Lokalne vlasti potvrdile pronalazak više od 3.150 novčića iz perioda Vikinga, arheološka iskopavanja nastavljena u regionu Rena

Na području sela Rena u Norveškoj, detektoristi metala pronašli su do sada najveći poznati skriveni depozit vikinških novčića u toj zemlji. Prema saopštenju lokalnih vlasti iz okruga Innlandet, više od 3.150 srebrnih novčića otkriveno je tokom arheoloških iskopavanja, a potraga za preostalim delovima nalaza i dalje traje.

Prva otkrića dogodila su se 10. aprila, kada su dva privatna građanina pronašla manji broj srebrnih novčića, što je podstaklo šire arheološko istraživanje na tom poljoprivrednom zemljištu. Vlasti su potom započele sistematsko iskopavanje, tokom kojeg je pronađena znatno veća količina novčića, što prema navodima stručnjaka predstavlja izuzetan doprinos proučavanju istorije i ekonomije Norveške iz vremena Vikinga.

Ministar za klimu i zaštitu životne sredine Norveške, Andreas Bjelland Eriksen, izjavio je povodom ovog otkrića da je reč o istorijski značajnom nalazu koji osvetljava deo prošlosti zemlje, posebno s obzirom na povezanost sa periodom političkih promena i vikinških ekspedicija. “Ovo je istorijsko otkriće i verujemo da bi cela Norveška trebalo da ima priliku da ga vidi”, rekao je Eriksen, ističući vrednost nalaza i za nacionalnu kulturnu baštinu.

Prema zvaničnim informacijama iz okruga Innlandet, pronađeni novčići nude nova saznanja o ekonomskim odnosima, trgovini i prilivu bogatstva u Norvešku tokom vikinškog doba, koje je bilo obeleženo političkom nestabilnošću i značajnim društvenim promenama. Stručnjaci sa Univerziteta u Oslu uključeni su u analizu nalaza, kako bi se utvrdilo poreklo novčića i njihova uloga u tadašnjem društvu.

Iskopavanja se nastavljaju u regionu Rena, a lokalne vlasti navode da će dalji rezultati biti objavljeni nakon završetka istraživanja. Očekuje se da će ovaj nalaz doprineti razumevanju istorijskih procesa u Norveškoj i šireg skandinavskog regiona tokom vikinškog perioda.

Savezni sud potvrdio pritvor, advokat traži ublažavanje mera, preliminarno saslušanje zakazano za 11. maj

Osumnjičeni za pucnjavu u blizini godišnje večere dopisnika u Vašingtonu ostaje u pritvoru do početka suđenja, potvrđeno je tokom saslušanja pred saveznim sudom. Sudija Moksila Upadhyaya odlučila je da 31-godišnji Kol Alen, koga tužilaštvo tereti za pokušaj atentata na tadašnjeg predsednika Donalda Trampa i dve optužbe u vezi sa oružjem, ostane u federalnom pritvoru. Do ove odluke došlo je nakon što je Alenov advokat izjavio da odbrana neće osporavati zahtev tužilaštva za zadržavanje u pritvoru.

Prema izjavama sa saslušanja, advokat Tezira Abe navela je da se njen klijent nalazi u tzv. „sigurnoj ćeliji“ pod 24-časovnim nadzorom i zatražila od suda da ukine ove restriktivne mere. Sudija je izjavila da je spremna da razmotri pisane argumente na ovu temu, ali da trenutno nema ovlašćenja da naloži promenu uslova pritvora.

Kol Alen je optužen u vezi sa incidentom koji se dogodio tokom vikenda ispred objekta gde se održavala večera dopisnika. Prema saopštenju saveznog tužilaštva, protiv njega su podnete optužbe za pokušaj atentata na predsednika i dva krivična dela u vezi sa oružjem. Alen je u ponedeljak prvi put izveden pred sud, ali još uvek nije izjasnio o svojoj krivici po optužnicama.

Preliminarno saslušanje u ovom predmetu zakazano je za 11. maj, kada se očekuju dalji koraci u procesu. Advokat odbrane je tokom saslušanja izrazila zabrinutost zbog strogih uslova u kojima se Alen nalazi, navodeći da je pod stalnim nadzorom i ograničen kada je reč o komunikaciji i kretanju unutar pritvorske jedinice.

Sudija Upadhyaya je navela da će razmotriti sve podnete argumente u vezi sa uslovima pritvora, ali je dodala da trenutno ne može doneti odluku kojom bi naložila promenu režima. Dalje odluke o ovim zahtevima očekuju se nakon dostavljanja pisanih podnesaka od strane advokata.

Incident tokom večere dopisnika izazvao je pažnju javnosti zbog prisustva visokih zvaničnika i predstavnika medija. Zvaničnici nisu izneli detalje o motivima ili dodatnim okolnostima događaja u ovoj fazi istrage. Nadležni organi ističu da je istraga u toku i da će više informacija biti dostupno kako proces bude napredovao.

Ekonomski analitičari potvrđuju rast cena računarske opreme zbog nestašice memorijskih čipova i povećane potražnje

Rast ulaganja u veštačku inteligenciju doveo je do povećanja cena računara, softvera i prateće opreme, objavili su ekonomski analitičari. Prema njihovim navodima, poslednjih meseci zabeležen je kontinuiran rast cena ovih proizvoda, što predstavlja prvi takav trend od ranih 1980-ih godina. Dugi niz godina cene računara su padale, ali je širenje primene veštačke inteligencije preokrenulo ovaj trend.

Analiza ekonomista iz konsultantske firme Oxford Economics, zasnovana na zvaničnim statističkim podacima, pokazuje da su cene računara, softvera i dodatne opreme u poslednje vreme porasle više od tri odsto mesečno. “Reč je o proizvodima koji su tradicionalno bili čip-intenzivni, a čije su cene ranije bile stabilne ili su opadale. Sada, uz rast upotrebe veštačke inteligencije, ovaj trend se menja već nekoliko meseci”, izjavio je vodeći ekonomista iz ove firme. Takođe je napomenuo da je još uvek neizvesno da li će ovakav rast cena biti kratkotrajan ili će se nastaviti, ali da inflacioni efekti veštačke inteligencije postaju sve vidljiviji.

Stručnjaci procenjuju da će nestašica memorijskih čipova potrajati najmanje do kraja 2027. godine. Iako povećana ulaganja u veštačku inteligenciju trenutno podižu cene hardvera, očekuje se da bi eventualni pad potrošačke tražnje mogao kasnije stabilizovati tržište jer bi proizvođači tada morali da se nadmeću za kupce.

Pored direktnog uticaja na cene računara, razvoj veštačke inteligencije utiče i na druge segmente tržišta. Izgradnja velikih podatkovnih centara, potrebnih za obradu složenih AI operacija, dovodi do povećanja potrošnje električne energije i opterećenja elektroenergetske mreže, što može uticati i na rast troškova struje. Istovremeno, rast ulaganja u ovu tehnologiju ima uticaj na vrednost tehnoloških akcija, što može podstaći i dodatnu potrošnju među investitorima i time doprineti ukupnoj inflaciji.

Analitičari ističu da će se situacija na tržištu računara i prateće opreme razvijati u skladu sa daljim trendovima ulaganja u veštačku inteligenciju i ponašanjem potrošača, a da će efekti na cene biti predmet daljih analiza.