Pregovori o prekidu vatre u toku, cena nafte naglo porasla, zvaničnici razmenjuju optužbe

Danas je 55. dan od početka oružanog sukoba između Izraela, Sjedinjenih Američkih Država i Irana, dok je prekid vatre i dalje na snazi i pored novih incidenata u Ormuskom moreuzu i blokade iranskih luka, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Teheran je juče izveo napade na tri broda u strateški važnom prolazu, dok su američke snage nastavile sa blokadom iranskih luka, što dodatno komplikuje situaciju i otežava tekuće pregovore.

U Vašingtonu se danas održava druga runda pregovora između Izraela i Libana, a predsednik Libana Džozef Aun izjavio je da su strane trenutno u kontaktu oko mogućeg produženja prekida vatre između izraelske vojske i organizacije Hezbolah, koji ističe u nedelju.

Cena nafte tipa Brent premašila je danas 103 dolara (oko 11.100 dinara) za barel, što je skok od gotovo šest dolara u poslednja 24 sata. Prema izvorima, ovaj rast je posledica neuspeha druge runde pregovora između Sjedinjenih Američkih Država i Irana, održanih u Pakistanu.

Abas Aragči, ministar spoljnih poslova Irana, izjavio je da američki i izraelski napadi predstavljaju “koren nesigurnosti” u Persijskom zalivu i Ormuskom moreuzu. U zvaničnoj objavi iranske vlade navodi se da je Iran preduzeo mere u skladu sa međunarodnim pravom radi zaštite svoje bezbednosti i interesa, uz ocenu da odgovornost za posledice leži na agresorima. Aragči je apelovao na međunarodnu zajednicu da zauzme jasan stav u osudi ovih akcija.

Portparolka Bele kuće Kerolajn Livit izjavila je da Vašington ne smatra zaplenu brodova od strane Irana kršenjem prekida vatre, jer se radi o međunarodnim, a ne američkim ili izraelskim brodovima. Livit je dodala da iranska mornarica, koja je nekada važila za najjaču na Bliskom istoku, sada deluje “kao gomila pirata”.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan upozorio je da rat u Iranu počinje da slabi Evropu, navodeći da bi, ukoliko se sukob ne reši mirovnim putem, šteta mogla biti znatno veća.

Iz Centralne komande američke vojske saopšteno je da je od početka blokade iranskih luka u Ormuskom moreuzu naloženo 31 brodu da se okrene ili vrati u luku, većinom tankerima za naftu. Većina brodova je postupila po uputstvima. Iranski predsednik Masud Pezeškijan ocenio je blokadu kao glavnu prepreku za nastavak pregovora sa Vašingtonom, dok su iz Bele kuće blokadu ocenili kao “efikasnu i uspešnu”.

Australijska televizija prikazala je snimke upada komandosa Revolucionarne garde na brodove u vlasništvu međunarodne brodarske kompanije, dok je zvanično potvrđeno da su iranske snage zaplenile dva broda i otvorile vatru na treći u Ormuskom moreuzu. Istraga o ovim incidentima je u toku, a međunarodna zajednica poziva na uzdržanost.

Senator naveo da blokada ograničava resurse Teherana, uz upozorenje distributerima nafte i najavu mogućeg proširenja mera

Uticajni američki senator Lindzi Grejem javno je podržao odluku predsednika Donalda Trampa da zadrži i dodatno pooštri pomorsku blokadu Irana, ocenivši ovu strategiju kao “izuzetno pametan potez” koji direktno utiče na sposobnost Teherana da finansira terorističke aktivnosti. Nakon jutrošnjeg sastanka sa predsednikom i sekretarom rata, senator Grejem je izjavio da su trenutne mere već dale značajne rezultate, ograničavajući resurse Irana, koji je prema njegovim rečima „najveći državni sponzor terorizma“.

Grejem je naglasio da blokada neće biti ukinuta dok iranske vlasti ne pokažu stvarnu posvećenost promeni svoje politike. “Očekujem ne samo da ova blokada ostane na snazi, već i da se ona dodatno proširi i uskoro postane globalna”, poručio je Grejem u svojoj izjavi. Senator je uputio i direktno upozorenje svim stranama koje pomažu ili planiraju da pomognu iranskom režimu u distribuciji nafte, ističući da se prihodi od prodaje energenata koriste za finansiranje terorističkih aktivnosti. Prema rečima Grejema, svi koji učestvuju u trgovini iranskom naftom to čine na sopstvenu odgovornost i pod pretnjom sankcija, dok je cilj operacije potpuna ekonomska izolacija režima radi primoravanja na pregovore.

Iako je podržao maksimalni vojni i ekonomski pritisak, Grejem je izrazio nadu da će ovakvi koraci dovesti do diplomatskog rešenja. On je pohvalio rad predsednika Trampa i njegovog tima, ocenjujući da je ovo najpovoljniji trenutak od 1979. godine za suštinsku promenu odnosa sa Teheranom. “Ovo je najbolja šansa još od 1979. godine da se promeni ponašanje režima i nadam se da se to može postići diplomatijom”, zaključio je senator Grejem.

Volodimir Zelenski poručuje da je pritisak na Rusiju ključan za mir, proces implementacije paketa već u toku

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je da je zvanično otpočela realizacija sporazuma sa Evropskom unijom o paketu podrške vrednom 90 milijardi evra, koji će biti raspoređen tokom naredne dve godine. Kako je istakao, ova sredstva, uz novi paket sankcija protiv Rusije, predstavljaju odlučujući korak za odbranu Ukrajine i stabilnost Evrope.

Prema rečima Zelenskog, deblokada paketa predstavlja „pravi signal u trenutnim okolnostima“, uz napomenu da je ključ za okončanje sukoba u pojačanom pritisku na Rusiju i kontinuiranoj podršci Ukrajini. “Rusija mora prekinuti svoj rat. Podsticaji za to mogu nastati samo kada su i podrška Ukrajini i pritisak na Rusiju dovoljni”, naveo je predsednik u svom obraćanju.

Zelenski je naglasio da Ukrajina ispunjava sve obaveze prema Briselu, uključujući i osetljiva pitanja kao što je funkcionisanje naftovoda Družba, i dodao da očekuje recipročne korake evropskih partnera u cilju zaštite života i ubrzanja evrointegracija. “Važno je da evropski paket podrške postane operativan u najkraćem mogućem roku”, izjavio je on.

Tokom predstojećih razgovora sa evropskim liderima, glavna tema biće otvaranje pregovaračkih klastera za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji, a, prema navodima Kijeva, svi uslovi za ovaj korak su već ispunjeni. Planirano je i dalje jačanje sankcija i rad na transformaciji evropskog energetskog sistema, sa ciljem da Rusija trajno izgubi mogućnost korišćenja energenata kao sredstva političke ucene.

Na kraju obraćanja, Zelenski je zahvalio svima koji pomažu u odbrani zemlje i podvukao važnost dana koji su pred ukrajinskom diplomatijom. “Slava Ukrajini!”, poručio je predsednik.