzijom

Administracija Sjedinjenih Američkih Država odlučila je da ublaži prethodno uvedene mere pooštravanja postupka odobravanja azila, potvrdila su dva zvaničnika Ministarstva za unutrašnju bezbednost. Ova odluka dolazi nakon što su krajem novembra, posle incidenta u kojem su dva pripadnika Nacionalne garde ranjena u Vašingtonu, mere za obradu azila bile značajno pooštrene.

Prema navodima izvora iz Ministarstva, suspenzija je prvobitno uvedena sa ciljem procene bezbednosnih rizika, jer je osumnjičeni za napad bio državljanin Avganistana koji je prethodne godine dobio azil. U tom incidentu, jedan od ranjenih pripadnika Nacionalne garde kasnije je preminuo od zadobijenih povreda.

Odluka administracije podrazumevala je zaustavljanje procesa odlučivanja o svim zahtevima za azil koje je razmatrao američki Služba za državljanstvo i imigraciju, bez obzira na državu porekla podnosioca zahteva. Zvaničnici su ovu meru okarakterisali kao privremenu i neophodnu radi zaštite nacionalne bezbednosti dok se ne izvrši dodatna provera procedura i bezbednosnih protokola.

Nakon sprovedene procene, vlasti su odlučile da ukinu ovu suspenziju za većinu zahteva. Prema izveštajima, izuzeci će se odnositi na podnosioce zahteva iz zemalja koje su obuhvaćene prethodno uvedenim ograničenjima putovanja ili značajno pooštrenim imigracionim restrikcijama. Ove zemlje su definisane na osnovu ranijih predsedničkih proklamacija i bezbednosnih procena.

Zvaničnici Ministarstva za unutrašnju bezbednost navode da je cilj novih mera uspostavljanje ravnoteže između bezbednosnih zahteva i nastavka normalnog funkcionisanja azilantskog sistema. Proces razmatranja zahteva za azil nastavljaće se za većinu aplikanata, dok će pojedini slučajevi i dalje biti predmet posebne provere.

Incident u Vašingtonu izazvao je dodatnu pažnju javnosti na procedure odobravanja azila i bezbednosne aspekte sistema imigracije. Administracija je ranije saopštila da mere neće biti trajne i da su preduzete kao odgovor na konkretan bezbednosni izazov. Prema navodima izvora, odluka o ukidanju većine ograničenja doneta je nakon konsultacija sa relevantnim bezbednosnim i imigracionim organima.

Nadležni organi ističu da će nastaviti da prate situaciju i, ukoliko bude potrebe, preduzeti dodatne mere sa ciljem zaštite bezbednosti. Proces azila u Sjedinjenim Državama ostaje pod stalnim nadzorom i revizijom, navodi se u izjavama zvaničnika.