Federalno tužilaštvo vodi istragu, optuženi Kol Tomas Alen suočen sa tri tačke optužnice

Kol Tomas Alen (31), osumnjičen za pucnjavu tokom večere dopisnika Bele kuće, izveden je danas pred federalni sud u Vašingtonu, gde mu je formalno pročitana optužnica. Prema navodima tužilaštva, Alen se tereti za pokušaj atentata na predsednika Sjedinjenih Država, upotrebu vatrenog oružja tokom nasilnog krivičnog dela i transport vatrenog oružja u međudržavnoj trgovini sa namerom izvršenja krivičnog dela.

Savezna tužiteljka Džoslin Balantajn izjavila je da je Alen prešao više državnih granica s ciljem da izvrši napad na predsednika SAD. Prilikom hapšenja kod njega su pronađeni pumpna sačmara kalibra 12, tri noža i dodatno oružje.

Ročište za određivanje pritvora zakazano je za četvrtak u 11:00 po istočnom vremenu, dok je preliminarno ročište predviđeno za 11. maj u 13:30 po istočnom vremenu. Tokom današnjeg ročišta Alen se nije izjasnio o optužbama, čime je procedura završena za ovaj deo procesa.

“Sud je prihvatio zahtev tužilaštva i zakazao naredna ročišta u skladu sa zakonskim procedurama”, saopšteno je iz federalnog tužilaštva. Istraga u vezi sa incidentom i motivima osumnjičenog je u toku.

Stručnjaci saopštili da je prvi put primenjena digitalna tehnologija na ostacima pronađenim u blizini Porta Stabia, pružajući nove uvide u događaje iz 79. godine

Arheolozi sa lokaliteta Pompeja u Italiji predstavili su digitalnu rekonstrukciju lica žrtve erupcije vulkana Vezuv iz 79. godine nove ere, koristeći veštačku inteligenciju u saradnji sa Univerzitetom u Padovi. Prema saopštenju Pompejskog arheološkog parka, ovo je prvi put da je ovakva tehnologija primenjena na ljudskim ostacima pronađenim u ovom regionu.

Rekonstrukcija se odnosi na starijeg muškarca, jednog od dvoje ljudi otkrivenih tokom arheoloških radova u blizini nekropole Porta Stabia, neposredno izvan zidina antičkog grada. Stručnjaci navode da su žrtve stradale pokušavajući da pobegnu prema obali, dok je muškarac preminuo usled pada vulkanskog materijala tokom ranije faze erupcije.

Digitalna analiza zasnovana je na arheološkim podacima prikupljenim tokom iskopavanja na pomenutoj lokaciji. Ova metoda omogućila je naučnicima da preciznije predstave fizički izgled žrtve, što prema navodima tima doprinosi razumevanju svakodnevnog života i posledica prirodne katastrofe koja je zadesila Pompeju.

Tokom iskopavanja, istraživači su pronašli kod žrtve terakotnu posudu za mlevenje, za koju pretpostavljaju da je korišćena kao improvizovana zaštita od padajućih kamenčića (lapili) izazvanih erupcijom. Pronađeni su i uljana lampa, mali gvozdeni prsten i deset bronzanih novčića, što ukazuje na pokušaj žrtve da sa sobom ponese lične predmete u trenutku bekstva.

Prema antičkim izvorima, uključujući i zapise rimskog pisca Plinija Mlađeg, stanovnici Pompeje su u toku katastrofe često koristili razne predmete kako bi se zaštitili od pepela i kamenja koje je zatrpalo grad. Arheolozi ističu da su brojni ostaci pronađeni u blizini gradskih kapija, što ukazuje na pokušaje evakuacije tokom erupcije.

Pompeja, koja se danas nalazi na listi svetske baštine UNESKO, bila je zatrpana slojevima vulkanskog pepela i kamenčića, što je omogućilo očuvanje grada i njegovih stanovnika tokom skoro dve hiljade godina. Ova najnovija primena digitalne tehnologije, prema saopštenju arheološkog tima, doprinosi boljem razumevanju posledica vulkanske aktivnosti i života u antičkom Rimu.

Antonio Gutereš apelovao na otvaranje moreuza, navodeći da je više od 20.000 pomoraca nasukano, a isporuke hrane ugrožene

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš upozorio je na mogućnost izbijanja globalne krize hrane zbog dugotrajnih poremećaja u Ormuskom moreuzu, tokom obraćanja Savetu bezbednosti UN. Istakao je da je bezbedan i nesmetan prolaz trgovačkih brodova kroz ovaj strateški morski prolaz, gde su Sjedinjene Američke Države i Iran u sukobu, ekonomski i humanitarni imperativ.

Gutereš je naglasio da je ekonomski šok usled ovih poremećaja bio trenutan i da posledice trpe svi, što dovodi do praznih zaliha hrane, praznih polica i praznih tanjira širom sveta. Prema njegovim rečima, humanitarne posledice su sve veće, jer kašnjenja i rastući troškovi usporavaju isporuke koje su od presudnog značaja za ljude koji ne mogu da čekaju.

On je dodao da bi nastavak poremećaja mogao da pokrene globalnu krizu hrane i gurne milione ljudi u glad i siromaštvo, posebno u manje razvijenim zemljama. Gutereš je istakao da je više od 20.000 pomoraca ostalo nasukano na moru zbog faktičkog zatvaranja moreuza, dok je više od 2.000 brodova izloženo riziku.

“Apelujem na strane u sukobu: otvorite moreuz, dozvolite brodovima da prođu, bez naknade”, izjavio je Antonio Gutereš pred Savetom bezbednosti UN.